Dr Milanko Šekler: Nismo pobedili koronu, delta soj ostaje naš najveći problem

Iako ne umanjuje ozbiljnost ovog soja, dr Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka, mikrobiolog i koordinator nacionalne referentne laboratorije za avijarnu influencu, groznicu Zapadnog Nila i infektivni bronhitis Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu, ipak upozorava da naša najveća briga za sada ostaje delta soj.

"Omikron je po svoj prilici korak u našu korist. Ja sam to rekao i ranije. Kada je najveća panika pravljena u svetu, meni se učinilo da tih 50 mutacija je super. Zato što 50 mutacija da se desi na virusu je previše. I vrlo je mala verovatnoća da svi idu u korist virusu. Mnogo je verovatnije da većina njih ide na štetu virusa. Jeste to prenosivi virus, ali odmah su ljudi dole primetili, i meni je to bilo logično, da je to destabilizovalo virus pa on pruža mnogo blažu kliničku sliku. Mnogo lakše se preboleva, nema potrebe za kiseonikom...

Šekler objasnio glavne simptome omikrona

"Kratkotrajna prehlada"

"Kratkotrajna prehlada"

Zdravlje 08.12.2021. 10:24

Šekler objasnio glavne simptome omikrona

"Mnogo ljudi umire, mesta nigde nema; Propusnice bi trebalo da važe 24 sata"

Milanko Šekler

Milanko Šekler

Vesti 24.10.2021. 11:11

"Mnogo ljudi umire, mesta nigde nema; Propusnice bi trebalo da važe 24 sata"

Ovo malo ljudi što uopšte bude za hospitalizaciju, oni su, pod jedan, u ogromnom procentu nevakcinisani, a pod dva, ne treba im uopšte kiseonik. A iskustva sa ’deltom’ su takva da ko god je hospitalizovan bilo je samo pitanje potrebne količine kiseonika. A sa ’omikronom’ imate situaciju da za njih od tri četvrtine do 90 posto, kako u kojoj bolnici, ne treba uopšte kiseonik. Nema uopšte upale pluća. Jednostavno, to je samo prolazna groznica sa par dana znojenja, glavoboljom, temperatura ima-nema i to je to.“

Da li je to zapravo u skladu sa pravilom da virus sa svakom mutacijom na neki način slabi?

"Zavisi. Ima mutacija koje mu idu u korist. To su, recimo, te pojedinačne mutacije koje su kod ’delte’ ili kod ’alfe’ išle u njegovu korist. Ali to se radilo o tačno određenim mutacijama na tačno određenim mestima. Ali ovde je ogroman broj mutacija i bilo je jasno da od 30 mutacija na S proteinu nema šanse da sve budu u njegovu korist. Ima te mutacije koje su u kontri. Ova je protiv, ova je za, i anulira je. To što je lakše prenosivo, po pravilu dođe trenutak kada to budu blaži simptomi. I evo to se sada desilo.

Dešava se da obolevaju i neki vakcinisani. Neki daju informacije i da virus može da obiđe zaštitu od svake vakcine. Ne znam da li virus može da obiđe zaštitu od svake vakcine. Ali čak i da može to da uradi, činjenica da i nevakcinisani imaju blage simptome govori dovoljno samo za sebe. Ako i nevakcinisana osoba prođe mnogo blaže nego do sada, onda je jasno da će tek vakcinisani biti u prednosti, bez obzira što će vakcina slabije da radi, jer je i virus znatno slabiji.“

Govorimo sve vreme o omikron soju.

"Da. Imate brojke koje su stvarno drastično skočile za sedam-osam dana u Južnoafričkoj Republici. Broj novozaraženih je prešao već, mislim, blizu 20.000. A kada pogledate liniju smrtnosti i hospitalizacije, one su potpuno ravne. To je toliko očigledno. Pre neki dan bio je jedan umrli u Južnoafričkoj Republici. Mi u Srbiji imamo 40. U zemlji od 60 miliona stanovnika imaju blizu 20.000 zaraženih i od 22. novembra od kada se zvanično zna da ima taj novi soj, a verovatno je on postojao još nedelju-dve pre, onda bi bilo logično da za tri-četiri nedelje mora da skoči smrtnost, ako taj virus ima istu smrtnost kao ’delta’, na primer. Od ’delte’ smo u Južnoafričkoj Republici imali najveći broj novozaraženih više od 26.000 negde u julu-avgustu mesecu. Oni su imali preko 500 mrtvih tada, dnevno. A sada su blizu 20.000, a imaju mrtvih 10, 20, kako kad. To govori samo za sebe.“

Da li možemo da pravimo procenu do kada će i koliko će uopšte ovaj virus da mutira?

