Zdravlje
14.04.2023. 09:52
Zdravlje
23.05.2023. 14:10
Teodora Stojanović
Novi Zakon u Srbiji
Doniranje organa i vrednost života
Postoje brojne teorije o životu posle smrti. Da li samo zaspimo i nadvlada nas večito crnilo, da li idemo u raj, pakao, čistilište? Da li ćemo otići u neki od Danteovih krugova? Večita pitanja na koja živ čovek ne može dati odgovor. Bilo kako bilo, smrt je neizbežna. Znajući to, ali ne znajući odgovor na prethodna pitanja, ima onih koji se trude da za života budu što manje grešni, za svaki slučaj.
Bez obzira na to da li nam je suđena večna tama ili odlazak u raj, ne treba bežati od dobrote i činjenja plemenitih stvari. Pre nego što nastavite sa čitanjem ovog teksta postavite sebi jedno pitanje – gde je granica vaše dobrote i plemenitosti? Da li biste, na primer, posle smrti, donirali svoje organe nekome? Ili želite da odete na onaj svet "čitavi“? Nijedan odgovor nije pogrešan. Svaka osoba ima pravo na izbor. Neznanje o životu nakon smrti je, možda, najveća prepreka kod ljudi da se odluče na ovaj korak.
Da li ste znali da od jednog čoveka nakon što premine može da se spase 16 osoba? Zar je bitno da li ste tamo negde otišli bez nekog organa ako ste spasli toliki broj ljudi? Možda će neko zahvaljujući vašim plućima ponovo disati ili dobiti priliku da se zaljubi zahvaljujući vašem srcu. Ukoliko ste se nekada pitali koliko vredi vaš život, sada ste dobili odgovor.
Umesto da razmišljamo o životu nakon smrti i šta će se sa nama dogoditi, trebalo bi da se zapitamo koliko možemo da doprinesemo ovom svetu. Jedno najobičnije "da“ može spasti tolike živote. Prosta reč od dva slova, koja nam apsolutno ništa neće značiti kada nas ne bude bilo, nekome će dati novi život.
Iako smo ranijih godina mogli da biramo želimo li da doniramo svoje ograne ili ne, zakon sada nalaže drugačije.
Nove izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje je Vlada Srbije nedavno usvojila, ukoliko prođu i Skupštinu, značiće da smo svi mi potencijalni donori organa u slučaju smrti. Međutim, ukoliko to ne želite, možete potpisati izjavu ili se vaša uža porodica može tome usprotiviti.
"Zakon uvodi pretpostavljenu saglasnost prema kojoj je svaki punoletni građanin potencijalni davalac organa ukoliko se tome ne usprotivi tokom života ili njegova porodica ne odluči drugačije. Zakon se odnosi na darivanje, testiranje, procenu podobnosti davaoca i ljudskih organa, pribavljanje, očuvanje, prevoz, dodelu i presađivanje ljudskih organa i vaskularizovana ljudska tkiva u svrhu lečenja ljudi. Donacija organa zasniva se na dobrovoljnosti i neprofitnosti, što znači da je zabranjen svaki vid nadoknade“, piše na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije.
"Izjava o protivljenju darivanja ljudskih organa, odnosno tkiva, daje se na propisanom obrascu zdravstvenom radniku koji je izabrani lekar davaoca organa, odnosno tkiva, odnosno ovlašćenom licu za evidentiranje pismene izjave u upravi za biomedicinu. Maloletno lice i punoletno lice koje nije poslovno sposobno izjavu o protivljenju daju u prisustvu roditelja, odnosno staratelja“, propisano je u zakonu.
Ukoliko niste evidentirani u registar lica koja ne žele da doniraju svoje organe ili tkiva, pristanak za to daje vaša uža porodica. Zbog toga je važno da ih na vreme obavestite o svojoj odluci.
Sudbonosno "da“
U dijagnostikovanju moždane smrti ne učestvuje jedan lekar, već ceo tim stručnjaka. Postoji komisija od tri člana, koja nakon urađena tri testa potvrđuje da je došlo do moždane smrti. Nakon toga, traži se odobrenje od porodice. Ukoliko se dobije saglasnost za transplantaciju, celom slučaju pristupa tim od više od 100 zdravstvenih radnika.
"Moždana smrt je stanje kada srce još radi, ali oštećenje mozga je takvo da ne postoji nikakva mogućnost bilo kakvog oporavka. Dokazuju je lekari koji nisu učestvovali u lečenju niti će učestvovati u eventualnoj transplantaciji organa“, rekla je ministarka zdravlja Danica Grujičić za "Danas“ krajem decembra 2022.
Zasigurno je to da porodicama nije lako da donesu ovu odluku. Jedno "da“ deli vas od vaše voljene osobe. Teško je prihvatiti to da ona više nikada neće biti ono što zapravo jeste, iako još možete da osluškujete otkucaje njenog srca.
Zdravlje
08.12.2022. 04:40
Transplantacija organa umrlih donora - zastoj od početka godine
"Mozak kada umre, čovek je mrtav. Srce radi automatski, ali džaba. Mozak je taj koji vas definiše kao ličnost i kao ljudsko biće. Moždana smrt je bespovratna. Neko vaš koji je umro može da nastavi da živi jer će neki drugi čovek, neka druga žena nastaviti svoj život kroz donirani organ. Ja duboko verujem u prenos energije“, rekla je ministarka Grujičić za "Blic“.
Tu su naravno strah i potencijalne teorije zavera koje su uvek neizbežne. Hoće li lekari prestati da me leče ukoliko se izjasnim kao donor? Hoće li neko prodati moje organe?
