Noć u skloništu

U skloništu u kojem je kad je mir streljana skupio se komšiluk. U jednom uglu su deca iz zgrade. Malopre se čula eksplozija. Pogodili su toplanu. Deca su se zgrčila uplašena od eksplozije. Sedim u uglu sa njima i pričam im bajku. Jednu bajku koju nisu čuli. Koja je nastala tu u skloništu. Jer ovo nije vreme za stare bajke.

"Nikad ne zaboravi 24. 3. 1999“ (FOTO)

NATO agresija na Srbiju

NATO agresija na Srbiju

Vesti 24.03.2022. 06:05

"Nikad ne zaboravi 24. 3. 1999“ (FOTO)

Foto

Matijas Kincel: Bombardujući Beograd "ispravljali“ Aušvic

Intervju

Intervju

Vesti 20.12.2021. 01:26

Matijas Kincel: Bombardujući Beograd "ispravljali“ Aušvic

Ukro­ti­telj pa­u­ko­va ži­veo je na ostr­vu usred mo­čva­re. Nje­gov dvo­rac ču­va­li su ve­li­ki cr­ni pa­u­ko­vi, ko­ji su svu­da po mo­čva­ri raza­pi­nja­li mre­že.

Sva­ke je­se­ni pa­u­ci su pre­la­zi­li mo­čva­ru i ula­zi­li u se­lo. Ot­eli bi i neko dete, pri­mo­rali uh da bu­du po­slu­ži­te­lji na dvo­ru Ukro­tite­lja pa­u­ko­va. Svo­ju žr­tvu, umo­ta­nu u cr­ne le­plji­ve mre­že od pa­u­či­ne, ko­tr­lja­li bi kr­oz mo­čva­ru pre­ma ostr­vu u dvorac na­pra­vljen od pa­u­či­ne. Tu na dvo­ru, okruže­na cr­nim pa­u­ko­vi­ma, de­ca su mo­ra­la da ra­de naj­go­re poslo­ve.

Ma­le­na Iko­ni­ja je živela s ocem i maj­kom. Otac je otišao na voj­nu, iz ko­je se du­go nije ja­vljao.

Otac je pred odlazak kće­ri po­klo­nio li­sič­ju ša­pu. Bi­la je to ša­pa li­si­ce ko­ja je upa­la u zam­ku nje­go­vog oca, lov­ca, pre mno­go godi­na. Ne že­le­ći da sa­če­ka lov­ce, li­si­ca je od­gri­zla sop­stve­nu ša­pu i po­be­gla.

"Ko tu ša­pu dr­ži u ru­ci, ni­kad strah ose­ti­ti ne­će“, re­kao joj je otac po­la­ze­ći u rat.

U se­lu se ču­lo sa­mo pre­pla­še­no za­vi­ja­nje pa­sa.

Je­dan za dru­gim iz mo­čva­re su kre­nu­li ve­li­ki cr­ni pa­u­ko­vi. Kad su sti­gli do ko­li­be u ko­joj je ži­ve­la ma­le­na Iko­ni­ja, po­pe­li su se na kr­ov i spu­sti­li kr­oz dim­njak u so­bu. On­da su je, umo­ta­nu le­plji­vim ni­ti­ma pa­u­či­ne, omamlje­nu man­dra­go­rom, ko­tr­lja­li kr­oz mo­čva­ru pre­ma dvor­cu Ukro­ti­te­lja pa­u­ko­va.

"Opet je počeo jedan rat“

Kolumna

Kolumna

Život 11.03.2022. 07:10

"Opet je počeo jedan rat“

Opet je počeo jedan rat (2. deo)

Kolumna

Kolumna

Život 18.03.2022. 14:22

Opet je počeo jedan rat (2. deo)

Opet je počeo jedan rat (3. deo)

Kolumna

Kolumna

Scena 24.03.2022. 23:35

Opet je počeo jedan rat (3. deo)

Pr­vo što je de­voj­či­ca ugle­da­la ka­da je otvo­ri­la oči bi­lo je strašno li­ce Ukro­ti­te­lja pa­u­ko­va. Po­kri­ve­no kr­lju­štima, per­jem, dla­kom, na sre­di­ni je ima­lo kljun ko­jim je ki­dao me­so sa le­ši­na što su pli­va­le po smr­dlji­vim vo­da­ma mo­čva­re.

