Život
22.07.2021. 06:05
R.E.

Sad su plaže svuda

I pingvini će obući bikini

LEd, ledeni pokrivać
Izvor: Shutterstock

Klimatske promene ostavile su tragove širom svetskih ekosistema, ali možda najzabrinjavajuće su posledice po ledeni pokrivač Antarktika. Na južnom ledenom kontinentu temperature uporno rastu, a naučnici predviđaju verelu budućnost bez dovoljno vode za sve na planeti.

Temperatura od 18.3 stepeni Celzijusa izmerena je u februaru 2020, na argentinskoj istraživačkoj stanici Esperanza, zvanično su potvrdili vodeći klimatski stručnjaci pri UN. Ova temperatura izmerena je u južnom polarnom regionu, na Antarktičkom poluostrvu.

Prosečna godišnja temperatura na Antarktiku se kreće od -10 stepeni na obali, do čak -60 stepeni u kontinentalnom delu. Ogroman ledeni pokrivač koji se tamo nalazi sadrži najveće svetske rezerve slatke vode, i ako bi se otopio podigao bi nivo mora za 60 metara.

Sekretar Svetske meteorološke organizacije Prof. Peteri Talas je izjavio je da je Antarktik za razliku od Arktika manje pokriven mernim stanicama i da se zbog toga manje zna o klimi ovog ledenog kontinenta.

Profesor Talas je naglasio da je Antarktičko poluostrvo trenutno mesto koje se najbrže zagreva na planeti, čak 3 stepena u prethodnih 50 godina.

"Nove rekordne temperature su direktan dokaz uticaja klimatskih promena. Svetska meteorološka organizacija sarađuje sa Organizacijom Antartic Treaty System, kako bi očuvali ovaj jedinstven i gotovo netaknut kontinent."

Ledeni pokrivači
Izvor: EPA/AUSTRALIAN MARITIME SAFETY AUTHO

Ovakve promene značajno utiču na ekosistem ovog predela, pa su tako i životinjske vrste koje tamo žive sve ugroženije. Ljudski uticaj i ekspolatacija okeana u okolini dovode do nestašice hrane za životinjske vrste koje nastanjuju ovaj deo planete. Ljudi u velikim količinama skupljaju kril, male rakolike životinje koje su osnova ishrane gotovo svih vrsta polarnih predela. Kril se koristi u farmaceutskoj industriji za suplemente, kao i za hranjenje lososa u norveškim fjordovima, kao i tropskih ribica u kućnim akvarijumima.

Zagrevanje ovog kontinenta polako rasklapa složen ekološki sistem, menja način na koji se životinje hrane, gde se nastanjuju, kako odgajaju mladunce, pa čak i kako se ponašaju jedni prema drugima.  Promene su toliko brze i drastične da naučnici ne mogu tačno predvideti kuda vode. Međutim, ono što već znamo je dovoljno zabrinjavajuće i zahteva hitno reagovanje. Na zapadnom poluostrvu populacija Adelie pingvina se drastično smanjila, u nekim staništima čak i 90 odsto.

Vetrovi menjaju morska strujanja i podižu toplu vodu na površinu i tako sprečavaju stvaranje morskog leda. Led se svake godine pojavljuje sve kasnije i ostaje sve kraće, deo godine bez leda produžio se za 90 dana u odnosu na 1979. godinu.

Uticaj globalne potrošnje fosilnih goriva gotovo sigurno ostaviće nepopravljuve posledice po celu planetu, ali naučnici apeluju da još uvek nije kasno sačuvati makar deo ekosistema koji su ključni za održivost života na našoj planeti.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

I na Antarktiku nikad toplije
Antarktik

Nova rekordna temperatura

03.07.2021. 09:22

I na Antarktiku nikad toplije

Svetska meteorološka organizacija (WMO) potvrdila je novu rekordnu temperaturu izmerenu na Antarktiku od 18,3 stepena Celzijusa.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
16°C
28.11.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve