Svet
25.01.2023. 02:05
Zdravlje
15.03.2023. 16:05
Rade Jerinić
Virus H5N1
Ptičji grip hara svetom: Da li nam preti nova pandemija?
Zbog ptičjeg gripa je na farmama živine širom Evrope u protekloj godini uništeno više od 50 miliona peradi, dok je taj broj na svetskom nivou mnogo veći, navodi se u izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti i Referentne laboratorije EU. Najnoviji podaci ukazuju da je širenje visokopatogenog virusa ptičjeg gripa, poznatog i kao H5N1, koje je zabeleženo u proteklih godinu dana, najteži do sada registrovani talas ovog virusa u Evropi.
Prema rečima epidemiologa Zorana Radovanovića, virus ptičjeg gripa predstavlja realnu opasnost i mogao bi da dovede do nove pandemije.
Biznis
27.01.2023. 11:34
Jaja duplo skuplja - proizvođači manipulisali cenom?
On za "Ekspres“ kaže da se ovaj virus prati godinama.
"Kada se prenese na čoveka, ptičji grip ima ozbiljne posledice, a smrtnost je čak 50 odsto. Međutim, ova varijanta virusa retko se prenosi na čoveka. Do toga dolazi uglavnom kod onih koji su zaposleni na farmama živine i konstantno su izloženi visokim koncentracijama virusa“, objašnjava Radovanović.
Dodaje da se virus H5N1 retko prenosi i sa čoveka na čoveka.
"Međutim, ako se javi neka mutacija koja bi se lakše prenosila na ljude i sa čoveka na čoveka, a pritom zadrži ovaj nivo posledica po ljudsko zdravlje i smrtnosti, u tom slučaju bi situacija bila potpuno drugačija i vrlo lako bi moglo da dođe do pandemije“, ističe Radovanović.
On naglašava da se virus ptičjeg gripa uglavnom javlja kod ptica selica i to u najvećem broju slučajeva, više od 90 odsto, kod barskih ptica, odnosno močvarica.
"Virusom su najčešće zaraženi labudovi, divlje patke, divlje guske i sa njih se virus prenosi na domaću živinu“, kaže Radovanović dodajući da je u toj situaciji jedino rešenje eliminacija kompletnog jata, odnosno sve peradi na farmi.
On objašnjava i da je i u slučaju sa virusom ptičjeg gripa, kao i sa ostalim virusima, igra velikih brojeva jako bitna za dinamiku mutacija.
"Što više ptica se zarazi ovim virusom, povećava se i mogućnost da dođe do mutacija od kojih bi neka možda bila lakše prenosiva na ljude, pa sa čoveka na čoveka i tako dalje“, pojašnjava Radovanović.
U Srbiji su do sada zabeleženi samo sporadični slučajevi ptičjeg gripa i to kod divljih ptica, ističu stručnjaci veterine i ornitolozi. Za sada je situacija stabilna i nije zabeležen nijedan slučaj izbijanja ove zarazne bolesti na većim gazdinstvima na kojima se uzgaja živina, kao ni na komercijalnim farmama živine.
Međutim, u nama susednoj Mađarskoj, i to na farmama koje su u neposrednoj blizini granice sa Srbijom, odnosno Vojvodinom, u poslednje vreme zabeleženi su slučajevi zaraze. Poslednji takav slučaj zabeležen je na jednoj farmi ćuraka.
Prema evidenciji Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad“, ptičji grip, sa svojim visokopatogenim sojem H5N1 dijagnostikovan je na teritoriji Republike Srbije tokom ove godine u svim administrativnim okruzima Vojvodine, ali ga nije bilo na komercijalnim farmama.
"U pitanju su sporadični slučajevi oboljenja, koji su potvrđeni kod divljih ptica, pretežno u populaciji labudova grbaca. Na teritoriji Južnobačkog i Sremskog okruga, tokom ove jeseni zabeležena su dva žarišta oboljenja, prvi slučaj zabeležen je na teritoriji grada Novog Sada, na reci Dunav, dok je drugo žarište zabeleženo na jezeru Sot, na teritoriji opštine Šid. Visokopatogeni virus avijarne influence ili ptičjeg gripa je u oba slučaja potvrđen kod labudova grbaca. Tokom ove epizootije, u našoj zemlji nisu zabeleženi slučajevi oboljenja na komercijalnim farmama živine, niti slučajevi većeg pomora divljih ptica“, objašnjava doktor Biljana Đurđević, naučna saradnica Odeljenja za epizootiologiju, klinička ispitivanja i DDD Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad“.
Svet
14.02.2022. 21:05
Stradalo 29.000 ćurki!
I doktor Milanko Šekler, koordinator Nacionalne referentne laboratorije za avijarnu influencu, kaže da širenja virusa ptičjeg gripa kod nas nije bilo na farmama i u masovnoj proizvodnji živine, i podseća da je monitoring avijarne influence počeo od prošle godine i vrlo je temeljan.
"Mi nemamo kao Mađarska tako jako razvijenu živinarsku proizvodnju. Kod nas su samo prisutne farme kokošaka i piladi, dok susedi gaje patke, guske, ćurke i imaju masovnu proizvodnju. Prošle godine počeo je monitoring avijarne influence i mi detaljno pratimo situaciju i stanje avijarne influence i kod domaće živine i kod divljih ptica. Imamo dosta uzoraka divljih ptica i tragamo šta ima od virusa, da li su opasni i za živinu i za ljude. Monitoring u formi aktivnog nadzora podrazumeva da se ispituju uzorci divljih ptica sa različitih područja gde je prisutan rizik, dok pasivan nadzor podrazumeva da se analiziraju leševi uginulih ptica. Bilo je pozitivnih uzoraka prethodnih meseci kod uginulih labudova u Vojvodini i rečnih galebova“, kaže za "Danas“ doktor Šekler.
On posebno naglašava da virus, iako opasan za ljude, nije masovno raširen u ljudskoj populaciji.
"U celom svetu od njegovog pojavljivanja 2005. godine ima oko hiljadu obolelih i to su uglavnom ljudi koji su zaposleni na farmama živine, gde su bili izloženi velikoj koncentraciji patogena. Virus se teško prenosi na ljude, a smrtnost od avijarne influence među ljudima je 50 odsto“, naglašava Šekler.
Epidemiolog Zoran Radovanović ističe da su najčešće pandemije ptičjeg gripa poticale iz jugoistočne Azije i južne Kine. On pojašnjava da su svinje univerzalni primaoci, to jest da mogu da se zaraze i ptičijim i ljudskim virusom gripa.
"U takvoj situaciji, kada se svinja zarazi i jednom i drugom vrstom gripa, dolazi do stvaranja mutanta ili hibridnog soja. To bi moglo da prouzrokuje varijante gripa koji bi imao sposobnost efikasnijeg prenosa sa čoveka na čoveka“, kaže Radovanović naglašavajući da je jugoistočna Azija tipičan ambijent gde dolazi do mešanja.
Međutim, poslednjih godinu dana ptičji grip dospeo je u nove krajeve sveta, postavši endemska bolest za vrste divljih ptica koje prenose virus na živinu, upozoravaju veterinari i stručnjaci za to oboljenje.
Oni ukazuju na činjenicu da bi to moglo prerasti u problem aktuelan tokom čitave godine iako je do sada najveći efekat ovaj virus imao tokom zimskih meseci.
Virus ptičjeg gripa ozbiljno se raširio i na prostoru Južne, Srednje i Severne Amerike, piše "Vojs of Amerika“.
U najvećem broju slučajeva – ptičji grip šire divlje ptice. Na primer, patke to mogu da učine putem izmeta, pljuvačke i na druge načine.
Istovremeno, farmeri i uzgajivači često nisu u mogućnosti to da spreče.
U Sjedinjenim Državama, drugi po veličini proizvođač jaja, "Rouz Ejkr farms“, izgubio je oko 1,5 miliona kokošaka u državi Ajova.
Farma kompanije u okrugu Veld u Koloradu imala je problema sa zarazom dva puta u roku od šest meseci. Izgubila je tri miliona pilića – a pretpostavlja se da je vetar doneo virus sa obližnjih polja gde su divlje guske vršile nuždu.
U američkoj državi Indijana uginulo je više od 200.000 ćurki i drugih ptica tokom 2022, dok ih je širom Sjedinjenih Država, prema zvaničnim podacima, stradalo više od 58 miliona.
Virus je obično smrtonosan za živinu, a čitava jata potrebno je uništiti čak i kada je svega jedna ptica obolela ili pozitivna na tu bolest.
U vezi sa tim – cena jaja je na rekordnom nivou, pošto je ta bolest dovela do uginuća desetina miliona kokošaka u 2022, što je otežalo pristup proteinima za ljude u najsiromašnijim krajevima sveta u vreme kada svet potresa visoka inflacija.
Stručnjaci i poljoprivrednici sa kojima je razgovarala agencija Rojters navode da rasprostranjenost virusa u prirodi pokazuje da se epidemija neće skoro smiriti na živinarskim farmama, što može uticati na snabdevanje hranom u svetu.
Zdravlje
25.02.2023. 02:30
Kraken je u Srbiji - koji su simptomi, koliko je opasno...
Veterinari upozoravaju da bi uzgajivači živine i jaja trebalo da budu oprezni tokom cele godine umesto da im pažnja bude usredsređena na opasnosti od divljih ptica tokom prolećnih migracija.
Vakcinacije nisu jednostavno rešenje: mogu smanjiti, ali ne i eliminisati pretnju virusa, što otežava otkrivanje prisustva u jatu ptica.
Međutim, Meksiko i države Evropske unije sprovode vakcinaciju ili pak razmišljaju da je primene.
Bajdenova administracija takođe razmatra vakcinaciju pilića kao vid borbe protiv najveće epidemije ptičjeg gripa u istoriji SAD koja ubija na milione ptica.
Veterinari i ornitolozi kažu da u prenošenju virusa avijarne influence veliku ulogu imaju divlje migratorne vrste ptica, od kojih mnoge mogu biti nosioci, odnosno rezervoari oboljenja, bez vidljivih simptoma bolesti, prenosi "Danas“.
"Rizik za prenošenje virusa je veći tokom zimskih meseci, u periodu intenzivnih migracija ptica. Dokazano je da pojedine vrste divljih plovuša, pre svega određene vrste pataka, imaju značajnu ulogu u prenošenju virusa na velike udaljenosti. S obzirom na to da su u našoj zemlji zabeleženi samo sporadični slučajevi oboljenja, može se zaključiti da su u prenošenju virusa kod nas ključnu ulogu imale divlje ptice“, kaže doktor Marko Pajić iz Naučnog instituta za veterinarstvo "Novi Sad“.
Prema njegovim rečima, u slučaju sumnje na oboljenje, sprovodi se epizootiološki uviđaj od strane nadležnih epizootiologa i inspekcije, i primenjuju se mere koje podrazumevaju kontrolu zdravstvenog stanja ptica, kao i dijagnostička ispitivanja uzoraka poreklom od jedinki koje pokazuju simptome oboljenja.
"Posledice širenja virusa ptičjeg gripa su bezbednost i briga po ljudsko zdravlje, ogromno stradanje u živinarskoj proizvodnji, zbog čega imamo nagli skok cena živinskog mesa i nedostatak jaja. Imamo i veliko stradanje divljih ptica jer je virus uspeo da opstane tokom zime i najugroženije su ptice vodenih staništa, koje se kolonijalno gnezde. Razlog tome je jer one borave u velikoj gustini na malom prostoru i brzo među sobom prenose virus“, objašnjava ornitolog Milan Ružić, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Navodi da je populacija pelikana na Balkanu desetkovana za 25 odsto, stradaju labudovi, zatim kolonije morskih ptica. Dešava se da prvi put u istoriji imamo virus iz prirode koji ugrožava divlje vrste.
Kako ističe, uzrok svega je ugrožavanje prirode koje vrši čovek jer kada se staništa divljih ptica gase, kada nestaju na Mediteranu slatkovodne i slane močvare, za posledicu imamo smanjenje područja na kojima divlje pice mogu da žive i naterane su da se koncentrišu na manjem broju lokacija i da priđu bliže čoveku.
"Jedini način da ovo sprečimo je da bolje štitimo prirodu. Vojvodina je pre 200 godina bila velikim delom močvara, sada je to samo u tragovima, ptice se rasteravaju, a krivolov doprinosi širenju virusa. Kada se zabrani lov na ptice vodenih staništa, širenje virusa se ograniči, a važno je i da ljudi ne dozvoljavaju svojoj živini da se slobodno šeta van svog dvorišta“, upozorava Ružić.
Komentari
