Sezona ambrozije je u punom jeku - kako pomoći sebi i drugima

Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka visine od 1 do 1.5 metar. U Evropi, koju osvaja neverovatnom brzinom, može se naći oko 20 vrsta ambrozije, a najrasprostranjenija je kratka ambrozija. Niče polovinom aprila. Stabljika joj je uspravna, razgranata i obrasla grubim dlačicama. Kada se preseče četvrtastog je oblika. Izgledom podseća na žbun. Listovi su naspramni, jajoliki, dlakavi i višestruko perasto deljeni. Žućkasti cvetovi grupisani su u dugim grozdastim cvastima na vrhu stabljike i grana. Cveta u kasno leto i jesen, od početka jula do ranih mrazeva proizvodeći polen.

Klinička slika

Alergija je oštećenje raznih tkiva, izazvano prekomernom odbrambenom reakcijom organizma od nečega što on doživljava kao strano. Alergije polako postaju bolest moderne civilizacije, koja stvara sve više proizvoda od kojih se telo brani kao od štetnih stranih supstanci, kao što su to npr. industrijsko zagađenje, zatvorene prostorije, promena klime, itd. Alergija je češća u ljudi koji su genetski opterećeni.

Kod nas je alergija na ambroziju vrlo raširena, jer se biljka prilično razmnožila. Alergija na ambroziju pripada u grupu polenoza, alergijskih bolesti koje izaziva polen. Osim što je štetna kada raste među usevima, mnogo je veća šteta što se smatra da je oko 10 posto stanovništva alergično na njen polenov prah, piše Stetoskop.info.

Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: kijanje (i više od deset puta uzastopno), svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oči, kašalj, otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, praćene povraćanjem, grčevima i dijarejom, naročito ako postoje unakrsne reakcije sa hranom koja potencira njenu alergogenost i dovodi do pogoršanja akutnog stanja. To su lubenice, dinje, tikvice, krastavci, banane, kesten, paradajz, zelena salata, a ređe pirinač i kukuruz.
Kao čest problem uz alergijsku kijavicu javlja se i astma.

Alergija ili intolerancija na hranu - važno je znati razliku

Kod beba i dece

Kod beba i dece

Zdravlje 09.08.2023. 07:05

Alergija ili intolerancija na hranu - važno je znati razliku

Dijagnoza

Da bi bili sigurni da je alergija u pitanju može da se uradi jednostavno alergološko ispitivanje. Naprave se kožne alergijske probe, kada se na kožu podlaktice nanesu posebno napravljeni rastvori alergena, među kojima je i polen ambrozije. Ako se pojavi pozitivna reakcija - jasno crvenilo dijagnoza je jasna.

Lečenje, kako olakšati simptome

U olakšavanju simptoma i sprečavanju težih manifestacija najbolja je kombinacija preventivnih mera i lekova (antihistaminika). Pri alergijskoj astmi potrebno je lečenje hormonima-kortikosteroidima, koji se daju u obliku tableta ili inhalacionih pumpi, što je sigurno kvalitetnija terapija, pošto se koriste male koncentracije hormona koje deluju lokalno, ciljno (na nivou bronhija). U terapijske svrhe mogu se koristiti razni preparati dobijeni na bazi polena. Naime, polen kao farmaceutska sirovina koristi se za proizvodnju alergenskih rastvora za lečenje polenske kijavice. Polenski ekstrakti sadrže frakcije polenskih, u vodi rastvorljivih, proteina, koji deluju kao alergijski desenzibilitatori

Šta je alergijski rinitis koji muči 40 posto svetske populacije

Porast broja slučajeva

Porast broja slučajeva

Zdravlje 19.06.2023. 11:53

Šta je alergijski rinitis koji muči 40 posto svetske populacije

Preventivne mere sastoje se od poštovanja nekih utvrđenih pravila, a to su

• Ne izlaziti iz kuće u toku prepodneva, tada je najviše polena u vazduhu,
• Držati zatvorene prozore od stana ili automobila, da bi se sprečilo da polen uđe u stan ili auto,
• Ako je vetrovito ostati u kući (sićušne čestice polena lako se i velikom brzinom prenose vetrom),
• Tuširati se i prati kosu svako veče (tako se spira polen sa tela i kose), ali i često prati ruke,
• Često se presvlačiti (na taj način se sa odeće odstranjuje polen),
• Ne sušiti veš u dvošištu i na terasi (da bi sprečili da se polen taloži po vešu, jer mokar veš sakuplja polen),
• Redovno usisavati stan i prati podove (usisavanjem i pranjem skuplja se i uklanja polen),
• Kod rada u bašti staviti masku na usta i nos, a po završenom poslu u vrtu istuširati se i presvući se,
• Sportskim aktivnostima u prirodi baviti se posle kiše kada je koncentracija polena najmanja, i ako je moguće
• Koristiti godišnji odmor kada u mestu življenja ima najviše polena. Ići na more ili na planinu da bi se izbegao kontakt sa njim.