Zašto su napadi ajkula sve češći

Da li će taj crni rekord biti oboren ove godine? Izgleda kao da su napadi ajkula postali češći nego što je to bilo prethodnih godina. Samo u poslednjih mesec dana zabeleženo je nekoliko napada morskih pasa na ljude – od Hurgade u Egiptu, do Long Ajlenda u Sjedinjenim Američkim Državama. Štaviše, na ovoj drugoj lokaciji je samo u poslednje dve nedelje zabeleženo čak pet napada. Na sreću, nijedan nije bio fatalan. To, nažalost, nije bilo slučaj u Hurgadi.

U kultnom filmu o ajkuli-ubici "Ajkula“ ("Jaws“) iz 1975. godine, gradonačelnik gradića iz Nove Engleske odbija da prihvati kao činjenicu da velika bela ajkula napada kupače na lokalnoj plaži. Zbog toga što mu je više stalo do lokalne ekonomije nego do dobrobiti javnosti, on nepotrebno ugrožava nevine ljude – što je neuspeh koji se nimalo ne razlikuje od onog koji karakteriše političare koji odbijaju da podrže politiku koja može da utiče na klimatske promene.

Da li je u pitanju kosmička karma, tek izgleda da jedna od posledica klimatskih promena može da bude upravo sve veće prisustvo ajkula u životu ljudi.

Katastrofalne povrede: Ajkula usmrtila plivača

Sidnej

Sidnej

Svet 16.02.2022. 13:05

Katastrofalne povrede: Ajkula usmrtila plivača

Studija koja je nedavno objavljena u časopisu "Marine Ecology Progress Series“ sugeriše intrigantne implikacije kada je reč o tome kako će ajkule da reaguju u susret sa ljudima kako se klimatske promene budu pogoršavale. Ako ništa drugo, studija anticipira svet u kojem će se putevi ljudi i ajkula ukrštati mnogo češće nego što je to trenutno slučaj.

No, suprotno medijskoj slici o krvoločnim ajkulama, ljudi zapravo neće biti previše ugroženi kada se to dogodi. Umesto toga, biće to jedna tragična, srceparajuća priča u kojoj će milioni nedužnih i predivnih riba stradati zbog ljudskih aktivnosti na koje one ne mogu da utiču.

Istražimo prvo zbog čega će ajkule i ljudi verovatno češće "naletati“ jedni na druge. Jedan od razloga odnosi se na polje urbane ekologije, konkretno na to kako različite vrste reaguju kada naiđu na veliku ljudsku populaciju. Ako pripadnici te vrste misle da mogu sasvim dobro da se slažu sa nama, njih zovemo „urbani eksploatatori“, kao što su rakuni koji preturaju po smeću ili golubovi koji seju svoj izmet po glavama spomenika i statua u svim većim gradovima širom sveta.

Na drugoj strani spektra nalaze se "urbani izbegavači“, odnosno životinje koje izbegavaju velike gradove, pre svega zbog samoočuvanja. U tu grupu spadaju, recimo, predatori poput vukova i planinskih lavova.

Gde, dakle, spadaju ajkule ako će se sve češće sudarati sa ljudima?

Istraživači koji stoje iza pomenute studije u početku su verovali da će i ajkule biti u grupi onih životinja koje izbegavaju urbane sredine, držeći se podalje od nas i naših gradova. Iznenađujuće, ali to nije slučaj. Nakon posmatranja ponašanja velikih čekićarki (Sphyrna mokarran), 13 bik ajkula (Carcharhinus leucas) i 25 ajkula bolničarki (Ginglymostoma cirratum) koje su živele pored obala Majamija, naučnici su saznali da je obrazac kretanja praćenih ajkula bio konzistentan sa onim koji pokazuju vrste koje delimično koriste i urbane sredine. Uz to, međutim, postojala je i misteriozna "varijabila“ koja kao da je privlačila ajkule bliže najnaseljenijoj oblasti Majamija.

"Predložili smo nekoliko hipoteza kojima bi se objasnila naša saznanja, uključujući i to da se ajkule snabdevaju hranom koja je proizvod ljudskih aktivnosti na obali, zbog čega i prilaze bliže urbanim sredinama“, navodi se u istraživanju i dodaje: „Konačno, to što, za razliku od kopnenih mesoždera, ajkule ne izbegavaju urbane sredine, što smo dokumentovali ovde, trebalo bi da motiviše dalja istraživanja u rastućoj oblasti urbane ekologije.“

Studija, takođe, sugeriše da bi bliski susreti ljudi i ajkula mogli postajati sve češći ukoliko Zemlja nastavi da se zagreva.

"Klimatske promene će sve više ljudi ’oterati’ u vodu“, izjavio je za portal "Slalon“ dr Nil Hameršlag, direktor Programa za proučavanje i konzervaciju ajkula Univerziteta u Majamiju, i vodeći autor istraživanja.

