NOVA STUDIJA: Znaci kancera mogu se pojaviti mnogo pre dijagnoze

Rani znakovi kancera mogu se pojaviti godinama ili čak decenijama pre dijagnoze, pokazalo je opsežno istraživanje genetskih mutacija koje uzrokuju da zdrave ćelije postanu maligne, prenosi britanski Gardijan.

Nalazi, zasnovani na uzorcima više od 2.500 tumora i 38 vrsti raka, otkrivaju duži period u okviru kojeg bi pacijenti mogli da se testiraju i leče u najranijim fazama bolesti. Rad je izveden u okviru Pan-Cancer analize celokupnih genoma, najopsežnije studije genetike raka do sada.

"Ono što je izvanredno jeste kako se čini da su se neke genetske promene desile mnogo godina pre dijagnoze, mnogo pre nego što se pojave neki drugi znakovi da se rak može razviti, a možda čak i u prividno normalnom tkivu", navela je Klemens Džoli, koautorka istraživanja sa sedištem u Institutu Francis Crick u Londonu.

Povezane vesti - Intervju Dr Davorin Radosavljević: Šta zna kancer šta je birokratija

"Otključavanje ovih obrazaca znači da bi sada mogli da razvijemo nove dijagnostičke testove koji bi pokazivali znakove raka mnogo ranije", istakao je Piter Van Lo, još jedan od istraživača.

Otkriće da se seme raka često poseje mnogo godina unazad, ukazuje na mogućnost da oni koji su u riziku mogu da uoče promene ranije. Rak dojke može se otkriti krvnom pretragom pet godina pre nego što se pojave prvi klinički znaci.

Studija je otkrila da se otprilike polovina najranijih mutacija dogodila u samo devet gena, što znači da postoji relativno mali skup zajedničkih gena koji služe kao okidači za ćelije da pređu iz zdravog u maligni oblik. U budućnosti bi moglo biti moguće da se takve mutacije uzmu takozvanim tečnim biopsijama - genetskim testovima koji otkrivaju mutacije u slobodno plutajućoj DNK nošenoj u krvi koji mogu ukazivati na prisustvo tumora drugde u telu.

"Moglo bi da se pokuša sa identifikacijom ove rane mutacije i da se uradi neka vrsta vrlo osetljivog snimka. Ili još dalje u budućnost, moglo bi da se razmisli o metodama koje su zaista ciljale ove ćelije i osvetlile ih slikovnim pristupom ili ih samo ubile", rekao je Van Lo.

Dok ljudske ćelije prolaze milijarde mutacija, samo mali broj njih uzrokuje rak. Istraživači su pogledali koliko je puta jedna promena ili mutacija ponovljena i kopirana preko hromozoma. Koristeći ono što opisuju kao "metodu datiranja ugljenika", uspeli su da rekonstruišu redosled u kome su genomi ćelija raka počeli da gomilaju greške i na kraju nose velike segmente koji su kodirani ili kopirani.

Tim je otkrio da su se ove mutacije "naročito rano" pojavile kod raka jajnika, kao i kod dve vrste tumora mozga, glioblastoma i medulloblastoma.

Prethodna istraživanja o genetici raka fokusirala su se na takozvane kodirajuće regije genoma, koje sadrže uputstva za ćelije da stvaraju proteine. Linkoln Stejn, sa Instituta za istraživanje raka u Ontariju u Kanadi, koji je takođe član Upravnog odbora projekta, rekao je:

Povezane vesti – INTERVJU LAZAR DAVIDOVIĆ: Svet ne zna za naše vhunske hirurge

"Ogromna većina dosadašnjeg rada bila je na delu gena koji kodira protein. To je samo 1 odsto. To je poput pokušaja da sastavite slagalicu od 100.000 komada kada vam nedostaje 99 procenata komada i nemate kutiju slagalica sa ispunjenom slikom koja bi vas vodila".

Najnovije istraživanje daje neke od prvih detaljnih uvida u ulogu ostalih 99 odsto našeg DNK - takozvane "tamne materije" genoma - i kako ove manje proučavane regije doprinose raku. Studija identifikuje nekoliko važnih gena koji leže izvan područja kodiranja. Stein je rekao da će ovi novo identifikovani geni povećati procenat pacijenata kod kojih bi mutacija koja izaziva rak mogla biti precizna sa oko dve trećine na 95 odsto. "Pre toga, bili bismo u mraku oko otprilike jedne trećine pacijenata koji su došli na kliniku", dodao je on.