Život
12.04.2023. 21:40
Beta

Rekordna proizvodnja

Evo koliko struje planeta dobija pomoću sunca i vetra

1
Izvor: Shutterstock

Električna energija dobijena pomoću energije sunca i vetra je 2022. godine dostigla rekordnih 12 odsto udela u svetskoj proizvodnji struje, a stručnjaci predviđaju da je emisija zagađujućih gasova iz energetskog sektora dostigla vrhunac, saopštio je istraživački centar Ember.

Autori izveštaja ocenjuju da će od ove godine energija sunca i vetra "gurnuti svet u novu eru pada proizvodnje iz fosilnih goriva, a time i smanjenja emisija u energetskom sektoru", navodi se u saopštenju.

"U ovoj odlučujućoj deceniji za klimu, to je početak kraja fosilnog doba. Ulazimo u eru čiste energije", izjavila je glavna autorka izveštaja Malgožata Vjatros Motika.

U četvrtom godišnjem izveštaju organizacije Ember o globalnoj električnoj energiji obuhvaćeno je 78 zemalja, koje predstavljaju 93 odsto globalne potražnje struje.

Udeo struje dobijene iz solarne i vetroenergije povećan je za dva odsto u odnosu na 2021. godinu.

Solarna energija je proteklih 18 godina najbrži rastući izvor električne energije. Prošle godine je proizvodnja struje pomoću sunca porasla za 24 odsto, što je dovoljno da se snabde cela Južna Afrika.

Proizvodnja struje pomoću vetra povećana je za 17 odsto, dovoljno da se pokriju potrebe gotovo celog Ujedinjenog Kraljevstva.

Više od 60 zemalja danas proizvodi više od 10 odsto električne energije pomoću sunca i vetra. Međutim, proizvodnja čiste energije iz drugih izvora je opala prvi put od 2011. zbog manjeg broja novih nuklernih i hidroelektrana.

"Svi čisti izvori električne energije (obnovljivi i nuklearni) dostigli su 39 odsto globalne električne energije, što je novi rekord. Uprkos tom napretku, ugalj je ostao najveći pojedinačni izvor električne energije u svetu, proizvodeći 36 odsto globalne struje 2022", saopštio je Ember.

Udeo solarne energije u globalnoj proizvodnji struje bio je 4,5 odsto, vetroenergije 7,6 odsto, hidroenergije 15 odsto i nuklearne energije 9,2 odsto.

Rast proizvodnje struje pomoću sunca i vetra nije bio dovoljan da podmiri svetski rast potražnje prošle godine, ali je zahvaljujući njemu ograničen rast proizvodnje iz uglja na 1,1 odsto, dok je proizvodnja iz gasa opala za 0,2 odsto.

"Sveukupno, to je značilo da su emisije u energetskom sektoru 2022. porasle za 1,3 odsto, dostižući istorijski rekord", navodi se u saopštenju.

Ipak, u izveštaju se predviđa da je prošle godine možda dostignut vrhunac emisija zagađujućih gasova u tom sektoru i da je to poslednja godina rasta proizvodnje struje iz fosilnih goriva, a da će celokupan rast potražnje ove godine biti zadovoljen iz čistih izvora.

"Rezultat će biti mali pad proizvodnje iz fosilnih goriva (0,3 odsto) 2023. godine, sa većim padom narednih godina kako se bude ubrzavao razvoj solarne i vetroenergije", ocenjuju autori izveštaja.

Prema procenama Međunarodne agencije za energiju, energetski sektor treba da od sektora sa najvećim emisijama postane prvi sektor koji će postići nultu emisiju do 2040, što znači da udeo proizvodnje struje iz sunca i vetra mora da se poveća na 41 odsto do 2030.

Prema rečima Vjatros Motike, čista električna energija će preoblikovati globalnu ekonomiju, ali sve zavisi od mera koje preduzimaju vlade, biznis i građani.

EU IZ VETRA I SUNCA DOBIJA 22 ODSTO STRUJE

Evropska unija je prošle godine 22 odsto električne energije dobila iz energije vetra i sunca, 22 odsto iz nuklearne energije, 10 odsto iz hidroenergije i šest odsto iz bioenergije. Iz fosilnih goriva proizvedeno je 39 odsto struje, od čega 16 odsto iz uglja i 20 odsto iz gasa.

Sedam država EU je oko trećine struje proizvelo pomoću vetra i sunca, a među njima su Nemačka (32 odsto), Španija (33 odsto) i Holandija (32 odsto).

Međutim, emisije gasova u energetskom sektoru povećane su za 2,8 odsto u odnosu na 2021, zbog istorijskog pada proizvodnje u nuklearkama i hidroelektranama, što je delom nadoknađeno proizvodnjom iz uglja i gasa.

Proizvodnja hidroenergije opala je za 19 odsto zbog toplog vremena i suša, a proizvodnja nukelarne energije je smanjena za 16 odsto, najviše zbog pada proizvodnje u francuskim nuklearkama, kao i zatvaranja reaktora u Nemačkoj.

Sa druge strane, proizvodnja struje pomoću vetra i sunca povećana je za 8,8 odsto, odnosno za 24 odsto, a povećana je i proizvodnja iz uglja za 6,4 odsto i gasa za 0,8 odsto.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Srbija bi mogla da dobije još jednu solarnu elektranu
Solarni paneli

Ziđin

07.04.2023. 16:00

Srbija bi mogla da dobije još jednu solarnu elektranu

Direktor proizvodnje u kineskoj kompaniji Ziđin koper Srbija Jovica Radisavljević izjavio je da je plan da se u narednih deset godina u tri faze izgradi solarna elektrana i da 2033. godine proizvodnja električne energije bude oko 100 megavata, saopštila je ta kompanija.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
10°C
29.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve