Scena
10.07.2022. 14:40
Život
30.11.2022. 17:10
Dragan Vesić
Kolumna
Kakva je sudbina novina i knjiga u doba interneta?
Otkad su se pojavili internet i drugi novi mediji ne prestaje da se govori o izumiranju tradicionalnih medija, a pre svega štampe.
Tom temom se "Ekspres“ već bavio: da li je to neumitna posledica medijske evolucije, odnosno razvoja novih digitalnih tehnologija, saznaćemo u bliskoj budućnosti. Verovatno će se to i desiti ili će štampani mediji biti marginalizovani, što svakako nije dobro za ozbiljno novinarstvo.
U fokusu
14.09.2021. 06:05
Ko je Volt Bogdanić i zašto njime treba da se ponosimo svi u Srbiji
Nije ovde reč o pukoj nostalgiji, nego o protivteži onom što je trend i što nova digitalna publika želi, a želi senzaciju i neproverenu informaciju.
Naravno, i na portalima ima objektivnih informativnih i analitičkih tekstova, ali njih čita manjina koja razmišlja i ima stav. Ogromnu većinu više interesuje ono što je banalno, isprazno i tabloidno, nego ono što je sadržajno, ozbiljno i analitično.
Tu većinu zanimaju pikanterije, tračevi i skandali iz života poznatih, kao da nemaju vlastite živote pa žive tuđe, nego neka reportaža, članak ili kolumna.
Njih kao da ne zanimaju poskupljenja, nestašice, ni istraživačko novinarstvo o nekom ozbiljnom društvenom problemu, fenomenu ili pojavi, nego da li neko poznat ima tajnu ljubavnu aferu pa se zbog toga razveo, da li su nekoj glumici, sa velikim dekolteom na haljini, ispale grudi na premijeri filma ili je neka estradna starleta zatrudnela u rijalitiju.
Umesto da internet doprinese demokratizaciji društva brzom razmenom informacija i povezuje ljude da čine ispravne stvari za opšte dobro, on je postao medij za bizarne poruke lažnih mesija i diletanata koji naivne uče kako da postanu srećni za pet minuta tako što će da vole samo sebe, da budu sebični, bezdušni i zli.
Život
21.11.2022. 18:10
Da li se zaista bliži kraj štampanim medijima?
Život
30.11.2022. 09:24
Koliko smo medijski pismeni
Savremeni onlajn "čitalac“ pročita samo naslov, koji je tek nešto kraći od ispraznog teksta, skroluje na mobilnom telefonu da vidi sliku glumice koja je uspela da skrene pažnju na sebe pa su joj zato "slučajno“ ispale grudi.
Razvoj novih tehnologija i novih medija ima svoj evolutivni tok i napredak i ne može da se zaustavi. Pitanje je može li da se odbrani i sačuva ono što vredi i što želi makar neznatan broj onih koji imaju potrebu da pročitaju nešto dobro i saznaju nešto novo. Pametan čovek ceo život uči i misli, čovek digitalne epohe nema te duhovne potrebe. On uglavnom gleda slike i ne misli, nego konzumira. Zbog njega je izmišljen Instagram, Fejsbuk, Tiktok i ostale društvene mreže.
Njega ne zanima kvalitetan poduži tekst, nego video-zapis.
Tipičan predstavnik konzumentskog društva pročitaće i objavu na Fejsbuku pod uslovom da nema više od trista karaktera, a sve što je duže za njega je nadljudski poduhvat.
Govoreći o svetu kao o "globalnom selu“, prvi teoretičar filozofije medija, kanadski sociolog kulture Maršal Makluan predvideo je internet krajem šezdesetih godina prošlog veka – da će razvojem novih tehnologija informacije gotovo trenutno da stignu do recipijenta, ali ovoliku količinu banalnosti i gluposti niko, pa ni on, nije mogao da predvidi.
Naime, instant internet novinarstvo sa neproverenim informacijama, gde niko nikom ne polaže račune, jeste ruganje profesionalnom novinarstvu i ne samo novinarstvu, nego i istini za koju danas niko ne mari.
O imploziji smisla u medijima, odnosno o besmislu i brisanju razlike između iluzije i stvarnosti proročki je pisao francuski postmodernista i teoretičar medija Žan Bodrijar u drugoj polovini 20. veka i prvih godina 21. veka. Da se, kako je on govorio, "nalazimo u univerzumu u kome ima sve više informacija, a sve manje smisla“, uveravamo se iz dana u dan, kao i da su novi "mediji postali moćniji od same stvarnosti“ koja nije stvarna jer je simulacija – stvarnost više ne postoji: novi mediji kreiraju događaje i stvarnost.
Život
12.12.2021. 22:05
"Lekar prodao svoju ženu javnoj kući" i ostali NEVEROVATNI naslovi (VIDEO)
Svet
25.10.2022. 17:10
Zbog novog zakona o medijima, u Turskoj uhapšeno 10 novinara
U takvom svetu, u kome ne postoji jasna granica između virtuelnog i stvarnog i gde se ne zna šta je istina a šta laž, postavlja se pitanje – da li će štampani mediji uopšte biti potrebni u budućnosti?
To je isto kao da pitate da li će se štampati knjige.
Malo njih će ih čitati u totalitarnoj digitalnoj antiutopiji koja će, jednoga dana, postati naša sadašnjost, ali ih manjina neće čitati u digitalnom formatu kao što ih ne čita ni sada.
"Braća Karamazovi“, "Rat i mir“, "U potrazi za izgubljenim vremenom“ na monitoru? Verovatno se neće štampati dnevne novine, ali časopisi verovatno hoće: biće još onih koji žele da pročitaju kvalitetan analitički tekst, a ko želi čitaće ga i na portalu. Ali, nije normalno čitati knjige na monitoru: Dostojevski, Tolstoj i Prust pišu romane od 300.000 karaktera aproksimativno, a to znatno kvari vid.
Vreme smo izgubili odavno, ne moramo da izgubimo normalnost i vid.
Komentari