"Kad postane još toplije, više ljudi će krenuti ka okeanu. A oblasti na većoj geografskoj širini se, izgleda, zagrevaju brže od onih na jugu. Zato će, recimo, ljudima iz Nju Džersija voda koja im je, možda, ranije bila suviše hladna, zbog zagrevanja u jednom trenutku postati mnogo privlačnija. Ajkule žive kako žive i uvek rade ono što rade. Ali ako stavite više ljudi u vodu, normalno je da će se i broj njihovih susreta povećati“, kaže Hameršlag.

Doktor Majkl E. Man, klimatolog, takođe je zabrinut zbog toga kako će klimatske promene uticati na populaciju ajkula i koliko će se često one sretati sa ljudima.

"Koliko ja razumem, glavni uticaj klimatskih promena ogleda se u zagrevanju severnih mora, što dovodi do širenja populacija ajkula u do tada hladnijim vodama i, posledično do većeg broja interakcija sa ljudima“, objašnjava Man i dodaje da su sve riblje vrste ugrožene otopljavanjem okeana jer to dovodi do manjka rastvorenog kiseonika koji im je, kao i ostalim životinjama, neophodan za disanje.

Da li je to dobra vest? Zavisi od toga da li imate peraja ili noge. Ishod ovih učestalih bliskih susreta će, po svemu sudeći, biti u ljudsku korist.

I dok ljudi odavno imaju strah od ajkula, realnost je da su ljudi doveli ajkule do ivice opstanka, dok su napadi ajkula na ljude i dalje veoma retki. Ljudi nisu njihov omiljeni plen te zbog toga povećana verovatnoća bliskih susreta veću pretnju predstavlja za ajkule nego za ljude.

"Ajkule nisu promenile svoje ponašanje u poslednje vreme. One rade što su i uvek radile, a to znači da im ljudi nisu na meniju. Ljudi nisu prirodna hrana ajkulama. Zato su napadi ajkula na ljude zaista retki“, zaključuje dr Hameršlag. Istraživanje, zapravo, pokazuje da su ajkule na neki način „tolerantne prema ljudima u smislu da ih oni uopšte ne zanimaju“.

"Mislim da bi, zapravo, trebalo više da brinemo o ajkulama nego o ljudima u smislu mogućeg zagađenja. Zamislite samo koje su pretnje urbanizacije okeana: imate hemijsko zagađenje, zvučno zagađenje, svetlosno zagađenje, preterano izlovljavanje ribe. Šta to znači za zdravlje i opstanak ajkula?“, pita se Hamaršlag.

Doktor Ken Kaldeira koji proučava atmosferu na Odseku za globalnu ekologiju Karnegijevog naučnog instituta, nije želeo da govori na ovu temu zbog toga, kako kaže, da pre svega ne bi podsticao iracionalan strah od ajkula kako to čini, recimo, već pomenuti film "Ajkula“.

"Globalno zagrevanje povećava temperature mora i morskih struja što je, dokumentovano, dovelo i do nekoliko smrtnih slučajeva kod ajkula i nekih drugih vrsta“, kaže dr Kevin E. Trenbert, ugledni predavač u Nacionalnom centru za atmosferska istraživanja.

„Ceo lanac ishrane pogođen je klimatskim promenama tako da ne možemo da govorimo o direktnom uticaju na ajkule, već o nedostatku zaliha hrane za njih. Neke promene njihovog kretanja su moguće, ali neki dokumentovani slučajevi gubitaka su zastrašujući i upozoravajući kada je u pitanju život u okeanu. Svi smo na gubitku“, zaključuje dr Trenbert.

Ima, međutim, i onih koji nisu sto odsto ubeđeni u uzročno-posledičnu vezu između klimatskih promena i napada ajkula. Jedan od njih je i Gevin Nejlor, direktor programa za istraživanje ajkula na Floridi.

"Izazov za naučnike je da razdvoje kratkoročne uticaje izazvane trenutnim vremenskim prilikama koje se menjaju na dnevnom ili nedeljnom nivou i onih dugoročnih izazvanih klimatskim promenama. Nažalost, mnogi, uključujući i neke naučnike, momentalno pretpostavljaju da svaka promena u ustaljenom obrascu kretanja riba mora da bude posledica klimatskih promena. Mi, međutim, još nemamo podatke koji bi mogli da potvrde da je to u pitanju“, kaže Nejlor.

Florida je, inače, oblast u Sjedinjenim Američkim Državama u kojoj se registruje najviše napada ajkula. Samo u 2021. godini bilo ih je 28. To je 60 odsto svih neisprovociranih napada ajkula u SAD.

Naučni podaci pokazuju da da su, zapravo, napadi ajkula na ljude veoma retki i da gotovo uvek predstavljaju tzv. ujed upozorenja, a ne i nameru da ubiju. Većina žrtava preživi ove napade.