Majka srpske siročadi

Jedna od ličnosti čiji je doprinos u spašavanju, zbrinjavanju i školovanju hiljada srpske ratne siročadi bio nemerljiv, jeste Darinka Grujić Radović, hrabra, požrtvovana i omiljena Srpkinja iz SAD, koju su spašena srpska deca toliko zavolela da su joj se obraćala jedinstvenim imenom - Mama Grujić.

Darinka je pripadala generaciji Srba čiji su roditelji u drugoj polovini 19. veka stizali u SAD iz Vojvodine koja je tada bila pod Austrougarskom. Rođena je 1878. godine i bila je među najaktivnijim ženama u srpskim udruženjima SAD koja su formirana radi okupljanja Srba, druženja i negovanja srpske tradicije, a i pružanja pomoći svojim sunarodnicima u otadžbini.

Pred očekivani Prvi svetski rat, slavni srpski naučnik u SAD, Mihailo Pupin bio je glavni inicijator i organizator da se Srbiji sakupi što veća pomoć, kako u borcima–dobrovoljcima, bolničkom kadru, opremi i lekovima, tako i u političko-propagandnom i finansijskom pogledu. Na njegovu inicijativu formirano je u Njujorku i udruženje "Srpska žena u Americi“ čiji je predsednik od prvog dana bila Darinka Grujić Radović. Ovo Udruženje, za vrlo kratko vreme je postalo perjanica organizovanih aktivnosti Srpkinja u SAD za sakupljanje novca, hrane, lekova i odeće koja će se slati Srbima na frontu.

AMERIČKA UNIFORMA I SRPSKA ŠAJKAČA

Darinka je sa saradnicima organizovala brojne dobrotvorne manifestacije širom SAD, i na jednoj od njih, krajem oktobra 1914. godine, pojavio se i poznati američki industrijalac Džon Frotingen. Izjavio je da je preko čeških prijatelja doznao o herojstvu i pravdoljubivosti Srba, o njihovoj ključnoj ulozi u stvaranju slovenskog Pijemonta i, oduševljen Darinkinim nastupom, pozvao je Darinku u svoj kabinet gde je izrazio želju da se uključi u pružanje pomoći za Srbe i Srbiju. Darinka mu je predložila i susret sa Mihailom Pupinom, čovekom koji najbolje zna šta je prioritet za pomoć Srbiji. Posle tog trojnog susreta, već početkom novembra meseca 1914. godine, za Solun će krenuti prva lađa sa kompletnom bolnicom, lekovima, sanitetskim materijalom, odećom i obućom.

Darinka je nastavila sa daljim akcijama ali je bila ubrzo zabrinuta što je iz Soluna stigla samo jedna razglednica sa šturim obaveštenjem da je lađa stigla. Odlučila se da lično ode u Solun i nije se prevarila. Brojne birokratske prepreke držale su bolnicu i tovar sve vreme na carini. Od kompletiranja bolnice i transporta za Srbiju nije bilo ništa. Obučena u američku uniformu i sa srpskom šajkačom na glavi odmah je oštro reagovala kod predsednika Srpskog Crvenog krsta, generala dr Subotića, i krenula lično da savladava birokratske barijere. Nije se ustručavala da se izviče na šalterske službenike, neke čak i da podmiti, ali je uspela ekspresno da iz carine izvuče bolnicu, da je sastavi u dva dela i da ih transportuje na dva najkritičnija mesta, u Đevđeliju i u Skoplje. Čim je to završila krenula je u svoju Srbiju.

Srpkinja koju su kraljevi poštovali, a ministri je se plašili

Heroine Srbije

Heroine Srbije

Život 11.11.2023. 04:05

Srpkinja koju su kraljevi poštovali, a ministri je se plašili

U Beogradu se odmah sastala sa šefom američke misije dr Rajanom, kojem je predložila da zajedno krenu u obilazak teritorije Srbije kroz koju su prošli austrougarski zločinci i izvršili masovna ubistva nad Srbima. Obilazeći Podrinje i Šumadiju bili su šokirani prizorima na koje su nailazili. Stanje je bilo upravo onako kako je o tome pisao slavni Švajcarac Arčibald Rajs, spaljena čitava sela, iskasapljeni ljudi, uništeni putevi i infrastruktura, hiljade ranjenika i nezbrinute dečje siročadi. Takvu tragediju teško je bilo i zamisliti a posebno su bili svesni činjenice da o tolikom broju srpske siročadi nije imao ko da brine a rat se tek razbuktavao.

