Zakon o mentalnom zdravlju u Srbiji: Teške mere za tešku bolest

U senci brojnih onespokojavajućih informacija proteklih meseci je u Srbiji organizovana javna rasprava o izmenama postojećeg zakona. Nuždu da se to učini predstavljao je tragičan zločin od 3. maja ove godine kada je trinaestogodišnji dečak u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar“ usmrtio devetoro svojih vršnjaka i čuvara škole, a još šestoro dece ranio. Prema sada važećem zakonu, dečak nije krivično odgovoran za ono što je počinio jer je u trenutku zločina bio mlađi od 14 godina. Nakon hapšenja odveden je na posmatranje u dečju psihijatrijsku ustanovu.

Nažalost, to nije jedini užasan zločin koji su počinili maloletnici njegovog uzrasta, o čemu je nedavno govorila i Danica Grujičić, ministarka zdravlja:

“Mi sada imamo trojicu dečaka koja su užasna dela uradili. Ovaj mali koji je ubio 10 ljudi, onda ovaj koji je zaklao svog druga u Niškoj Banji, onaj koji je napao nožem majku i sina… Nakon toga se videlo da zapravo u postojećim zakonskim aktima, u Zakonu o mentalnom zdravlju koji je iz 2013. godine, ne postoji rešenje šta raditi s decom koja nisu krivično odgovorna. Možda čak i kasnimo znajući, ako se sećate slučaja da je zapaljen beskućnik od strane takođe maloletnih lica, da je bilo različitih znakova zlostavljanja i životinja i mlađe dece…“

Ministarka Grujičić zaključila je da su to ozbiljni napadi i da, kao lekar, “ne može da shvati da neko može da misli da je bez mentalnih smetnji neko ko je ubio svojih devet drugara, od toga osam drugarica, ili ubio čoveka koji mu nikada ništa nažao nije uradio“.

Ozbiljna opasnost

Inicijativu za izmenu zakona formalno su pokrenuli predstavnici Ministarstva zdravlja, a odmah je podržali roditelji usmrćene i ranjene dece iz “Ribnikara“, sa zahtevom da se izmene usvoje po hitnom postupku i da se oforme zatvorena psihijatrijska odeljenja za decu koja počine tako teška krivična dela u kojima bi mogla da se zadrže bez vremenskog ograničenja. Međutim, zbog raspisivanja izbora i raspuštanja Skupštine Srbije, predlog novog zakona nije stigao pred poslanike. Na to će morati da čeka do formiranja novog skupštinskog saziva.

U međuvremenu je okončana javna rasprava, usvojeni su i usklađeni pojedini predlozi, tako da je zakon faktički spreman za dnevni red u Skupštini čim se za to ukaže prilika.

Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je do konačnog predloga zakona došlo u saradnji sa svim relevantnim institucijama u državi, da je “sagledalo sve komentare i prihvatilo predloge koji se odnose na izmenu određenih formulacija i preciziranje pojedinih odredaba, s ciljem njihove potpune usaglašenosti sa međunarodnim konvencijama i Ustavom Srbije“.

Komentare i sugestije su uputili predstavnici brojnih udruženja, pokreta, organizacije civilnog društva, međunarodnih organizacija, kao i stručnjaci iz oblasti na koje se zakon odnosi. U radu su učešće uzeli i Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo, Društvo psihologa, Sekcija psihologa u zdravstvu, Centar za prava deteta, UNICEF, Advokatska komora Beograd, Mreža psihosocijalnih inovacija, Beogradski centar za ljudska prava...

Za predložene izmene zakona Danica Grujičić je tokom javne rasprave navela da “one nisu restriktivne, već su mere lečenja za nekoga ko može biti opasan po sebe i po druge“. Potom je u jednom od nastupa bila još konkretnija, rekavši da je opravdana bojazan da kao društvo nemamo mehanizme da u ustanovama zadržimo maloletne počinioce zločina, a da je jedina primedba bila – da li to znači da će nekoga doživotno zatvoriti? Odgovor na tu primedbu, kako je rekla, jeste “da“, ako struka kaže da je taj neko opasan po sebe i okolinu.

U kojoj meri je neophodno posvetiti ogromnu pažnju na decu mlađeg uzrasta, kroz laicima neznan podatak izneo je psihijatar Željko Košutić: “Više od 50 odsto mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine, a najbitnije je prepoznavanje. Da bi se prepoznali problemi, bitno je da to prepoznaju osobe koje su prve u kontaktu s mladim ljudima, to znači roditelji, škola, vršnjaci.“

Ko sve traži psihološku pomoć posle masakra u Srbiji

Profesor Milan Latas

Profesor Milan Latas

Zdravlje 07.05.2023. 18:10

Ko sve traži psihološku pomoć posle masakra u Srbiji

U obrazloženju razloga za donošenje novog Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama navedeno je da je to neophodno kako bi se oblast mentalnog zdravlja uredila na potpuniji način u delu koji se odnosi na dijagnostiku i lečenje krivičnopravno neodgovorne dece, koja su ispoljila znakove opasnog ponašanja izvršenjem radnji u kojima su sadržana obeležja najtežih krivičnih dela i koja, s obzirom na ispoljeni poremećaj mentalnog zdravlja, predstavljaju ozbiljnu opasnost za društvenu zajednicu.

“U poslednjih nekoliko godina uznemirenje javnosti posebno su izazvale vesti da je dvanaestogodišnjak zakucao ekser psu u glavu, da su deca zapalila beskućnika, da je trinaestogodišnjak izbo druga nožem u školskom dvorištu. Poslednje u nizu je brutalno, monstruozno ubistvo devetoro učenika i čuvara u školi ’Vladislav Ribnikar’ u Beogradu, koje je izvršio trinaestogodišnji dečak. Kako je osnovna funkcija krivičnog prava zaštitna funkcija, te kako su deca mlađa od 14 godina u srpskom pravu krivično neodgovorna, postavilo se pitanje da li je društvo zaštićeno od dece koja usled mentalnih smetnji preduzimaju protivpravne radnje u kojima su sadržana objektivna obeležja teških krivičnih dela, a naročito onih sa elementima nasilja i koji je odgovor države na te pojave potreban i celishodan. Aktuelno, zaštita se u domaćem pravu obezbeđuje merama iz okvira socijalnog zakonodavstva i zakonodavstva u oblasti mentalnog zdravlja. Poslednji navedeni slučaj masovnog ubistva dece u osnovnoj školi pokazao je da rešenja sadržana u Zakonu o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama zahtevaju da budu dopunjena nedostajućim pravilima vezanim za lečenje dece koja se nalaze u tzv. ranom formativnom periodu, koje zahteva posebne uslove i čije se trajanje ne može unapred odrediti“, navodi se u obrazloženju.

Prilikom predlaganja konkretnih rešenja pošlo se i od principa uspostavljenih Konvencijom o pravima deteta, koji se odnose na zbrinjavanje i lečenje dece kojima je neophodna zdravstvena pomoć i nega. Dužnost države je da obezbeđuje razvoj institucija, objekata i službi za brigu o deci, a posebno da nastoji da podstiče uspostavljanje postupaka, organa i ustanova primenjivih na decu koja su optužena i za koju se smatra da su prekršila krivični zakon, kao i da se obezbedi da se sa takvom decom postupa na način koji odgovara njihovom dobu i koji je proporcionalan okolnostima i učinjenom delu.

“Polazeći od navedenog, predloženim dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama predviđa se posebna psihijatrijska ustanova za brigu o deci sa ispoljenim mentalnim smetnjama i opasnim ponašanjem, koja su izvršioci dela u kojima su sadržana objektivna obeležja najtežih krivičnih dela i koja predstavljaju ozbiljnu opasnost za društvenu zajednicu, propisuju se uslovi zbrinjavanja koji odgovaraju stanju i potrebama te dece, zadržavanje radi dijagnostike i lečenja koje nije unapred oročeno, ali o čemu uvek odlučuje sud, uz obavezne periodične provere ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje, uključujući nužna ograničenja ostvarivanja prava pacijenata iz razloga koji su zakonom propisani.“

Ključne promene

U prvoj od predloženih izmena zakona se navodi:

“Psihijatrijska eksploracija, odnosno dijagnostika toka, dijagnostika praćenja bolesti i lečenje, čije se trajanje ne može unapred predvideti, dece koja nisu krivično odgovorna u vreme izvršenja protivpravnih dela koja su u zakonu previđena kao krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od najmanje 10 godina, a koja zbog ispoljenih mentalnih smetnji predstavljaju ozbiljnu opasnost za druga lica, sprovodi se u posebnom organizacionom delu psihijatrijske ustanove zatvorenog tipa i sa posebnim obezbeđenjem.

Na pitanja obezbeđenja, uključujući prostorije pod nadzorom, opremu, tehnička i druga sredstva, lica koja održavaju red i bezbednost i druge uslove potrebne za bezbedan rad posebnog organizacionog dela psihijatrijske ustanove, primenjuju se propisi kojima su ova pitanja uređena za zdravstvene ustanove u kojima se sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.“

Naredna izmena glasi:

“Odluka o zadržavanju bez pristanka deteta u psihijatrijskoj ustanovi donosi se bez ograničenja u pogledu trajanja zadržavanja, s tim što je sud dužan da na svakih šest meseci vrši proveru ispunjenosti uslova za dalje zadržavanje i lečenje... Sud je dužan da pribavi pismeni nalaz i mišljenje od konzilijuma psihijatrijske ustanove čiji je obavezni član specijalista dečje ili adolescentne psihijatrije.

Ustanova je dužna da najkasnije 15 dana pre isteka perioda od šest meseci od donošenja odluke i nadalje na svakih šest meseci dostavlja sudu pismeni nalaz i mišljenje o potrebi daljeg zadržavanja i lečenja deteta.“

U sledećem članu koji bi trebalo da bude izmenjen piše:

“Posete i kontakti deteta smeštenog u psihijatrijsku ustanovu sa drugim licima, uključujući članove uže porodice, mogu se privremeno zabraniti u slučaju postojanja osnovane sumnje da dete namerava da pribavi oružje ili psihoaktivne kontrolisane supstance, da se dogovara o bežanju, da planira izvršenje krivičnog dela, kao i kada je to neophodno da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost deteta ili drugih lica ili to nalažu drugi naročito opravdani razlozi.

Odluku o privremenoj zabrani poseta i kontakata donosi sud na čijem se području nalazi sedište psihijatrijske ustanove u koju je dete smešteno, u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja od psihijatrijske ustanove o potrebi privremene zabrane poseta i kontakata. Obaveštenje mora da sadrži obrazloženje razloga i predlog u pogledu perioda preispitivanja odluke o zabrani, odnosno trajanja zabrane poseta i kontakata.“

Na kraju, predlagači izmena zakona navode da za njegovo sprovođenje nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije “u odnosu na sredstva koja su već obezbeđena za rad i obavljanje delatnosti u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova“.

U "Ribnikaru" eskperti koji su se bavili masakrom Brejvika u Norveškoj

Pomoć Ambasade Norveške

Pomoć Ambasade Norveške

Vesti 31.05.2023. 15:33

U "Ribnikaru" eskperti koji su se bavili masakrom Brejvika u Norveškoj