Život
08.04.2025. 21:05
Život
07.09.2025. 02:05
R. E.
Rizik od bolesti i sukoba
IZOLOVANO AMAZONSKO PLEME ušlo u susedno selo, a razlog je zabrinjavajući
Članovi autohtonog plemena koji žive duboko u peruanskoj amazonskoj prašumi i izbegavaju kontakt sa strancima, viđeni su kako ulaze u susedno selo, što aktivisti smatraju alarmantnom situacijom.
Članovi plemena Maško Piro viđeni su u trenutku kada kompanija za seču drveta gradi most koji bi mogao da omogući strancima lakši pristup teritoriji plemena. Ovaj potez bi mogao da poveća rizik od bolesti i sukoba, prema organizaciji "Survival International", koja se zalaže za prava autohtonih naroda. Drvoseče koje su ulazile na teritoriju plemena, ranije su ubijane.
Maško Piro su među najvećim nekontaktiranim plemenima na svetu, koji žive bez redovne interakcije sa spoljnim društvom kako bi zaštitile svoju kulturu i zdravlje. Čak i jednostavna prehlada može biti smrtonosna za pleme, jer nemaju imunitet na uobičajene bolesti.
Enrike Anjez, predsednik obližnje zajednice Jine, još jedne autohtone grupe, rekao je u saopštenju u utorak da su članovi Maško Piro viđeni oko sela Jine u Novoj Okeaniji.
"Veoma je zabrinjavajuće; u opasnosti su", rekao je Anjez i dodao da teška mehanizacija u blizini Nove Okeanije seče puteve kroz džunglu i preko reka na teritoriju Maško Piro. Selo se nalazi na ključnoj pristupnoj tački teritoriji Maško Piro, što ga čini jednim od retkih mesta gde su članovi plemena povremeno viđeni.
Organizacija "Survival International" je prošle godine objavila fotografije koje prikazuju desetine pripadnika plemena Maško Piro blizu aktivnih zona seče. Grupa upozorava da bi kontakt sa strancima mogao da proširi bolesti ili dovede do nasilnih sukoba – rizika koji su ranije uništili druge izolovane grupe u Amazonu.
Prošle godine, dvojica drvoseča su ubijena u napadima lukom i strelom nakon ulaska na teritoriju Maško Piro.
"Tačno godinu dana nakon tog susreta i smrti, ništa se nije promenilo u pogledu zaštite zemljišta, a Jine sada izveštavaju da su videli i Maško Piro i drvoseče na potpuno istom prostoru, gotovo u isto vreme“, rekla je Tereza Majo, istraživačica u organizaciji "Survival International"."Sukob bi mogao biti neizbežan.“
Majo je rekla da je kompanija za seču šuma u blizini autohtone grupe ponovo pokrenula rad kao i obično. "Oni i dalje imaju licencu vlade i tako podržavaju svoje aktivnosti čak i ako znaju da dovode u opasnost živote i Maško Piro i svojih radnika“, rekla je. Savet za upravljanje šumama – međunarodno telo koje sertifikuje održive proizvode od drveta – suspendovao je svoje odobrenje za kompaniju za seču šuma, do novembra. Međutim, "Survival International" je saopštio da su most i tragovi teške mašinerije dokaz da se seča šuma i dalje odvija.
Iz peruanskog ministarstva kulture, zaduženog za promociju kulturnog identiteta i nadgledanje prava autohtonih naroda, rečeno je za AP da preispituju izveštaj organizacije "Survival International". Na pitanje o merama koje vlada preduzima da zaštiti grupe poput Maško Piro, napomenuli su da su stvorili osam rezervata za autohtone narode u izolaciji, da još pet čeka na izradu i da upravljaju sa 19 kontrolnih punktova sa 59 agenata za zaštitu. Rečeno je da je ove godine sprovedeno više od 440 patrola i da se budžet za zaštitu izolovanih zajednica više nego udvostručio u 2025. godini.
Reka Tahuamanu je ključna transportna ruta u ovom delu Amazona. Trajni most će omogućiti pristup kamionima tokom cele godine, što bi, prema rečima ekologa, moglo ubrzati seču i krčenje šuma dublje u šumi. Aktivisti kažu da seča gura Maško Piro ka obližnjim selima, čineći susrete verovatnijim.
Sezar Ipenza, peruanski advokat za zaštitu životne sredine koji prati ovaj problem, rekao je za AP da su "ovi autohtoni narodi izloženi i ranjivi na bilo kakvu vrstu kontakta ili bolesti, ali ekstraktivne aktivnosti se nastavljaju uprkos svim dokazima o problemima koje izazivaju na teritoriji“.
Napomenuo je da teritorijalni rezervat Madre de Dios, koji je peruanska vlada stvorila 2002. godine radi zaštite zemljišta nekontaktiranih i nedavno kontaktiranih autohtonih naroda, nije sprečio sukob jer "oni ne poznaju nužno njegove granice".
Madre de Dios je udaljeni jugoistočni amazonski region koji se graniči sa Brazilom i Bolivijom. To je jedno od područja sa najvećom biološkom raznolikošću u Peruu, ali je takođe bilo žarište za ilegalno rudarstvo zlata, seču šuma i druge ekstraktivne industrije koje dovode strance u kontakt sa izolovanim plemenima.
Život
23.05.2025. 04:25
Zabrinjavajuće: U 2024. tropske šume uništene NAJBRŽE DO SADA
Život
07.10.2024. 11:05
OVA država je apsolutni REKORDER po krčenju šuma
Komentari