STRAŠNI UTISCI IZ SBIJE

Vratila se u SAD puna strašnih utisaka iz Srbije ali i sa još snažnijom voljom da pomoć mora biti još veća i raznovrsnija jer dečja postradanja stalno su joj bila pred očima i u mislima. Odmah je podnela izveštaj i predloge Pupinu i Frotingenu. Prvo što je predložila bilo je osnivanje domova za ratnu siročad. Frotingen je bio oduševljen idejom i od tada će i on sve svoje slobodno vreme posvetiti realizaciji Darinkine ideje.

Veliki broj njegovih prijatelja, industrijalaca, uključiće se u akciju tako da će nove lađe odeće, obuće, hrane, i opreme krenuti za Solun. Polovinom 1915 godine oni će organizovati veliki javni skup u Njujorku i formirati Dom ratne siročadi Džona Frontingena za čiju će upravnicu biti postavljena Darinka. Na tom skupu Frontingenu je uručeno lično odlikovanje kralja Srbije Petra I Karađorđevića, koji je bio detaljno upoznat šta je sve učinio i šta čini za Srbiju ovaj časni dobročinitelj iz SAD. 26.08.1915. godine Darinka, sada kao upravnica Doma, kreće po drugi put za Solun i Srbiju.

U Đevđeliji je formirala sabirni centar Doma Džona Frotingena, ostavila svoje saradnice da ga opslužuju i odmah krenula za Mladenovac, jer je tamo bila najteža situacija. Kada je stigla u Mladenovcu je bio pravi metež, hiljade ranjenika, vojnika, izbeglica i toliko dece da se nije znalo gde da se obezbedi smeštaj za toliko ljudi i dece, a neprijatelj se spremao za novu ofanzivu ka jugu. I tada će njena sjajna preduzimljivost i energija doći do puno izražaja.

Srpkinja spasila hiljade života, a umrla ponižena i zaboravljena

Heorine Srbije

Heorine Srbije

Život 28.09.2023. 03:00

Srpkinja spasila hiljade života, a umrla ponižena i zaboravljena

Dok su drugi bili u panici, ona je imponovala u organizacionom smislu, divili su se svi i čudili Amerikanki sa šajkačom na glavi koja odlično govori srpski jezik kao da je rođena u Šumadiji. Nisu ni stigli da je upitaju ko je i odakle je, a ona je uspela da isprazni vagon sa kojim je dopremila hranu i odeću iz Đevđelije, da obezbedi još jedan vagon i da u oba vagona smesti maksimalan broj najugroženijih siročića. Ta dva vagona biće prikačena za kompoziciju sa ranjenicima koja će kao poslednji voz uspeti da se izvuče iz napadnute teritorije. I sam put ka Đevđeliji biće prepun neizvesnosti jer je više puta voz bio napadan od strane pomahnitalih Bugara.

Sa svoje dve saradnice Darinka će uspeti da u vagonima sačuva svu decu i da prestrašene mališane dovede do Đevđelije. Dom u tom gradu tada je bio jedina nevojnička ustanova sposobna da pruža tu vrstu pomoći za decu. Ali već posle nekoliko nedelja okrepljenja za izmučenu i ogladnelu decu, ceo Dom će biti prinuđen da se relocira u Grčku, jer su se Bugari i Austrougari opasno približavali Đevđeliji. Ali ovoga puta Darinkina dečica su bila obučena u čiste američke izviđačke uniforme, imala su srpske šajkače na glavama, a u ruci su nosili srpske trobojke - simbol porobljene države.

"TO JE NAŠA MAMA DARINKA"

Kada su stigli u Solun čekale su ih nove birokratske prepreke u dobijanju lokacije za smeštaj Doma sa decom jer je grad bio prenatrpan vojnicima, ranjenicima, izbeglicama. Darinka je bila očajna ali je odmah krenula u akciju. Otišla je pravo u Srpski konzulat i u njemu smestila deo dečice a onda u ruskoj bolnici pronašla slobodan prostor i u njega razapela američke šatore i smestila preostalu decu. A deca su joj stalno pristizala iz svih krajeva Srbije. Dovodili su ih srpski vojnici i predavavali ih Darinki, za koju su znali šta čini i kojoj su se obraćali sa rečima: “Ti Darinka pa Bog“, a dečica su odgovarala: “To je naša Mama Darinka“. Čim je čuo za Darinkin dolazak, javio joj se naš poslanik (ambasador) u Atini, slavni Jovan Dučić.

S obzirom na stanje u Solunu predložio joj je da sa decom i Domom pređe na jug Grčke. Dogovorili su se da nova lokacija bude Pirej a Dučić je sa Grcima organizovao nezaboravni doček srpske dece. U Pireju će deca biti smeštena u najlepšim vilama, počeće i njihova druženja sa domaćinima, razne zabave a počeće da radi i osnovna škola. Darinka je o svemu slala detaljne izveštaje Frotingenu, a on je redovno slao pomoć i novac i upoznavao kroz medije javnost Amerike o svemu u vezi sa srpskom decom. Kada je u SAD organizovan „Saveznički bazar“, na kome su izlagane rukotvorine svih zemanja koje ratuju protiv Nemačke, Frotingen je pozvao Darinku da se nešto slično pošalje i u ime Srbije.

SAVINDAN, VRBICA, ĐURŠEVDAN U NICI

Mama Grujić se tada dosetila i umesto rukotvorina krenula je za SAD sa sedmoro srpske dečice iz svog Doma, a koja su bila obučena u srpske nošnje. Kada su stigli na veliku promociju, iako nenajavljeni, izazvali su erupciju oduševljenja. Frotingen je bio fasciniran, njegovoj sreći nije bilo kraja. Neposredno pred početak proboja Solunskog fronta Darinki je preporučeno da se Dom prebaci na bezbednije mesto. U najvećoj tajnosti, kako nemačke podmornice ne bi doznale za plovidbu, sva deca će krenuti ka Tulonu u Francuskoj. I u ovom gradu priređen im je veličanstven doček.

Dočekali su ih sa suzama u očima i brojni srpski ranjenici koji su bili u Tulonu na oporavku. Plakali su jer su pred njima bila deca njihovih izginulih saboraca. Francuzi su obezbedili za decu predivan smeštaj. Ispraznili su u Nici najluksuzniji, veliki hotel "Alhambru“ i sve troškove boravka finansirali su svojim sredstvima. U takvim uslovima Darinka je organizovala veoma sadržajan svaki boravišni dan. Da deca ne bi zaboravila ko su, šta su i odakle su, organizovala je proslave Savindana, Vrbice, Đurđevdana, u posete su im dolazili srpski invalidi i ranjenici, pričali su deci o slavnoj srpskoj istoriji, počela je opet školska nastava...

Francuzi su ih posećivali, družili se sa njima a stigla su im i nova odela iz Pariza. Čim su SAD ušle u Veliki rat, aprila 1917. godine, Darinka je pisala predsedniku SAD Vudro Vilsonu o aktivnostima Doma. Uzvratio joj je zahvalnošću rekavši da je dobro upoznat sa sjajnim delima koje čini, i informisao ju je da će uskoro i lično Džon Frotingen krenuti za Evropu i da će posetiti Nicu. Kad je veliki čovek, Amerikanac Frotingen, stigao u Nicu, srpska deca su mu priredila nezapamćen doček. Bio je u velikom čudu, očekivao je neke vojničke zidine Doma, koje bi priličile nekakvoj kasarni za privremeni smeštaj dece, a ugledao je sjajne smeštajne uslove i prvoklasnu organizaciju boravka za mališane.

DŽON KOJI JE SVE VIŠE VOLEO SRBE

Bio je fasciniran, i kao retko kad beskrajno radostan. Odlučio je da ne ide po Evropi već da što duže bude sa decom i da na licu mesta učini i on nešto za njih. S tim u vezi, predsednik Vilson će ga januara meseca 1918. godine postaviti za šefa misije SAD u Bitolju. To će biti novi impuls za dodatnu, i veću pomoć deci i Srbiji iz SAD.  Sjajni Džon je u Bitolju dobio tumača i pomagača, kasnije poznatog novinara Obrada Simića koji je od regenta Aleksandra Karađorđevića dobio nalog da takvog prijatelja Srbije čuva bolje nego sebe samog.

A Džon je sve više voleo Srbe, rušio je bespotrebne birokratske barijere, a Srpska komanda, vojska i deca su ga naprosto obožavali. U formularima koje su mu davali da popuni, na pitanje "Ko je“, znao je da upiše: "Otac stotina srpske dece“. Odlazio je u srpske rovove, provodio noći sa srpskim borcima dok su padale bugarske granate, ničega se nije bojao. Sa Srpskom vojskom je krenuo i u proboj Solunskog fronta. Zbog ispoljene hrabrosti lično ga je odlikovao Karađorđevom zvezdom načelnik Generalštaba, slavni vojvoda Živojin Mišić.

"Carica“ koja je sačuvala Srbiju

Heroine Srbije

Heroine Srbije

Život 01.08.2023. 04:05

"Carica“ koja je sačuvala Srbiju

Kako je koji grad oslobađala Srpska vojska, Džon je slao depeše u SAD da se pošalje ono što je najhitnije za taj grad. Tako je npr. za Niš dopremio neophodne mašine za šivenje za zanatsku školu pošto su stare mašine Bugari odneli. Kad je probijen solunski front Mama Grujić je priredila veliku svečanost. Oproštaj od Francuza bio je veoma dirljiv. Prethodno je poručila veliki broj šatora sa kojima će u Beogradskom Košutnjaku postaviti pravi dečji grad. Dečjoj radosti nije bilo kraja kad su stigla u Beograd.

Ubrzo je počela i demobilizacija pa će određeni broj roditelja doći da potraži svoju decu u dom u Košutnjaku. Ko je imao sreću da pronađe svoje dete morao je par dana provesti sa detetom u Košutnjaku radi privikavanja. Naime, deca su se plašila nepoznatog, jer se mnoga od njih nisu sećala roditelja, pa se nisu želela odvojiti od Mame Grujić. Bilo je mnogo suza na rastancima od žene koja im je činila sve i koju su obožavali. A pravo slavlje nastalo je u Košutnjaku kad je stigao Frotingen. Ovaj veliki čovek, koji je toliko voleo srpsku decu, i koji je toliko dobra za njih učinio, ostao je sa njima danima, igrao se sa njima, šetao i pričao, oblačio ih a po potrebi i prao njihove pelene. Pošto je u Dom stizalo svakodnevno dece iz više pravaca, Vlada Srbije je donela odluku da se Dom preseli na stalnu lokaciju i u odlične smeštajne uslove.

DOM RATNE SIROČADI

Početkom 1919. godine za tu svrhu adaptiran je dvorac Marcibanji-Karačonji u Sremskoj Kamenici, koji će nositi naziv Dom ratne siročadi, finansiraće ga i dalje Džon Frontingen a upravnica će biti i dalje Mama Grujić. U njega je smešteno preostale 185 dece iz Košutnjaka a u međuvremenu je stiglo i dosta starije dece koja su se školovala u Francuskoj i koja nisu imala baš nikog od rodbine.Kada je Frontingen završio svoju misiju, pred povratak u SAD priređen mu je veličanstven ispraćaj. Deca su ga ispratila sa suzama u očima a ispraćaju su prisustvovale i mnoge ugledne srpske ličnosti kao i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

Tom prilikom prestolonaslednik Aleksandar je odlikovao ovog nezaboravnog srpskog prijatelja i dobrotvora Ordenom belog orla sa mačevima. I po povratku u SAD Džon je i dalje bio u kontaktu sa Darinkom i Domom. I dalje je nastavio sa finansiranjem i Doma i pojedinačno pitomaca.

Dom je postojao sve do 1933. godine kada je završeno školovanje poslednje grupe siročadi. Neposredno pre toga on se pretvorio u Domaćinsku školu koju će takođe finansirati Džon Frontingen. Taj veliki Amerikanac umro je 1935. godine u Bijaricu u Francuskoj, gde je i sahranjen.

Njegov grob redovno su posećivale delegacije bivših pitomaca, doživotno zahvalne za sve što je on sa Mamom Grujić učinio za njih. Po završetku rada Doma Mama Grujić, velika srpska heroina iz SAD, nije se više vraćala u SAD. Prešla je da živi u Beograd. Zna se da je umrla 1958. godine, i ništa više od toga.

Još jedan tipičan primer našeg zaborava, našeg najvećeg nacionalnog greha.

Tekst preuzet iz knjige "Heroine Srbije  - Vekovnik", Dragana M. Miloševića, koju možete naručiti putem imejl adrese: [email protected]