Novo istraživanje
Ko rano rani... ima manji rizik od depresije
Većina ljudi se identifikuje ili kao ranoranilac ili kao "noćna ptica", u zavisnosti od toga koliko spavaju i kada su najproduktivniji. Iako genetika ima uticaj na to kada spavamo i kada se budimo, taj hronotip se može promeniti.
Činjenica da se ritam spavanja može promeniti je značajan, u svetlu nove studije objavljene u magazinu JAMA Psychiatry, koja ukazuje na to da ljudi koji započinju dan ranije imaju manje šanse da razviju depresiju.
Prethodna istraživanja su pokazala korelaciju između sna i mentalnog zdravlja. Na primer, "noćne ptice" češće pate od depresije, bez obzira na to koliko dugo spavaju. Ali ova nova studija je jedna od prvih koja je kvantifikovala količinu sna koja može poboljšati mentalno zdravlje.
Studija se posebno bavila genetikom i njenim uticajem na to kako spavamo. Koristeći biomedicinsku bazu podataka UK Biobank i kompaniju za testiranje DNK 23andMe, istraživači su analizirali podatke skoro 840.000 pojedinaca.
Od ovog uzorka, 250.000 pojedinaca je popunilo upitnike o svojim navikama, a 85.000 je nosilo uređaje za praćenje spavanja nedelju dana. Ovo je dalo jasniju sliku o tome kako su varijante gena uticale na san.
Takođe, omogućilo je istraživačima i pristup zdravstevenim podacima učesnika. Sa svim ovim informacijama, lako su mogli da vide vreme kada su ljudi otišli na spavanje, kada su ustali, kvalitet sna i da uzmu u obzir u koliko je dijagnoza depresije već postojala kod nekih od njih.
Analiza je pokazala da osobe koje rano ustaju imaju manji rizik od depresije i da pomeranje rasporeda spavanja čak i za jedan sat ranije može smanjiti taj rizik za 23 odsto.
Važno je napomenuti da se genetska predispozicija za rano ustajanje razlikuje od buđenja uz pomoć alarma. Pošto istraživači nisu imali pristup podacima o tome da li su se učesnici budili sasvim prirodno ili uz alarm, kako bi otišli na posao, potrebno je dalje istraživanje kako bi se utvrdila definitivna uzročnost između rasporeda spavanja i depresije. Obimno kliničko ispitivanje moglo bi da pruži jaču vezu između sna i depresije, piše VeryWellMind.
Ako želite da promenite svoj obrazac spavanja, važno je da obratite pažnju na količinu dnevnog svetla kojem ste izloženi i na vreme koje provodite ispred ekrana, posebno u kasnijem periodu tokom dana.
Savet je da se odmah po buđenju izložite dnevnoj svetlosti, da vas razbudi, kao i da odložite sve ekrane do deset sati uveče, jer oni ometaju lučenje melatonina, hormona spavanja.
Uzimanje suplemenata poput melatonina ili drugih tableta za spavanje takođe može pomoći, ali obavezno se prvo konsultujte sa lekarom.
Ključ je uvek u održavanju nove navike, jer proces prilagođavanja može da potraje i nekoliko nedelja do mesec dana. Neophodno je strpljenje, kao i razumevanje da je vaš hronotip deo vaše prirode, a promena je, na neki način, direktna suprotnost njoj.