Život
06.04.2022. 12:15
Zdravlje
15.07.2022. 18:50
Lena Munitlak
Da li ga i vi koristite?
Google doktor - za i protiv
Mnogi se, kada se osećaju loše, okreću internetu da bi istražili simptome pre nego što se obrate lekaru. Bilo da je reč o malom osipu koji se pojavio niotkuda, uznemirenom stomaku ili simptomima gripa, gotovo svako se u nekom trenutku okrenuo čudnom i neverovatnom svetu "internet medicine“ kako bi sam dijagnostikovao svoje probleme.
Prema podacima istraživanja obavljenog u Sjedinjenim Državama, jedna od četiri osobe postavlja sebi dijagnozu pomoću interneta umesto da poseti lekara. Drugo istraživanje istog fenomena pokazalo je da između 67 odsto i 81 odsto ljudi koristi onlajn medicinske sajtove za samodijagnostiku ili traženje saveta u borbi sa simptomima koji ih muče.
Internet je, bez sumnje, izuzetno korisno sredstvo i može nam pružiti mnoštvo medicinskih preporuka i informacija, kao i da nas poveže sa drugima koji su možda patili ili pate od istih simptoma.
Pouzdani medicinski veb sajtovi koji su tačni i ažurni mogu da pomognu u istraživanju medicinskih pojmova, simptoma i načina lečenja, kao i da upute na pronalaženje lekara koji dalje mogu pomoći u rešavanju problema.
Nisu, međutim, sve informacije koje pronađete na internetu tačne, objektivne i prilagođene vašim ličnim potrebama. Postoji mnogo veb stranica koje se fokusiraju isključivo na prodaju svojih proizvoda i usluga pa se opasne dezinformacije na njima šire kao šumski požar.
Da li je onda onlajn konsultacija medicinskih sadržaja dragocen i koristan resurs ili rizikujemo i štetimo sopstvenom zdravlju koristeći internet za samodijagnozu?
Ljudi su navikli da većinu informacija o zdravlju dobijaju od svojih lekara i drugih zdravstvenih radnika. Razvojem interneta, međutim, sada svako može lako pristupiti raznim zdravstvenim, ali i "zdravstvenim“ informacijama.
Život
27.11.2021. 06:05
Vračare i nadrilekari na internetu: Onlajn prodaja magle
Vesti
08.02.2022. 14:10
Zloupotreba dece na internetu u Srbiji: 26. 000 poziva, mejlova i poruka...
Ne samo da postoji mnogo informacija, već je teško odrediti koji deo njih je pouzdan, a koji deo nije. Čak i ako je sama informacija na veb sajtu tačna, osoba bez medicinskog obrazovanja može pogrešno da je protumači.
Zdravstveni radnici se često s pravom brinu o tome kako ljudi koriste ove informacije. Mnogi od njih kažu da su informacije sa interneta najbolje kada ih koristite kao sredstvo uz razgovor sa lekarom, kao dopunu, a ne kao zamenu za zvaničnu medicinsku dijagnostiku.
Čak i kada internet stranica koju čitamo deluje legitimno i pouzdano, to ne mora nužno da značiti da i jeste. Odnosno, ne mora da znači da iza informacija koje su date stoji profesionalac iz medicinske branše na koju se odnosi. Često uopšte i ne stoji osoba sa adekvatnim medicinskim obrazovanjem.
Neke veb stranice izgledaju verodostojno i autentično, međutim, njima zapravo upravljaju ljudi bez medicinskog obrazovanja. Zato je uvek važno da dobro proverite izvor informacija i njegovu verodostojnost. Internet funkcioniše na osnovu zarade po klikovima, a ne po broju ljudi koji su zadovoljni informacijama koje se na njemu mogu naći.
Kada se internet medicinske informacije koriste za dijagnozu ili lečenje, mogu se pojaviti brojni rizici, poput panike ili pogrešne dijagnoze koja može dovesti do neadekvatne terapije koja može biti izuzetno štetna. Takođe, pogrešna dijagnoza koju sami sebi postavimo može nas koštati mnogo novca kroz testove i terapije koje nisu potrebne, a i zdravlja.
Istraživanje simptoma na internetu može pružiti korisne savete i informacije. Ovi saveti, međutim, nikada nisu lično prilagođeni. Kada se obavi pregled kod lekara opšte prakse ili se profesionalno konsultuje sa stručnjakom koji je upoznat sa vašim slučajem, lekari će dijagnozu zasnivati na specifičnim simptomima, individualnoj istoriji bolesti, trenutnim lekovima ili suplementima i načinu života, što članak na medicinskom sajtu nikako ne može da uradi.
Nijedan veb sajt ne može da replicira veštinu lekara i nijedan savet koji vam se nudi na internetu neće biti prilagođen pojedincu. Zbog toga se uvek preporučuje poseta lekaru, a ne samodijagnoza. Lekar može obaviti kliničke preglede i testove i fizički pregledati pacijenta. Lekari mogu da odrede dijagnozu na osnovu objektivnih kliničkih rezultata, kao što su informacije dobijene na rendgenskim snimcima, magnetnoj rezonanci ili laboratorijskim testovima.
Iako informacije sa interneta mogu biti korisne i reći vam šta možda nije u redu, uvek treba da sačekate dijagnozu stručnjaka pre nego što počnete da uzimate lekove ili suplemente.
Zašto se onda toliko ljudi okreće nepouzdanoj internet medicini? Razlozi su višestruki, od nepoverenja u medicinske radnike, bilo zbog ličnih predrasuda ili loših prethodnih iskustava, do nedostupnosti medicinske nege, najčešće zbog loše organizovanog sistema ili nedostatka novca.
Ako uzmemo Sjedinjene Američke Države kao primer, nedostupnost medicinske nege zbog visokih cena lečenja je ogroman problem kod njih.
Sjedinjene Države imaju jednu od najviših cena zdravstvene zaštite na svetu. Prema istraživanju fondacije "Peter G. Peterson“, troškovi zdravstvene zaštite u SAD su u 2020. godini dostigli 4,1 biliona dolara, što u proseku iznosi više od 12.500 dolara po osobi. Poređenja radi, prosečni troškovi zdravstvene zaštite po osobi u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) su samo oko trećine tog iznosa.
Pandemija korone dodatno je pogoršala ovaj trend. U 2020. godini rast nacionalnih izdataka za zdravstvo u odnosu na prethodnu godinu u udelu bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio je više od dva procentna, što je najveći rast od 1960. godine. Troškovi zdravstvene zaštite, međutim, porasli su mnogo pre početka epidemije virusa korona. U poređenju sa veličinom ekonomije, izdaci za zdravstvo porasli su u poslednjih nekoliko decenija sa pet procenata BDP-a u 1960. na 18 procenata u 2019, pre korone, i 20 procenata u 2020.
Ove visoke cene zdravstvene zaštite ipak ne utiču na bolje rezultate lečenja američkog društva. Čak naprotiv, povećanje cena zdravstvenih usluga mnoge građane ostavlja bez potrebne zaštite, a rezultat toga je veća stopa smrtnosti od bolesti koje inače nisu smrtonosne u tolikom procentu, piše Fondacija „Peter G. Peterson“.
Zdravstvo, međutim, ne mora biti skupo da bi bilo nedostupno. U mnogim zemljama, pa i našoj, liste čekanja za pregled kod specijaliste su kilometrima duge, a na pregled možda stignemo tek kada je prekasno da se spasi nečiji život. S druge strane je opcija privatnih zdravstvenih ustanova, gde opet nailazimo na problem visokih i nepristupačnih cena za veliki deo populacije.
U takvoj situaciji teško je nekome reći da ne koristi onlajn forume i savete kako bi rešio svoj zdravstveni problem jer je alternativa često da se ne preduzme ništa. Postoje, ipak, bolje i validnije informacije u moru nadrilekarstva i nasilnog plasiranja proizvoda pa je izuzetno važno bilo kakvom istraživanju pristupiti sa zdravom dozom kritičkog razmišljanja.
Takođe, ukoliko smatrate da imate neki problem, kada ga prethodno dobro istražite, kod lekara možete otići spremni sa preciznim pitanjima, koja će i samom profesionalcu pomoći u dijagnostikovanju. Na kraju krajeva, i lekari su ljudi, a često su i preplavljeni pacijentima sa najrazličitijim mukama, pa im može olakšati posao ukoliko se pacijent pojavi sa konkretnim pitanjima i sumnjama koje zatim dodatno istražuje.
Sve u svemu, internet je korisna, ali i opasna alatka koja može pružiti jednaku količinu dobrog i lošeg. Međutim, kada se odgovorno koristi i služi kao dopuna stručnom mišljenju, na njemu se mogu naći bezbrojni korisni saveti, kao i podrška onda kada vam je najteže.
Komentari