"Ovaj virus je veoma stabilan i on veoma slabo mutira. Uvek pokušavam da istaknem tu činjenicu zato što se stekao utisak u javnosti da ovaj virus mutira dnevno, da je njegova osnovna osobina da mutira. Svaki virus menja se delimično. Svaki čovek ima različite otiske prstiju. Znači, ima sedam milijardi ljudi i svi mi imamo otiske prstiju koji se razlikuju. Tako se i svaka nova generacija virusa u nečemu razlikuje od svog pretka. Ne razlikuje se u otiscima prstiju, ali se razlikuje u nekom nukleotidu, nekoj aminokiselini. To je sasvim normalno. Korona virus, i ta familija generalno, mutira dosta. Ali ovaj virus ima reparativne mehanizme. Tako ga je priroda obdarila, da on u stvari manje mutira nego standardni korona virus.

Znači, korona virusi koji postoje kod životinja veoma dugo, 70-80 godina se zna za neke, korona virusi koji postoje kod ljudi, ta četiri humana koji izazivaju blage prehlade, a što će nadam se biti sudbina konačno i ovog poslednjeg. Verovatno će i on u jednom trenutku postati ništa drugo nego to. Njegova je osobina da je stabilniji. Dešavaju se mutacije i promene, a razlog je samo to što je ogroman broj ljudi inficiran.

Kon o tome kada omikron stiže u Srbiju...

Koronavirus

Koronavirus

Vesti 10.12.2021. 10:17

Kon o tome kada omikron stiže u Srbiju...

Zbog omikrona se uvodi 4. doza vakcine?

"Fajzer" saopštio

"Fajzer" saopštio

Zdravlje 09.12.2021. 11:52

Zbog omikrona se uvodi 4. doza vakcine?

Statistički, matematički raste verovatnoća da će u nekome od tih ljudi da se naprave neke nove varijante koje će da se razlikuju po svojim osobinama. Obolevaju desetine, stotine miliona ljudi, i samim tim raste verovatnoća da će virus u nekom od obolelih da napravi neku grešku slučajno, koju neće uspeti da ispravi. Grip, recimo, ima neuporedivo veće mogućnosti mutacija. Zato svake godine vi imate novu vakcinu za grip. A ovde imate korona virus koji postoji od marta prošle godine, vakcine postoje od kraja prošle godine i još uvek te vakcine rade. To vam govori da je jasno koliko je ovo stabilniji virus. Pri čemu se cele godine prenosi, a grip ima samo sezonski karakter.“

Zar ta njegova stabilnost ne bi trebalo, uslovno rečeno, da ide u našu korist da možemo lakše da ga savladamo?

"Tako je. Moglo je mnogo gore da bude. Kažem, on je relativno stabilan. Jeste, dešavaju mu se mutacije, ali evo uzmimo za primer brazilski soj. Nastao je u populaciji koja živi u relativno lošim uslovima, gomila ljudi u bliskom kontaktu, pa znate kako izgleda život po brazilskim favelama. Pa onda indijski soj. Imate u Indiji više od milijardu ljudi, nenormalna gustina naseljenosti.

U Južnoafričkoj Republici virus se pojavio upravo u provinciji Gauteng, čiji je glavni grad Johanesburg, najveći grad u Južnoafričkoj Republici. To je provincija koja ima 18.000 kvadratnih kilometara, dakle za 3000 je manja od Vojvodine, a ima 14 miliona stanovnika. To je gustina naseljenosti od 700 stanovnika po kvadratnom kilometru. Pri čemu su tu rudnici zlata, a možete da zamislite kako izgledaju i naselja u kojima žive ti rudari i koja je tu gomila ljudi pod istim krovom. A vakcinisanost je u Južnoafričkoj Republici 24-25 odsto. Pri čemu sam siguran da je taj deo onih bogatih.

Vidite da se svaki put mutacije dešavaju u vrlo gustim populacijama. Svi virusi gripa koji su se do sada pojavili došli su iz Kine. Zato što je Kina uvek bila najmnogoljudnija zemlja, najgušća, i što su rezervoar virusa gripa vodene ptice, guske i patke. One su rezervoari. I tamo imaju sve podtipove virusa koji postoje, više od 200. A od ukupne populacije domaćih gusaka i pataka na planeti Zemlji u Kini se nalazi 90 odsto. Dakle, od 10 gusaka, devet su u Kini. Imate rezervoar najveći na planeti Zemlji, i imate najveću populaciju ljudi na svetu. I onda se uvek u poslednjih 100 godina ovi sojevi gripa pojavljuju u Kini. Znači, hongkonški, azijski, po nazivima vidite šta se dešava tamo. I nije čudno što se i korona pojavila.

To se dešava tamo gde je najveća matematička verovatnoća da će se desiti. Gde ima najviše ljudi i gde postoji mogućnost da se negde virus prilagodi čoveku i da pređe sa jednog na njih 100. To neće da se desi u Kuršumliji ili, ne znam, u nekim opštinama koje su retko naseljene, kao Crna Trava, Babušnica... To se desi tamo gde imaš hiljadu ljudi na kvadratni kilometar. Sve je to matematika i igra velikih brojeva, koja povećava verovatnoću. To je priroda. Ništa tu nema epohalno. I to su sve stvari koje su već viđene.“

Postavljalo se i pitanje da li će za svaku novu mutaciju biti potrebna nova vakcina. Iz ovoga što Vi kažete to očigledno neće biti potrebno.

"Ne. Pa vidite i sami da su pored ovolikih sojeva koji su se pojavljivali mnogi ostali samo regionalno zastupljeni, nisu se dalje ni širili. Jedini koji su se svetski širili i raširili se jesu ’alfa’ i ’delta’ soj. Od svih ovih nekoliko desetina virusa koji su jasno prepoznatljivi po nekim tipičnim razlikama samo dva su postala globalna. Brazilski je, eto, ostao u Južnoj Americi, nije mrdnuo nigde. Isto tako i prethodni ’južnoafrički virus’, koji se pominjao početkom ove godine, ostao je tamo. Mada je imalo nešto pojedinačnih slučajeva u Evropi od oba pomenuta regionalna.“

Šta je razlog za to?

"Njegova mogućnost širenja. I njegova preklapanja sa prethodnim oblikom korona virusa koji je bio i prošao kroz ljude pre. I negde, jednostavno, prethodna zaštita i prebolelih i vakcinisanih u potpunosti štiti i on ne može da prođe. Najnoviji podatak kaže da bi ’omikron’ trebalo dva do tri puta lakše da se prenosi od ’delte’.

To znači da je potrebna dva do tri puta manja količina virusa da se zaraziš. Terenski podaci iz Južnoafričke Republike govore da on u potpunosti uzima primat nad ’deltom’. Ali, pričamo o zemlji gde je samo oko 25-26 odsto vakcinisanih. On sigurno ne može tako da se ponaša u Evropi gde imamo nekih 60-65 odsto vakcinisanih. To još mora da se prati. I drugo, stanovništvo u Južnoafričkoj Republici je mnogo mlado. Tamo je prosek starosti, mislim, oko 20 godina. Mnogo je mlađa populacija. Za razliku od Evrope gde je prosek možda 45 godina.

Tako da i tu mora da postoji zadrška da li će on imati neku razliku u odnosu na starost ljudi, da li će možda davati teže simptome. Međutim, ono što je jasno da se on prilagodio mladima, da ima dosta dece i po četiri-pet godina koja su imala visoke temperature i pokazivala simptome bolesti korone. Ali i oni su za svega par dana otpušteni iz bolnice. Prosečna dužina lečenja pacijenta koji je primljen u bolnicu, a pozitivan je na koronu u Južnoafričkoj Republici, dok je bio treći ’delta’ talas, bila je oko devet dana. A sada od ’omikrona’ prosečno zadržavanje u bolnici je 2,8 dana. Nepuna tri dana i ideš kući. Odmah je u startu jasno da ne treba kiseonik. Jasno je da ti par dana nije dobro i to je to. Vrlo je malo upala pluća.“

Da opet ljudi ne shvate kako to nije ništa pa da se opuste... 

"Nema toga. Kod nas preovladava ’delta’. I pitanje je da li će uopšte ’omikron’ da se proširi na taj način kao što se proširio u Južnoj Africi jer, opet napominjem, tamo nije ni četvrtina stanovništva vakcinisana.“

Što znači da u Srbiji nema opuštanja.

"Nema, zato što mi i dalje imamo ’deltu’ koja i dalje ubija ljude. Danas imamo 40 umrlih. Nemamo razloga mi da maštamo. Bilo bi super, jedino mi da platimo čarter let da pošalju odozdo Afrikanci 300 njih, ali da svi budu pozitivni na ’omikron’ varijantu, pa da ih širimo po Srbiji, da bi se pojavio ovaj manje opasan soj. Jedino tako. Svuda se sprovodi izolacija, sprečavanje putovanja, kontrolni pregledi, i to je apsurd cele ove situacije gde se donose političke odluke, a ne naučne. Pri čemu ispada da je opasnost manja od njega, a mi preduzimamo sve mere kao da je veća.

Prvi sirovi podaci pokazuju da je manja patogenost, lakši klinički oblici, manja smrtnost, i mi se štitimo toga, a da nam ostane ’delta’ koja je smrtonosnija, daje teže kliničke oblike i teže se leči. To su apsurdi, bez obzira što razumem strah epidemiologa kako će se virus ponašati na populaciji Evropljana ili Amerikanaca ili Japanaca....“

Brojke u poslednje vreme opet padaju ovde kod nas.

"Padaju, ali zato što smo tri-četiri meseca izgubili, odnosno nismo izgubili nego smo imali 6500 ljudi dnevno, pa vi to pomnožite sa 90 dana, to je 600.000 ljudi zaraženo. Saberite to sa vakcinisanima i dodajte na to slobodno jedno pola miliona koji nisu dijagnostikovani jer su iz iste porodice. Razbole se, ali ih i ne vode na testiranje jer znaju šta je. Onda nisu ni zabeleženi. Ogroman broj ljudi je preboleo. I na to kad dodate relativno visok procenat vakcinisanih dobijete nekih četiri miliona od šest miliona, pa odbacite decu koja su mnogo blaži oblici i onda je bilo logično da će da počne da pada. Jednostavno prošlo je kroz nas.

Dobra strana je što je ovde relativno brzo doneta odluka da se koristi treća doza. Greška je što nije spuštena odmah vremenska distanca od šest meseci za treću dozu. Ja sam stalno zahtevao da se spusti na pet. I sad su spustili na četiri za kinesku, a pet za ’fajzer’, ’sputnjik’ i ’astra zeneku’. Mi smo jedna od prvih zemalja u Evropi koja je dozvolila treću, buster dozu. Mnoge evropske zemlje čekale su da donesu tu odluku, pa su pravile prioritetne grupe, pa su tražile od proizvođača vakcina da imaju studiju o bezbednosti treće doze... To su neke formalne stvari koje su ih sve zadržale.

A kod nas je dobar deo najstarijih, koji su najugroženiji, ipak primio i treću dozu na vreme. Dok u Evropi imaju veliki broj ljudi kojima je istekla zaštita, a nisu stigli da prime treću. I onda imate apsurd u Nemačkoj da su pre nekoliko nedelja imali više od 100.000 zaraženih za dan. A pre, dok nije bilo vakcine, rekord im je bio 60.000. Zato što se ogroman broj i vakcinisanih zaražavao jer im je istekla zaštita. Kasnili su sa odobravanjem i uvođenjem buster doze. Sada su uveli da posle tri meseca možeš da primiš treću dozu. Videli su da su napravili grešku. I to je uticalo i na poziciju antivaksera jer su dobili argument – pa evo ovi se vakcinisali pa se porazbolevali. Razboleli su se zato što im nije na vreme data treća doza.“

Da li imamo sada podatke koliko je čovek posle treće doze zaštićen? Da li će morati ponovo da se vakciniše?

"Ne može vreme da prođe brže nego što prolazi. Iz iskustva koje imamo sa imunizacijom životinja protiv korona virusa, ta treća doza povećava nivo zaštite i produžava ga. Ako je treću, ne znam, kinesku vakcinu trebalo da primite posle četiri meseca, sigurno je, ako bi se desilo, a ja se čvrsto nadam da nećemo doći u tu situaciju, da četvrtu sigurno nećete morati da primite za osam meseci. Zato se i zove buster – pojačivač. Treća doza treba da podigne nivo zaštite i da produži dejstvo.“

Ide period slava, Nova godina, Božić i ostalo. Šta će se desiti?

