Život
09.10.2023. 04:15
R.E.

Velikani

Šta je zajedničko Andriću i Pupinu

Srbija
Izvor: Shutterstock

Šta za nas danas predstavljaju Nikola Tesla, Milutin Milanković, Milunka Savić, Mihajlo Pupin, Ivo Andrić i drugi, kako volimo da kažemo, veliki Srbi?

Poznajemo li dovoljno njihova dostignuća zbog koji su postali čuveni, ili svaka priča o njima počinje i završava time što su "naši“. Da li je to što ih smatarmo našim dovoljno da to i ostanu ili je potrebno da negujemo sećanje i zahavalnost za sve što su uradili za nas, ali i druge.

Obično ih se setimo na određene datume kao što je ovaj 9. oktobar, kada su pre 168 odnosno 130 godina rođeni Mihajlo Pupin i Ivo Andrić.

Kada govorimo o mladima njihovo poznavanje postignuća i staza kojima su do tih postignuća došli Pupin i Andrić svodi se na entuzijazam profesora osnovnih i srednjih škola, jer im nastavni program ne posvećuje dovoljno pažnje.

Sa druge strane, Pupinova autobigorafija "Sa pašnjaka do naučenjaka“ za koju je 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu u SAD je bila uvrštena u školsku literaturu, a u Nemačkoj je deljena najboljim đacima kao moralni obrazac koji treba slediti... Pitanje je koliko o njoj znaju deca iz Srbije?

Verovatno im je poznato da je rođen u Idvoru 1958. godine i da je bio srpski i američki naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija kao i počasni konzul Srbije u SAD.

Svojim radom je dao veliki doprinos u oblasti bežične telegrafije, telefonij, rendgenologije… Njegov najznačajniji pronalazak jesu “Pupinovi kalemovi” koji se postavljaju u telefonske linije, bez kojih ne bi bio moguć telefonski saobraćaj i moderne telekomunikacije.

Napravio je i prvu rentgen sliku u SAD i tako skratio vreme izlaganja pacijenta iks zracima, pa je snimanje trajalo samo nekoliko sekundi.

Ono što većini, makar do skoro, bilo nepoznato jeste da je Pupin bio jedan od dvanaestorice naučnika koji su osnovali Agenciju za aeronautiku, koja je kasnije prerasla u NASA i da je bio predsednik Njujorške akademije nauka i predsednik Univerzitetskog kluba u Njujorku.

I sve to kao stranac, Srbin, čovek koji nije rođen u SAD.

Tužno je koliko se malo zna i priča o njegovoj borbi za Srbiju, koja je trajala tokom čitavog njegovog života. Kada je počeo Prvi svetski rat, obaveštavao je američku javnost o stradanjima Srbije i Crne Gore i slao je velike lične priloge u domovinu.

U ratnim godinama bio je most između male balkanske kraljveine i SAD, pre svega zbog ličnog prijateljstva sa američkim predsednikom Vilsonom. Nakom rata, na vrhu Bele kuće vijorila se, prvi put u istoriji, neka druga zastava sem američke - srpska. Vilson je tada održao govor:

"U nedelju, dvadeset i osmog ovog meseca, pada četvrta godišnjica od dana kada je divni narod srpski, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi..."
 

Koliko je voleo otadžbinu dokazuje i to da je za života podržavao umetnost i srpsku crkvu.

Da je SPC i te kako bila svesna koliko joj je Pupin pomogao svedoči i knjižica prote Save Jovića, "Hristov svetosavac Mihajlo Pupin", a prota Jović je jednom rekao:

"Kada razmišljam, za mene postoji Sveti Sava, pa onda Mihajlo Pupin".
 

Pupin je posle rata u Srbiji podelio više do 20.000 školskih stipendija, pre svega kao pomoć samohranim majkama.

Bio je veliki ambasador tadašnje države u pravom smislu te reči.

Iako ih danas pamtimo kroz druge pozive, jednog kao naučnika, a drugog kao pisca, diplomatija je ono što je zajednička Pupinu i Andriću.

Ivo Andrić
Izvor: Shutterstock

Kada čujete ime i prezime Ivo Andrić, verovatno vam prvo na pamet padnu dela „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“, „Prokleta avlija“ pripovetka „Aska i vuk“, „Jelena, žena koje nema“... Međutim, pored toga što je pisao prozu i poeziju Andrić se u međuratnom periodu bavio diplomatskim radom.

Andrić je već u radnoj mladosti zauzeo jasne političke stavove, u ono vreme revolucinarne. Još kao gimnazijalac postao je pristalica mladobosanskih ideja. Iako Kraljevina Jugoslavija možda nije bila organizovana po Andrićevim političkim idealima, on pronalazi svoje mesto.

Skoro 15 godina je delovao je u jugoslovneskoj diplomatskoj službi menjajući mesta službovanja. Počeo je u Vatikanu i Budimpešti.

Ratne godine provodi živeći u bedi i lično odabranoj anonimnosti, pišući romane koji će postati remek-dela jugoslavenske književnosti. Po završetku rata uključuje se u javni i književni život zemlje i u tom period je obavljao brojne funkcije među kojima je najistaknutija predsednik Saveza književnika Jugoslavije, a bio je član Komunističke partije Jugoslavije.

Ono po čemu ga najviše pamtimo jeste da je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Žena sa najviše odlikovanja u istoriji srpske vojske
milunka savić

Da ne zaboravimo

05.10.2022. 17:38

Žena sa najviše odlikovanja u istoriji srpske vojske

Godišnjica smrti Milunke Savić, žene sa najviše odlikovanja u istoriji srpske vojske, obeležena je u sredu polaganjem venaca na spomen obeležje u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
16°C
08.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve