10 godina na kioscima

EKSPRES slavi jubilej i seća se intervjua o kojima se pričalo: LJUBIŠA RISTIĆ

Deset godina se ne čini kao dugačak period, ali za jedan nedeljnik, kojem mnogi nisu davali šanse, to što postoji čitavu deceniju znači mnogo. U prvom broju "Ekspresa“ koji se na kioscima pojavio 28. aprila 2016. godine, glavni naslov bio je "Srbija posle izbora – Šta tačno čekamo?“. Deceniju kasnije, možemo samo malo da preformulišemo naslov koji bi glasio "Srbija pre izbora – Šta tačno čekamo?“.

No, za tih 10 godina, i 520 brojeva, za "Ekspres“ su govorili mnogi – oni koji utiču, odlučuju, stvaraju, pokreću i objašnjavaju. Neki su svoje stavove prvi put izneli upravo na našim stranicama, drugi su nam verovali dovoljno da otvore teme o kojima se dotad ćutalo.

Među njima su imena koja su ostavila neizbrisiv trag: Rade Šerbedžija, Vuk Drašković, Matija Bećković, Dejvid Vujić, Vladimir Kostić, Gideon Grajf, Muharem Bazdulj, Ljiljana Smajlović, Ričard Klejderman, Miki Manojlović, Vilijam Montgomeri, Aki Rahimovski, Olivera Katarina, Petar Božović, Josip Pejaković, Božidar Maljković, Leo Martin, Svetislav Pešić i mnogi drugi.

Zato je bilo veoma teško od tih stotina razgovora izabrati nekoliko koji bi bar delom mogli da dočaraju koliko je širok spektar ličnosti i stavova objavljenih u "Ekspresu“.

Jedan od prvih ljudi koji je dao intervju "Ekspresu“ bio je pozorišni reditelj i nekadašnji predsednik Jugoslovenske levice, vatreni levičar, večiti buntovnik.

A u njemu je, pored ostalog, priča i kako je došao do mesta predsednika JUL-a, kako je njegov osnivač bio, zapravo Slobodan Milošević jer mu je bio potreban "balans“ između onog s čim je morao u sopstvenoj partiji i u državi da se bori, i "iskorak ulevo, u jugoslovensko“, odnosno distanciranje od nacionalizma.

U istom intervjuu tvrdi i da su "zemlju vodili drugi ljudi“, pre svega "armija, pre svega služba bezbednosti“, odnosno "sistem koji melje“, i koji već početkom ’92. godine nisu mnogo obraćali pažnju na Slobodana Miloševića.

ljubiša ristić, ata — *Izvor: ATAIMAGES / Milos Tesic*

Dobro, ali Vaša pojava u JUL-u je bila šokantna?

"Bio sam u Londonu, radili smo ’Oslobođenje Skoplja’ sa Radetom Šerbedžijom. Zvoni mi telefon i Mira kaže: ’Ja sam razgovarala s mužem, s decom, ja ne mogu da budem predsednik pokreta koji mi planiramo pošto je moj muž predsednik vodeće partije. Možemo li da razgovaramo o tome da prihvatite da budete predsednik pokreta?’ Ja je prekinem, kažem: ’Razumem sve što mi kažete, vama treba kišobran’.“

Vi ste iznajmili svoje ime da bi neko mogao da vodi neku politiku?

"Ne, ja sam shvatio da nemam prava da se izvlačim iz toga, ja tolike godine zastupam to što zastupam. S druge strane, ima tu nečega, jednog drugog osećanja koje sam ja kroz ceo život imao. Već tada je ta stvar izgledala kao jedna izgubljena borba, video sam joj kraj i ishod.“

(...)

Na čiju inicijativu je Milošević formirao JUL, negde ste rekli da su Amerikanci učestvovali u tome?

"Oni su počeli da dolaze sa tom vrstom komentara i priča, Holbruk u memoarima piše o tome. Da u svim tim bivšim socijalističkim zemljama nema mogućnosti za ozbiljan posao sa svim nacionalistima, polufašistima, disidentima i raznoraznim šljamom koji se mešao u politiku u to vreme.“

A što nisu uzeli nikog iz tadašnje opozicije Srbije, na primer?

"Uzeli su sve, sve im je dala državna bezbednost koja ih je formirala. Ne postoji autentična politička partija u Srbiji koju DB nije formirao.“

Za Đinđića ste izjavili da je njega Služba pripremala dugo, još od sedamdesetih?

"Tako je. Jeste, kada ga je Vučelić doveo da me upozna sa njim, u stvari mene da pokaže njemu 1971, ja nisam znao šta taj dečko radi sa nama.“

Kako ste to znali, da ga Služba sprema?

"Nije to tako misteriozno, nije naša služba jedina koja je njega spremala, njega je spremala i Nemačka i ko zna ko je sve njega spremao.“

Ko ga je odavde spremao?

"Nemojte. Ja sam počeo da čitam vaš intervju sa Lečićem i ostavio sam, ne mogu. Ja stvarno ne mogu da slušam te njegove budalaštine.“

Hoćete da kažete da je i on iz te priče?

"Ne, on je iz druge priče. I nije jedini, ima puno glumaca u toj drugoj priči, ali ta druga priča je međunarodna, nije ovdašnja. Neću o tome.“

Zašto kažete tako neki detalj, a onda nećete?

"Slušate li vi Šešelja šta priča o ’slučaju Đinđić’? Šešelj je najdirektniji i najotvoreniji, ima svoje razloge za to. Znate, istoričari će morati da pretresu dokumenta koja su još zatvorena i da se pozabave time kako su Šešelj i Vuk Drašković formirali sve četničke partije u Srbiji.“

EKSPRES slavi jubilej i seća se intervjua o kojima se pričalo: GIDEON GRAJF