Hrabri kaplar iz prve čete nezaboravnog topličkog vojvode Koste Vojinovića, Rizna Radović, koju su svi saborci nazivali Stojan komita (četnik), imala je strašno težak život od svojih najmlađih dana. Rođena je 1901. godine na Kosmetu, u selu Krpimeju, na Labu kod Podujeva. Kao i sva srpska deca na Kosmetu živela je u danonoćnom strahu od napada, pljački i silovanja šiptarskih bandi. Već u osmoj godini života doživela je veliku životnu traumu, kada je čuvajući ovce sa malim bratom, bila zverski napadnuta nedaleko od svoje kuće. U toj žestokoj borbi za goli život odbranila je sebe i brata tako što je morala likvidirati šiptarskog napadača.
U strahu od krvne osvete, sa roditeljima, bratom i sestrom preselila se u Toplicu, u malo seoce Prekopuce kod Prokuplja. No, neće proći mnogo vremena kada će i u Toplici Rizna i njena porodica biti izloženi novim strahotama. Naime, u pozadini povlačenja Srpske vojske ka Albaniji i Krfu, 1915. godine, širom Srbije, Centralne sile i Bugarska započele su masovne zločine, ubijali su hiljade nedužnih građana, stotine srpskih sveštenika, pljačkali su srpske porodice i imanja, konfiskovali privatnu imovinu i sprovodili ubrzanu privrednu eksploataciju Srbije. Pod prisilom su vršili bugarizaciju Srba, Roma, Jevreja, Šiptara, Turaka. Makedonce su tretirali kao Bugare, zabranjivali su i sankcionisali bilo kakvu upotrebu srpskog jezika i pisma.
Samo u Vranju, bugarski zločinci ubili su u tom periodu 3.500 Srba, u Surdulici 3.000, a u niškom okrugu likvidirali su zverski preko 100 srpskih sveštenika. Toplički, Jablanički i Niški okrug bili su epicentri bugarskih zločina i tu će se zametnuti najsnažniji i najorganizovaniji otpor okupatoru, a koji je tinjao i na ostalim prostorima Srbije. Riznina porodica doživeće tada stravično postradanje od bugarskih zočinaca.
Početkom 1917. godine Bugari su joj zarobili roditelje i brata, odveli su ih u nepoznatom pravcu da se nikada više nisu vratili. Nju i sestru takođe su umalo ubili, prebili su ih, ali su one nekako uspele da se spasu i pobegnu u šumu gde su se pridružile gorskim hajducima.
Krajem februara meseca 1917. godine, kao reakcija na masovne zločine nad Srbima i pokušaj okupatora da sprovede mobilizaciju Srba na teritoriji Toplice, Jablanice i Puste reke, planuo je, pod komandom legendarnog vojvode Koste Vojinovića-Kosovca, organizovani Toplički ustanak. Ovaj slavni srpski ustanak bio je inače jedini organizovani ustanak na čitavoj okupiranoj teritoriji tokom Prvog svetskog rata.
Među hrabrim ustanicima bilo je i dosta žena.Topličanke nisu bile samo izvrsne bolničarke, intendantkinje i pozadinke, mnoge od njih, uglavnom one mlađe i najodvažnije, naći će se, sa puškom u ruci, i u prvim borbenim redovima. Devojčurak od žene, Rizna Radović, postaće jedan od prvih ustaničkih boraca, junakinja čijoj su se hrabrosti divili svi saborci i koji su je nazivali samo jednim imenom, Stojan-komita (četnik). A ona je zaista bila poput najhrabrijih i najsnažnijih muških vitezova, najveća heroina srpskog Topličkog ustanka.
Kada je veliki srpski spasitelj Kosta Vojinović ubijen, kod mesta Grgure, decembra 1917. godine, Rizna će nastaviti teške borbe protiv okupatora sa komitama Konstantina Milovanovića, poznatijeg pod nazivom Kosta Pećanac. Iz Velikog rata ova srpska heroina izaći će sa teškim ranama i višestrukim invaliditetom. Leva noga joj je amputirana i biće primorana da trajno nosi protezu, a leva ruka joj je bila potpuno oduzeta zbog čak 15 uboda bajonetom.
Za iskazanu neverovatnu hrabrost i požrtvovanje dobila je dve domaće armijske pohvalnice i visoko odlikovanje, Francuski ratni krst sa palmama, od glavnokomandujućeg Savezničkih snaga na Solunskom frontu generala Franše de Eperea. Pošto je postala i ratno siroče (i sestra joj je umrla tokom rata), viteški kralj Aleksandar Karađorđević joj je dodelio kuć i imanje od pet hektara u Kelebiji kod Subotice. Do kraja života ona je živela u toj vojvođanskoj varošici, ponosna i gorda, pažena, poštovana i voljena od svojih komšija i srpske vlasti.
Nosila je uvek muško odelo, o sebi govorila u muškom rodu, bila uvek kratko, muški potšišana. No izmučena teškim životom i porodičnim postradanjem, nije dugo izdržala. Umrla je već 1939. godine. Pošto nije imala potomaka ni rodbine, svoje imanje i sve što je imala, ostavila je komšijama. Sahranjena je uz najveće vojne počasti na groblju "Dudova šuma“ u Subotici. Danas, nažalost, na tom groblju nema ni njenog spomenika ni grobnog obeležja. Da nije jedne sjajne narodne pesme o Stojanu komiti, za ovu slavnu srpsku heroinu više niko verovatno ne bi ni znao.
Nekoliko puta su aktivisti subotičkog udruženja "Srpski kraljevski ravnogorski pokret“ podnosili inicijativu, sa kompletnom dokumentacijom o životu Rizne Radović, gradonačelniku Subotice sa ciljem obnove njenog spomenika i postavljenja grobnog obeležja. Do danas ni jedna od tih inicijativa nije urodila plodom. To je svakako još jedna u nizu velikih sramota za naš narod i našu državu.
Tekst preuzet iz knjige "Heroine Srbije - Vekovnik", Dragana M. Miloševića, koju možete naručiti putem imejl adrese: [email protected]
