Dragan Vesić: Smisao Vaskrsenja

Većina posle posta i molitve dolazi na pričest kako bi se kroz svetu tajnu pričešća približila carstvu božjem i iz unutrašnje potrebe da svoju duhovnost stavi iznad materijalnog i prolaznog; živimo u svetu gde je materijalno sve, a duhovno ništa.

Gotovo pedeset godina u zemljama s one strane Berlinskog zida religija je bila neprijatelj komunizma – opijum za mase, po Marksu, baš kao što je, po Kunderi, optimizam bio opijum takođe za mase u vreme jednoumlja.

Ali, za društvo i ljude postoji nešto gore od jednoumlja, a to je bezumlje.

Bezumlje podrazumeva haos – kada totalitarizam zameni parodija demokratije uz koju, kada je o religiji reč, obavezno ide blasfemija.

Taj "film“ smo gledali devedesetih godina prošlog veka kada su novokomponovani vernici kao stampedo pohrlili u crkvu i preko noći prigrlili veru od koje su do juče bežali kao đavo od krsta.

Naravno da ni D od duhovnosti nema dok badnjak kače na automobil za Božić ili dok za Uskrs ukrašavaju uskršnja jaja kičastim sličicama – na sreću, još ne stavljaju zvezde iz rijalitija i starlete na sličice, ali za njih su megalomanija i kič merne jedinice za količinu vere.

Guranje, galama, neprilično oblačenje i šminkanje bili su svakodnevna pojava devedesetih godina kao kad se otišlo u šoping, na rasprodaju, a ne na liturgiju.

Istina je da mnogi hrišćanski običaji imaju paganske korene, neki od njih deo su tradicije i folklora, ali većina tih običaja bar nije blasfemična, što se ne bi moglo reći za preterivanje i kič.

Razvoj novih tehnologija doneo je novu vrstu ne kiča nego šunda kao što je šerovanje čudotvornih ikona na društvenim mrežama: ako šerujete, bićete srećni i ispuniće vam se svaka želja. Odgovor na pitanje da li je moguće da neko može biti toliko glup pa da u to veruje jeste pozitivan.

Uskrs je naravno najveći hrišćanski praznik jer daje smisao veri – pobeda nad smrću i večni život u carstvu nebeskom čime je ostvareno proročanstvo iz Starog zaveta.

Ove godine pogodilo se da ga istog datuma slave i katolički i pravoslavni hrišćani – u nedelju 20. aprila.

Kako se pravilno kaže - USKRS ili VASKRS?

Ko je u pravu?

Ko je u pravu?

Život 16.04.2025. 10:50

Kako se pravilno kaže - USKRS ili VASKRS?

Po jevanđeljima, božji sin razapet je na Veliki petak i u dva jevanđelja Isus kaže – Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade, a u jednom – Oče, zašto si me napustio? Po teološkom tumačenju, Isus je na trenutak iskazao svoju ljudsku prirodu koja zna za strah, pogotovo strah od smrti, ispunjavajući proročanstvo iz psalma 22 jer potpuno iste reči izgovara kralj David.

Zajedničko za četiri kanonska jevanđelja Novog zaveta jeste da je Bog žrtvujući svog jedinog bezgrešno začetog sina oprostio ljudima njihove grehe bez obzira na to što se nisu pokajali, pokazavši svoju božansku ljubav.

Ali, ljudi kojima je Bog ukazao milost ne samo da nisu prepoznali mesiju nego su ga, kao rulja, kamenovali i razapeli na krst.

Više od dve hiljade godina kasnije, ljudi i dalje odlaze na pričest i svetu liturgiju na Uskrs i traže oprost.

Pre toga se mole i poste, ali oni kojima je vera pitanje mode teško da znaju da post nema samo telesnu, nego i duhovnu dimenziju – post nije samo uzdržavanje od hrane, nego i od zlih misli.

Ljudi su grešni i to je činjenica, svejedno da li je neko vernik ili ne.

Nisu savršeni – u suprotnom ne bi bili ljudi – ali je suština da vernici to znaju. Da se kaju i opraštaju baš kao što je i njima oprošteno.

Činjenica je i da ljudi ne poštuju svih 10 božjih zapovesti: imaju idole kojima se klanjaju i koje slede, ne poštuju roditelje, a kamoli starije, kradu, lažu, žele tuđe...

Što je još strašnije, ubijaju i naravno od postanka sveta čine preljube s jedinom razlikom što se u stara vremena preljuba moralno osuđivala, a sada se ne osuđuje nego podstiče, baš kao što su se oduvek ljudi razvodili, ali se razvod nije podsticao; ono što je nekad bilo izuzetak danas je pravilo.

Ljudima su grehovi uvek bili privlačniji od vrline – valjda im je priroda takva. Bog im je dao slobodu izbora, a oni su mnogo češće birali tamu nego svetlost.

Zavideli su jedni drugima, vodila ih je pohlepa, požuda i gnev, a takvi ne misle na bližnje jer u njima vide suparnika, neprijatelje.

Danas vam ne treba stih iz jevanđelja po Mateju da će neprijatelji čoveku postati najbliži njegovi jer se ta gnusna izdaja događa svakodnevno.

Pitanje bluda – on je smrtni greh, ali mnogo toga što Biblija definiše kao blud danas nije blud. Čak je i protivprirodni blud u današnje vreme prirodni kao što se razvrat podvodi pod uživanje.

Da li je moguće reformisati Bibliju i uopšte hrišćanstvo kako bi ono išlo ukorak s vremenom?

Ne, jer bi onda izgubilo smisao, mada ima mnogo takvih pokušaja ne samo kad je u pitanju vera.

Da li je crkva, i njeni velikodostojnici, od svog nastanka kompromitovala veru, da li je jedno pričala, a drugo radila, umesto da bude uzor i na svom primeru pokaže odanost veri? Odgovor je – da, pa da konačno prestanem sa slovenskom antitezom.

Bilo je toga, i možda su baš zato gnostička jevanđelja proglašena za jeres. Njihova suština ima dva sporna polazna stanovišta: u princip vere unose sumnju (duhovna spoznaja) i tvrde da između čoveka i Boga nije potrebna institucija (crkva) kao posrednik – Kraljevstvo božje je u tebi, i svuda oko tebe, ne u zgradama od drveta i kamena. Rascepi drvo i tu sam. Podigni kamen i naći ćeš me (Jevanđelje po Tomi).

Izvesno je da vera i sumnja ne idu zajedno i da se hrišćanstvo ne bazira na apokrifnim nego na kanonskim jevanđeljima.

Apokrifna jevanđelja iz Nag Hamadija nisu sporna samo zbog podrivanja autoriteta crkve nego i zbog onoga što piše u njima, a to što piše uklapa se u narativ nove epohe. (Knjiga Elejn Pejgels "Gnostička jevanđelja” iz 1979, npr.)

Baš zato, ono što se u knjizi osporava može biti sporno.

Ali, nesporno je da ne postoji naučno objašnjenje za Vaskrsenje (Hristovo telo nikad nije pronađeno) i da kolektivna halucinacija nije moguća (ukazivanje vaskrslog Hrista apostolima).

Nesporno je da farbanje uskršnjih jaja simboliše Hristovu nevino prolivenu krv i novi život (vaskrsenje) – nesporno je i to da je svetu potreban duhovni preporod.

Ko su ziloti u Srbiji

Odmetnici ili čuvari vere

Odmetnici ili čuvari vere

Život 11.06.2021. 06:15

Ko su ziloti u Srbiji