Ka­da je shva­ti­la gde se na­la­zi, ma­le­na Iko­ni­ja se upla­ši­la. Ali, onda se se­ti­la li­sič­je ša­pe ko­ju joj je otac po­klo­nio pre od­la­ska u rat i ko­ju je otad uvek sa so­bom no­si­la. Sti­snu­la je li­si­č­ju ša­pu, bez stra­ha sta­la pred Ukro­ti­te­lja pa­u­ko­va i re­kla mu:

"Moć­ni go­spo­da­ru mo­čva­re, ve­tro­va i ta­me, ve­li­ki Ukro­ti­te­lju pa­u­ko­va, do­pu­sti mi da se, pre ne­go što po­sta­nem je­dan od tvo­jih po­slu­ži­te­lja, oku­pam. No­se­ći me kr­oz mo­čva­ru tvo­je verne slu­ge, ve­li­ki cr­ni pa­u­ko­vi, svu su me upr­lja­li.“

Ni­ka­da se ni­ko ni­je na taj na­čin obra­tio Ukro­ti­te­lju pa­u­ko­va, pa se on, zbu­njen, za­gle­dao u hra­bru de­voj­či­cu.

"Oku­paj se, oku­paj se!“, za­kre­štao je po­tom i od­ju­rio kr­oz dvorac.

Ma­le­na Iko­ni­ja sa­mo je to če­ka­la! Već je ima­la plan ka­ko da se iz­ba­vi iz dvor­ca Ukro­ti­te­lja pa­u­ko­va.

Čim je ušla u ka­du, na­pra­vlje­nu od oklo­pa kor­nja­če, ma­la Iko­nija iz­va­di­la je svo­ju uko­sni­cu, sa­vi­la je ukrug, na­či­ni­la u vo­di gu­stu sa­pu­ni­cu i po­če­la da pra­vi ba­lon­či­će. Po­što su zi­do­vi bi­li od pa­u­či­ne, ba­lon­či­ći se ni­su mo­gli ras­pr­snu­ti. A Iko­ni­ja ih je pra­vi­la, pra­vi­la, sve dok nji­ma ni­je is­pu­ni­la ceo dvo­rac. I to­li­ki ba­lon­či­ći su naj­zad ceo dvo­rac po­di­gli u va­zduh, za­jed­no s Ikonijom i upla­še­nim Ukro­ti­te­ljem pa­u­ko­va. Ne shva­ta­ju­ći šta se do­ga­đa, ni da mu nje­go­vi pa­u­ko­vi vi­še ne mo­gu po­mo­ći, Ukro­titelj pa­u­ko­va uza­lud­no je kre­štao.

A on­da je du­nuo ve­tar i po­neo dvo­rac pre­ma se­lu.

Ka­da su bi­li baš iz­nad se­la, Iko­ni­ja je po­če­la da uko­sni­com bu­ši ba­lon­či­će od sa­pu­ni­ce. Dvo­rac se, za­jed­no sa Ukro­ti­te­ljem pa­uko­va i ma­lom Iko­ni­jom la­ga­no spu­stio na se­o­ski trg.

Voj­ni­ci se to­ga ju­tra be­ja­hu vra­ti­li iz ra­ta. U Iko­ni­ji­noj ku­ći vla­dala je ve­li­ka ža­lost. Otac je sa se­lja­ni­ma već bio po­čeo da gra­di spla­vo­ve, spre­ma­ju­ći se da na­pad­ne dvo­rac Ukro­ti­te­lja pa­u­kova.

Ka­da se dvo­rac spu­stio na trg, voj­ni­ci su pri­sko­či­li, Ukro­ti­te­lja pau­ko­va ubi­li, a ma­lu Iko­ni­ju i osta­lu de­cu oslo­bo­di­li. Dvo­rac od pa­u­či­ne su spa­li­li.