10 godina na kioscima

EKSPRES slavi jubilej i seća se intervjua o kojima se pričalo: GIDEON GRAJF

Deset godina se ne čini kao dugačak period, ali za jedan nedeljnik, kojem mnogi nisu davali šanse, to što postoji čitavu deceniju znači mnogo. U prvom broju "Ekspresa“ koji se na kioscima pojavio 28. aprila 2016. godine, glavni naslov bio je "Srbija posle izbora – Šta tačno čekamo?“. Deceniju kasnije, možemo samo malo da preformulišemo naslov koji bi glasio "Srbija pre izbora – Šta tačno čekamo?“.

No, za tih 10 godina, i 520 brojeva, za "Ekspres“ su govorili mnogi – oni koji utiču, odlučuju, stvaraju, pokreću i objašnjavaju. Neki su svoje stavove prvi put izneli upravo na našim stranicama, drugi su nam verovali dovoljno da otvore teme o kojima se dotad ćutalo.

Među njima su imena koja su ostavila neizbrisiv trag: Rade Šerbedžija, Vuk Drašković, Matija Bećković, Dejvid Vujić, Vladimir Kostić, Gideon Grajf, Muharem Bazdulj, Ljiljana Smajlović, Ričard Klejderman, Miki Manojlović, Vilijam Montgomeri, Aki Rahimovski, Olivera Katarina, Petar Božović, Josip Pejaković, Božidar Maljković, Leo Martin, Svetislav Pešić i mnogi drugi.

Zato je bilo veoma teško od tih stotina razgovora izabrati samo šest koji bi bar delom mogli da dočaraju koliko je širok spektar ličnosti i stavova objavljenih u "Ekspresu“.

Jedan od naših sagovornika bio je i Gideon Grajf, izraelski istoričar koji je na ovim prostorima poznat kao predsednik Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji 1992–1995. godine.

Sa profesorom Grajfom razgovarali smo dan nakon što je Izveštaj ove komisije, u kojem se objašnjava zbog čega zločin u Srebrenici nije i genocid, predstavljen i u Beogradu. Iako vidno umoran, spremno je prihvatio da odgovori na naša pitanja, a za početak smo ga zamolili da objasni zašto je toliko značajno reći da u Srebrenici 1995. godine nije počinjen genocid?

"Istorija je nauka. Nauka nam ne dozvoljava da se igramo rečima i terminima. Mora da bude precizna, kao matematika, kao fizika. Ne možete da se igrate rečju ’genocid’. To je nemoguće. Ona ne odgovara svakom istorijskom događaju. Nekada odgovara, a nekada ne. U ovom slučaju došli smo do zaključka, posle dve godine teškog rada, da ne odgovara. Jeste, bio je zločin, počinjen je težak zločin, ali ne genocid. Genocid je nešto potpuno drugačije. Imam utisak da su neki ljudi prosto ’zaljubljeni’ u reč genocid. Ali to nije ljubavna afera. To je istorija i mora da bude precizna“, rekao je doktor Grajf za "Ekspres“.

Zašto mislite da se neki igraju rečju "genocid“?

"Zato što zvuči atraktivnije. Pretpostavljam da je tako. Nisam psiholog, ali to je moj utisak. Moramo da budemo precizni, a ovo nije genocid. Mi smo grupa od deset ozbiljnih naučnika. Svaki od nas priznat je u svojoj oblasti. Mi nismo deca sa ulice koja su se okupila. Mi smo ozbiljni svetski eksperti. I došli smo jednoglasno do mnogih zaključaka, a jedan od njih je da nam ovaj tragični kriminalni događaj ne dozvoljava da ga nazivamo genocidom. Bio je to ozbiljan zločin i počinioci moraju da budu strogo kažnjeni. Ali u ovom slučaju termin ’genocid’ nije odgovarajući. To moramo da prihvatimo.“

Ima i ljudi koji pokušavaju da iskoriste Izveštaj kao dokaz da, ako nije bilo genocida, nije bilo ni zločina. Koliko to može da bude opasno?

"Mi to nismo rekli. Mi kažemo definitivno da je bio zločin.“

Ali kažem da drugi pokušavaju da predstave Izveštaj kao dokaz da nije bilo zločina.

"Mi ne možemo da budemo odgovorni za svaku besmislenu i detinjastu zloupotrebu našeg Izveštaja. Mi smo događaj i ceo posao shvatili veoma ozbiljno. I posvetili smo mu dosta vremena. Uradili smo zaista odličan posao vodeći se pre svega istinom. Mi smo odani samo jednom entitetu – istini. Nemamo drugih šefova. I sto odsto smo bili slobodna nezavisna komisija. A morate uzeti u obzir da je Republika Srpska preuzela veliki rizik formirajući ovu komisiju. Mi smo mogli da dođemo do bilo kakvog drugog zaključka. To je rizik. Ali vlada nam je unapred rekla da će prihvatiti bilo kakvu konsekvencu. I održali su reč. Nije bilo nikakvog mešanja.“

EKSPRES slavi jubilej i seća se intervjua o kojima se pričalo: LJUBIŠA RISTIĆ