"Pa, znam. Pravila su ista. Ništa se nije suštinski promenilo. Mi i dalje imamo 40 odsto nevakcinisanih. Ne znam da li smo 60 odsto vakcinisanih. Mislim da nismo. I dalje imamo 40 odsto ljudi koji su osetljivi. Ljudi će svakako da se razbolevaju. Mi smo euforični, kao opao je broj, a kao 1800 zaraženih dnevno je malo. Naravno da nije malo. U bolnicama je i dalje mislim oko 3800 ljudi, a rekord je bio šest-sedam hiljada. I dalje je to velika brojka. I dalje se zaražava dosta ljudi na dnevnom nivou.

Zato što nije tako crno kao što je bilo, mi ne shvatamo da je ovo i dalje teška situacija, da se neki lekari bore za nečije živote. Pogledajte smrtnost dnevno. To je najbolji pokazatelj. Ona je išla do 60 i nešto, sada imamo 40 i nešto. Znači mi i dalje imamo svaki dan 40 i nešto umrlih. To je pun autobus. Ima i mladih. Apsolutno je jasno da ništa nije gotovo, bar za nas nije. Prosto, ogroman broj ljudi nije vakcinisan i dalje. Ide zimski period gde su ljudi zatvoreni, ljudi idu jedni kod drugih... Doprinele su ove kovid propusnice, ali ja sam izgubio glas pričajući od juna da je to trebalo da bude 24 časa. Vidite da je cela Evropa to striktno zavela. Sada uvode i neke super kovid propusnice gde ti ne važi ni testiranje. U pojedinim objektima možeš da budeš samo ako si preboleo ili si vakcinisan. Ne zanima me tvoje testiranje. Iz prostog razloga što ako se testiraš u inkubaciji ti si negativan. Ali sada ima tu jedna pozicija koju ljudi često zloupotrebljavaju pa kažu – da, ali vakcinisani mogu da se zaraze i da prenose. Može, tačno je. Ali hiljadu puta manje.

To je stvar mnogo prosta. Niko nikada nije rekao da vakcinisan čovek ne može da se razboli. Pa, ne postoji nijedna vakcina na svetu koja štiti sto odsto. Svi smo vakcinisani od tuberkuloze, a dispanzeri su puni. Ta vakcina ne štiti sto odsto, ali štiti tako da tuberkuloza više nije problem u Srbiji. Jer dispanzera ima relativno malo i to je reč o par hiljada ljudi, što na nivou populacije od šest-sedam miliona nije problem.“

Spomenuli ste zapadne zemlje koje uvode vrlo oštre kovid propusnice, ali su tamo bili i veliki protesti zbog toga.

"Pa jesu, zato što su svi razmaženi. Ali realno gledano, kovid propusnice uvele su zemlje koje u populaciji imaju veliki procenat migranata. Oni imaju najveći problem. Francuska, Austrija, Nemačka... Neki podaci kažu da 25 odsto lekara u Nemačkoj neće da se vakciniše, 50 posto srednjoškolskog zdravstvenog osoblja neće da se vakciniše... Ja pozovem tamo neke lekare koje znam i oni mi kažu – da, ali znaš ko neće? Lekari iz Bugarske, Srbije, Rumunije, Rusije...

Nemci lekari su se svi vakcinisali. Ali svaka druga medicinska sestra je iz Srbije, Mađarske, Hrvatske, Bugarske, Poljske... Oni neće da se vakcinišu. Nemačke medicinske sestre su vakcinisane. I u Austriji isto. Ogromna je turska migracija, ljudi iz bivše Jugoslavije, Poljske, istočne Evrope... Oni imaju problem sa njima. Isto je u Francuskoj gde je mnogo Arapa. I što su ljudi manje obrazovani, po pravilu više su opredeljeni da neće da se vakcinišu. To su neke američke studije pokazale. Manje obrazovanje, manjinske grupe, manje plate. Čak su radili i tu povezanost sa platama. Čim su u porodici prihodi veći od 94.000, u Americi to znači da je ta porodica vakcinisana sto posto. Čiji su prihodi ispod 40.000 ima mnogo veće šanse da nisu vakcinisani. Čak postoji korelacija u odnosu na primanja. A primanja su opet u odnosu na obrazovanje.“