Život
07.10.2022. 20:00
R.E./Klima101

Istraživanje

Zašto je bitkoin toliko štetan po Zemljinu atmosferu? 

Bitkoin
Izvor: Shutterstock

U novom članku objavljenom u časopisu Nature Scientific Reports, grupa istraživača sa Univerziteta u Novom Meksiku objavila je porazne rezultate: bitkoin, najpopularnija i najvrednija kriptovaluta, po uticaju na klimatske promene nalazi se među najštetnijim industrijama – negde između proizvodnje govedine sa jedne, i benzina sa druge strane.

Kako je jedna kriptovaluta – jedno sasvim virtuelno dobro – toliko štetna po Zemljinu atmosferu? 

Umesto države i banaka, kriptovalutama upravlja konsenzus korisnika. Kako bi se osigurala validnost transakcija, vrši se jedan poseban postupak poznat kao "dokaz rada".

Naime, kako bi neka transakcija "prošla", ona se grupiše sa drugim transakcijama u tzv. blok, koji je isprva zaključan iza posebno generisanog matematičkog problema koji je istovremeno i zahtevan i arbitraran. Korisnici (odnosno kompjuteri zvani „rudari”) zatim se takmiče u rešavanju ovog problema; jednom kada se dobije rešenje, blok se verifikuje, transakcije koje ga čine se izvršavaju, a korisnik-pobednik ovog takmičenja dobija nagradu – određenu količinu bitkoina.

To je ujedno i jedini način da se novi bitkoini dodaju na tržište – tako se ova valuta "štampa".

Osnovna ideja iza ovog "dokaza rada" je da je cena arbitrarnog kompjuterskog rada takva da obeshrabruje loše aktere, ali je dobit takva da privlači one "dobre".

Razmere potrošnje

Međutim, problem je u tome što su ti matematički problemi sve kompleksniji: ovo je neophodno kako bi se obezbedila stabilna "štampa" valute u sistemu u kojem je sve više korisnika. Kako su godine prolazile, za njihovo rešavanje je bilo potrebno sve više i više komputacione snage.

Danas, ovaj rad ne vrše kućni kompjuteri, već specijalizovane mašine, često umrežene u tzv. farme (ili pre rudnike). Kako navodi portal Digiconomist, jedna jedina bitkoin transakcija u oktobru 2022. zahteva više od 1300 kilovat-časova kompjuterskog rada – otprilike kao tri meseca potrošnje jednog prosečnog srpskog domaćinstva, piše Klima101

Na godišnjem nivou, bitkoin troši oko 130 teravat-časova električne energije, što je ekvivalent čitavoj državi Norveškoj. Četiri puta je veći od ukupne godišnje potrošnje u Srbiji.

Ova ogromna energetska potrošnja gotovo je isključivo tu radi rešavanja arbitrarnih matematičkih rešenja: od ukupne potrošnje električne energije Bitkoina, više od 99,9 odsto odlazi na dokazivanje rada. 

Nije lako proceniti izvor ove električne energije. S obzirom na to da su kompjuteri-rudari rasuti širom sveta, nije moguće kontrolisati da li struja dolazi iz obnovljivih izvora ili ne. Dugo su važile procene po kojima i do 70 odsto struje koju Bitkoin troši dolazi iz kineske provincije Sičuan, gde su bile smeštene ogromne farme koje su koristile relativno jeftinu struju koja u Sičuanu dolazi iz – hidroelektrana. 

Međutim, Kina je tokom 2021. godine prvo zabranila transakcije u kriptovalutama, a zatim i "rudarenje". Sudbina kineskih farmi je relativno nepoznata, mada procene kažu da su neke nastavile sa radom – ilegalno. Ali i pored toga, kineska zabrana zatvorila je jedan veliki, a obnovljivi izvor struje za kriptovalute.

Tri stepena štete

Sa ovim informacijama u vidu, istraživači iz Novog Meksika rešili su da procene prosečnu klimatsku štetu koju pravi proizvodnja bitkoina. Klimatska šteta je kombinacija dva faktora: same emisije gasova staklene bašte sa jedne, i tzv. društvene cene klimatskih promena sa druge strane.

