Kolumna

Dragan Vesić: "Piksi"

Dok nastaje ovaj tekst, još se ne zna da li će selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković, široj javnosti poznat kao Piksi, da podnese ostavku ili da bude smenjen.

Zna se jedino da smo na Evropskom prvenstvu u fudbalu (Nemačka) doživeli debakl – ispali u grupnoj fazi – baš kao pre dve godine na Mundijalu u Kataru.

Sad, ono što je za sav normalan svet debakl za Stojkovića je ogroman uspeh – plasman na najveća fudbalska takmičenja. Čovek ima nešto drugačiju percepciju realnosti koju običan, prosečan ljubitelj fudbala ne razume. Možda ne doseže.

On je selektor reprezentacije Srbije od 2021, a potpisao je ugovor da će na čelu nacionalnog tima da bude do 2026, uz nebuloznu klauzulu da će u slučaju ranijeg odlaska dobiti milion-dva evra i postavlja se pitanje zašto su nesmenljivi čelni ljudi FSS-a dozvolili tako nešto.

Odgovor nećemo dobiti: jedino ostaje da se konstatuje da ta klauzula nema veze ni s moralom ni s mozgom.

Kao što ostaje činjenica da su čelni ljudi FSS-a godinama jedni isti, a srpski fudbal sve više tone – “pacovi“ su odavno napustili potonuli brod, a “kapetani“ su se nekako prilagodili i tvrde da je fudbalski brod na površini mirnog mora mada je lakše naći Atlantidu nego njihov brod bez kormilara.

Da li je Stojković kriv? Jeste, zato što je znao u šta se upušta i zato što sa trenerskim poslom nema blage veze.

Nije mu to bilo bitno, nego je poput pijane seljačine, bahato i drsko, rugajući se zdravom razumu i celoj naciji, izigravao fudbalsku gromadu, svađao se s novinarima kad mu postave najnormalnija pitanja... neće ostati upamćen po uspesima nego po, eufemistički rečeno, besmislenim izjavama poput one posle poraza-poniženja od Rusije od 4 prema 0, u pripremnoj prijateljskoj utakmici pred EURO – “Mi smo izgubili u rezultatskom smislu, ali nismo poraženi“, rekao je tako nešto posle meča.

To ne može da kaže čak ni malo pijan, nadrogiran ili priglup čovek, ali veliki fudbalski strateg, Piksi, može.

Izgubiš, a neporažen si – niko ozbiljan na takvu izjavu ne obraća pažnju ako je da bilo ko, jer niko ne trpi posledice, ali ako je da trener fudbalske reprezentacije, onda je vrag odneo šalu.

Da li je nekom ko to izjavi smanjenja uračunljivost, trebalo je da procenjuju stručnjaci da bi se sve ovo, što nam se dešava, izbeglo na vreme.

Do nekih smena u vrhu FSS-a je već došlo, neki sami odlaze, neke su u najavi. Puštaju niz vodu sitne ribe, ali će, kao i uvek do sada, kako kazuje iskustvo, oni koji se ponašaju kao da je FSS njihovo privatno vlasništvo i, kao takvi imaju tapiju da ga zauvek vode, dakle oni koji ne vedre nego samo oblače, ostati nedodirljivi.

Dragan Vesić: "Gorostas iz Pasi Poljane"

Kolumna

Život 04.04.2024. 22:00

Dragan Vesić: "Gorostas iz Pasi Poljane"

Nije bitno što ih je privodila policija zbog nezakonitih finansijskih radnji, što se neki čak hvale što su bili u zatvoru, bitno je da bi njihovim odlaskom fudbal prestao da postoji.

Bitna je njihova bolesna ambicija i interes.

Mediokriteti vode glavnu reč, ne samo u fudbalu. Taj duh palanke najbolje je objasnio Radomir Konstantinović: može da se sublimira u jednoj njegovoj rečenici – Iskustvo nam je palanačko.

Veliki fudbalski treneri znaju za ofanzivne, defanzivne ili kombinovane formacije gde se uigrani igrači lako transformišu iz odbrane u napad: 4-4-2, 4-3-3, 3-5-2... Tako su radili i rade Trapatoni, ser Aleks Ferguson, Venger, Murinjo, Gvardiola, Zidan, Ančeloti... šta radi Stojković, kakva je njegova koncepcija, to niko živ ne zna.

Stihijno, bezidejno, raštimovano... tako je delovala nacionalna selekcija koju je vodio u propast.

Terao je inat sebi, svima, jer mu se može u skladu sa pomenutim duhom palanke (nije ni čuo za “Filozofiju palanke“).

Nalupao se za deset života – na primer, već je pomenuta njegova više puta ponovljena izjava da je sam plasman na veliko takmičenje uspeh dostojan divljenja!

Bilo bi to isto kao kada bi teniser koji ispadne u prvom kolu grend slema rekao da je to ogroman uspeh. Ako neko to stalno ponavlja, bez uputa bi ga poslali u sanatorijum, a slali su ljude i za beznačajne stvari – primer Hansa Kastorpa iz romana “Čarobni breg“, koji Piksi nije čitao (mogao bih da se kladim u dva miliona evra koje nemam, jedino da mi on pozajmi).

Vrhunac cinizma i gluposti bio je kada je sam sebe hvalio – da reprezentaciji fali igrač njegovog profila, ali analizirati sve što je izjavljivao tokom ovih godina, otkad je selektor, stvarno bi bilo vređanje inteligencije i onoga koji piše ovaj tekst i onih koji ga čitaju.

Fakat je da je Stojković izjavio kako mu basnoslovna selektorska plata nije bitna jer ne živi od nje i da mu klubovi iz Azije nude fudbalski angažman za ogroman novac (Real Madrid i Mančester Siti nije pominjao).

Ako mu ta plata nije bitna, zašto je se onda ne odrekne i da u humanitarne svrhe – bar da ispadne moralna gromada pošto trenerska nije?

Odgovor je jednostavan – zato što to onda ne bi bio Dragan Stojković Piksi, nego neko čije se ime upisuje u večnost, a on i ovi što su ga postavili se ne upisuju tamo.

Smenjen ili da podnese ostavku – koliko sam shvatio iz nepismenih novinarskih tekstova na netu – dođe mu na isto jer ga milion ili dva miliona evra čekaju šta god da se desi: biće basnoslovno isplaćen za debakl.

Ostavka jeste moralni čin, ali je ne možete očekivati od onih koji preuzimaju odgovornost na sebe, a krive druge.

Kako je to moguće, neka objasni još uvek aktuelni selektor.

Na kraju, Srbi vole da daju nadimke. Nadimci mogu biti stvar šale ili zlobe i u vezi su sa fizičkim izgledom (što nije ok, ako se nekome podsmevate) ili sa karakterom, što je uglavnom ok.

Ne znam šta znači nadimak Piksi, ali vlasnik tog nadimka sigurno ne može biti velikan.

Pasi Poljana se ne računa.

Dragan Vesić: "Pakao nisu drugi"