"Donorsku karticu sam potpisala pre nekoliko godina. Ništa se otada nije promenilo, ništa mi se nije desilo od onih strašnih priča koje kruže: da će me nakon potpisivanja neko ’seckati’ i prodati moje organe, da sam time prizvala smrt i bolesti. Iako više ne postoje ove kartice, ja sam svoju porodicu obavestila o svojim željama i osećam se sjajno zbog toga“, kaže za "Ekspres“ jedna Beograđanka koja je želela da ostane anonimna.
Kako kaže ministarka Grujičić, "niko vas neće na ulici ubiti da vam uzme organ. To su priče ljudi koji ništa ne znaju o tome“.
Srbija na samom dnu
Nadajmo se da će ova novina u zakonu promeniti nešto jer je Srbija, po svim statistikama, gotovo pa na samom dnu evropske tabele po broju donora. U proseku imamo tri do šest donora na milion stanovnika.
Tragičan je podatak da je u Srbiji, u 2022. godini, urađena samo jedna kadaverična transplantacija bubrega. Poslednja kadaverična transplantacija jetre u Srbiji urađena je 2021. godine.
Načelnik odeljenja za hepatologiju u Kliničkom centru Srbije rekao je za "Danas“ da je u 2022. godini bilo potvrđeno desetak moždanih smrti. Nijedna porodica nije potpisala saglasnost za doniranje.
Zdravlje
20.06.2022. 09:53
Napokon transplantacija bubrega u Srbiji
"U poslednje vreme Vojvodina je dijagnostikovala šest moždanih smrti. Porodice pacijenata ni u jednom slučaju nisu dale saglasnost“, rekla je ministarka Grujičić za "Blic“ u martu 2023.
U Srbiji na transplantaciju bubrega trenutno čeka oko 800 odraslih pacijenata i tridesetoro dece. Na listi čekanja za transplantaciju jetre nalazi se oko 90 odraslih osoba, dok na novo srce čeka oko 40 pacijenata.
U Srbiji je moguća transplantacija bubrega, srca i jetre. Za sve druge transplantacije pacijent se upućuje na lečenje u inostranstvo. Međutim, i ako država obezbedi sva finansijska sredstva, Srbija se i dalje nalazi u teškoj situaciji jer nema dovoljan broj kadaveričnih donora.
"Svi inostrani centri zahtevaju razmenu organa, svi transplantacioni centri zahtevaju da se u određenom roku dat organ vrati državi koja je primila pacijenta i dala organ“, rekla je Danica Lukić, zamenica direktora Sektora za ostvarivanje zdravstvene zaštite u inostranstvu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za "Danas.rs“.
"Sramota je da dve hiljade ljudi u ovoj zemlji praktično nema nadu da će dobiti organ. S druge strane, imali smo saradnju sa Italijanima, a nismo im dali nijedan organ. Naši su ljudi dobijali veliki broj organa tamo“, rekla je ministarka Grujičić za „Danas“.
Na samom vrhu liste nalazi se Španija – na svakih milion stanovnika godišnje oko 40 ljudi, nakon moždane smrti, donira organe. U ovoj državi dozvoljeno je uzimanje organa i posle prestanka rada srca. Nakon Španije, na vrhu ove liste nalaze se Hrvatska, Portugal i Island – na svakih milion stanovnika ima oko 30 donora.
Zdravlje
01.06.2022. 12:36
Transplantacije bubrega na VMA, posle dve i po godine
Ovo su zemlje u kojima ima najviše spasenih života zahvaljujući transplantaciji organa. Sve one koriste model funkcionisanja koji nalažu i izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa u Srbiji.
Hoće li se situacija u Srbiji promeniti, saznaćemo tek kada zakon zaživi. Međutim, umesto da se vodimo pisanim normama i pravilima, možda bi korisnije bilo da shvatimo vrednost života.
"Svakako nama je pravna forma važna, ali mislim da je mnogo važnije da se mi trudimo da podignemo svest ljudi u Srbiji o tome koliko je u stvari to doniranje organa važno i to je u stvari jedini lek koji nama može da produži život“, rekla je pacijentkinja na listi čekanja za transplantaciju organa i članica Udruženja „Zajedno za novi život“ Željka Bojić za Tanjug.
Da li ste znali da je 16 puta veća verovatnoća da će vam zatrebati organ, nego što ćete biti u prilici da svoje organe date nekome? Vodimo se politikom "ma neće to mene“ sve dok nas to nešto ne zadesi. Kada bolest nastupi, potpuno se promeni pogled na život. Shvatimo da ništa nije bitno sem zdravlja. Svi mi želimo da živimo, da stvaramo uspomene i volimo. Ali, šta kada dođe taj neizbežni trenutak kada sve to prestaje? Zar nije divno znati da ste nekome omogućili ove privilegije? Nazvaćemo ih tako jer, na kraju svega, one to i jesu. I to bi trebalo svi da shvatimo. Privilegija je probuditi se ujutru i reći "ja sam zdrav!“. Svaka osoba zaslužuje da tako započne dan.
Zdravlje
11.01.2022. 00:39
Prva transplantacija svinjskog srca u telo čoveka
"I odavde smo krenuli u neki novi život, ne samo ja, nego i moja porodica“, rekao je za RTS Mladen Todić, koji je zahvaljujući jednom "da“ od porodice donora dobio mogućnost da živi.
Samo se setite da ta prosta reč može promeniti mnogo toga. Nakon smrti vaše srce ipak može da nastavi da kuca. Ono će opet moći da voli, pati, da bude zaljubljeno. To nemojte zaboraviti.
Komentari