Autori studije napravili su tri testa – i bitkoin je pao na svakom.

Prvo, istraživanje je pokazalo da bitkoin vremenom pravi sve veću klimatsku štetu, a ne manju (što bi se očekivalo od industrije koja polako "sazreva").

Drugo, zbog prirode njegovih energetskih zahteva, proizvodnja bitkoina može proizvesti klimatsku štetu koja je čak i veća od vrednosti valute. Ovo se dogodilo samo tokom 2021. godine, nakon kineske zabrane "rudarenja", ali istraživači navode da je bitkoin u poslednjih pet godina u 30 odsto vremena pravio štetu veću od polovine sopstvene vrednosti, što je gori rezultat od bilo koje štetne industrije osim uglja.

Treće, prosečna klimatska šteta svakog dolara vrednosti bitkoina je oko 35 centi – tj. ova kriptovaluta proizvodi 35 odsto klimatske štete u odnosu na sopstvenu vrednost. U tome se nalazi između proizvodnje govedine (33 odsto) i benzina (41 odsto), a daleko iznad npr. održivih industrija kao što su hidroenergija (2 odsto) ili vetroelektrane (1 odsto).

Istraživači su izvršili i procenu – šta bi se desilo kada bi bitkoin konzistentno većinu svojih energetskih potreba dobijao iz obnovljivih izvora? Rezultat je svejedno daleko od sjajnog: i sa preko 50 odsto energije iz obnovljivih izvora, svaki dolar vrednosti bitkoina proizvodio bi 23 centa klimatske štete.

Rešenje van vidika

Drugim rečima, izrazito je teško "dokaz rada" pretvoriti u održiv postupak, kada su skale ovako velike. Postoji rešenje za ovaj problem: mnoge kriptovalute, uključujući i Ether, bitkoinov glavni suparnik, prešle su na alternativu – umesto "dokaza rada" one funkcionišu po principu „dokaza uloga”.

U "dokazu uloga", potpuno se napušta ideja rada kao garanta validnosti; umesto toga, sistem nasumično dodeljuje blokove (i valute) akterima u mreži, a verifikuju je ostali akteri svojim "ulogom" tj. vlasništvom kriptovalute.

Po pogledu razlika u sigurnosti mreže, brzine i efikasnosti, ova dva metoda su podeljena u tabore – neki zagovaraju jedan sistem kao bolji, a drugi njegovog suparnika. Međutim, kada je u pitanju energetska potražnja, rezultati su nedvosmisleni: kako je navela Ethereum fondacija, koja je lansirala Ether kao valutu, prelazak na „dokaz uloga” ranije ove godine smanjuje njenu potrošnju energije za čak 99,95 odsto

Rešenje za bitkoin bi onda trebalo da bude jednostavno – prelazak na nov metod validacije rešio bi gotovo sve probleme koje ova kriptovaluta izaziva kada su u pitanju klimatske promene. Međutim, to se po svemu sudeći neće desiti, makar ne u dogledno vreme.

Naime, oni koji bi tom promenom najviše izgubili – vlasnici „rudarskih” mašina – imaju ogroman ulog u održanju dosadašnjeg stanja. Sa druge strane, mnogi korisnici bitkoina imaju i ideološko opravdanje za „dokaz rada” – tvrde da se dokazom uloga vremenom teži konsolidaciji, jer će oni sa većim ulogom imati prednost u validaciji transakcija. 

Ali čak i kada bi u toj ogromnoj mreži interesa zvanoj Bitkoin nastao konsenzus o prelasku na dokaz uloga, što je veliko „ali” – taj proces bi, kao temeljna infrastrukturna promena, najverovatnije trajao godinama, ako ne i decenijama. 

U međuvremenu, klimatska šteta bitkoina će po svemu sudeći nastaviti da raste, sa očiglednim, izrazito efikasnim rešenjem koje za sada ostaje iza horizonta.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
13°C
09.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve