Biznis
04.09.2022. 11:22
Biznis
05.09.2022. 14:15
Marko R. Petrović
Intervju Ljubinko Savić
Stanje energenata u Srbiji: Da li zimu dočekujemo spremni?
Cela Evropa, a i Srbija, verovatno kao nikad do sada u poslednjih 20–30 godina dočekuju predstojeću zimu. Pitanje koje je svima nad glavama jeste hoće li biti dovoljno energenata za grejanje, prete li nam restrikcije struje i imamo li alternativu gasu koji stiže iz Rusije.
Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije, optimista je, ali to ne znači da nije i oprezan kada apeluje na štednju. Na konkretno pitanje da li Srbija treba da strahuje od nedostatka energenata na zimu njegov odgovor je, ipak, umereno ohrabrujući.
"Kada govorimo o energetici i snabdevenosti energijom i energentima, ova godina je po mnogo čemu specifična, ne samo za Srbiju, već Evropu pa i globalno. U ovoj godini nasledili smo energetsku krizu sa kraja 2020. godine, a geopolitička dešavanja u Evropi su imala presudan uticaj.
Klimatski uslovi koji su pogodili evropski kontinent su dodatno uticali na mogućnost iskorišćenja i valorizacije prirodnih resursa primarne energije, ali i dopremu određenih energenta vodnim putevima i transportom baržama. Uzimajući u obzir prethodno, pred srpskom energetikom su zaista veliki izazovi, u prvom redu: nivo snabdevanja električnom energijom, obezbeđenje potrebnih količina prirodnog gasa, obezbeđenje sirove nafte i svih derivata nafte, obezbeđenje energenata za toplane i obezbeđenje ogreva za stanovništvo.“
Dočekujemo li spremni te izazove?
"Republika Srbija preduzela je sve neophodne mere i radnje da bi narednu zimu dočekala spremno i bez većih problema u snabdevanju energijom i energentima svih potrošača. Obezbeđene su dovoljne količine prirodnog gasa kako u pogledu količina tako i po dinamici isporuke. Rafinerija nafte radi punim kapacitetom i derivata nafte ima u dovoljnim količinama. Poteškoća u snabdevanju potrošača osnovnim vrstama motornih i energetskih goriva se ne očekuje, stanje na zalihama uključujući operativne i obavezne rezerve je više nego zadovoljavajuće.
Što se tiče električne energije, potrošači u Srbiji do sada su bili u potpunosti zaštićeni, nisu osetili energetsku krizu koja je pogodila evropske zemlje, nadamo se da će tako ostati i u narednom periodu. Poteškoće u proizvodnji električne energije usled kvantitativnog i kvalitativnog manjka uglja iz domaće proizvodnje nadomešćuju se uvozom uglja. Loši hidrološki uslovi takođe u značajnoj meri utiču i na proizvodnju električne energije u našim hidroelektranama te smo primorani da određene količine struje obezbeđujemo iz uvoza. Dinamika uvoza će svakako zavisiti i od potrošnje, dotoka voda na rekama, ali i broja hladnih dana tokom zimskog perioda. Za te potrebe već su ugovorene određene količine struje iz uvoza, a za nove dodatne se pregovara.
Biznis
18.08.2022. 17:20
Poznato koliko novca je do sada potrošeno za uvoz struje i gasa
Vlada Republike Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike i Privredna komora Srbije (sa svojim članicama) u stalnoj su komunikaciji i redovno održavaju operativne sastanke radi praćenja stanja na tržištu ogreva. Donete su i već su na snazi mere zabrane izvoza drvnih sortimenata kao ogreva, limitirana je maloprodajna cena peleta, a razmatraju se i druge adekvatne mere kako bi građani i svi drugi potrošači imali širu/veću ponudu ogreva kako količinski tako i cenovno.
Takođe, neophodno je naglasiti da je Republika Srbija zaokružila svoj zakonodavni okvir za krizne situacije koji može biti aktiviran ukoliko bi bila ugrožena sigurnost snabdevanja tržišta energijom i energentima. S ciljem blagovremene reakcije i upravljanja potencijalnom kriznom situacijom, Ministarstvo rudarstva i energetike formiralo je Posebnu radnu grupu za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima koja redovno održava sastanke i prati nivoe spremnosti energetskih sistema i stanje snabdevenosti energentima, utvrđuje uzroke poremećaja, nadležnosti pojedinih subjekata i nalaže postupke za normalizaciju snabdevanja tržišta Republike Srbije.“
Biznis
04.09.2022. 11:31
Bajatović: Obezbeđene su potrebne količine gasa do kraja grejne sezone
Kako je moguće nadomestiti eventualni nedostatak gasa, šta su alternative?
"Pre svega moram istaći da lično ne očekujem nestašicu prirodnog gasa i to moram podvući. Sasvim spremni dočekujemo hladne dane, ali i eventualne prekide u isporuci gasa ’Balkanskim tokom’. Biće uskladištene dovoljne količine gasa i kod nas, u podzemnom skladištu gasa ’Banatski Dvor’, i u skladištima u Mađarskoj gde smo zakupili određene kapacitete.
Ako je potrebno istaći šta je alternativa gasu, kratkoročno svakako to je u prvom redu mazut i lož-ulje, zatim TNG, jednim delom i ugalj i drvna biomasa ukoliko govorimo o industrijskim potrošačima. Ukoliko se radi o stanovništvu, kao alternativa su lož-ulje, TNG, pelet, ugalj i ogrevno drvo. Namerno ne pominjem električnu energiju jer nju ne bi trebalo uopšte razmatrati kao alternativu gasu. Električna energija je najplemenitiji vid energije koja nam je potrebna kako bi radili uređaji i nesmetano funkcionisale prioritetne službe i organi neophodni za uredno funkcionisanje svih sistema vitalnih za život.
Život
30.08.2022. 10:17
Pročitajte preporuke Ministarstva za štednju struje
Dugoročno posmatrano, neophodno je da svako iz svog domena učini što je moguće više kako bi smanjio sopstvenu finalnu potrošnju ili obezbedio nezavisan izvor energije. U prvom redu to je moguće uraditi primenom mera energetske efikasnosti, a potom i izgradnjom sopstvenog izvora energije poput solarnih panela ili geotermalnih pumpi. Strateški posmatrano, pred nama su važni investicioni projekti za izgradnju novih interkonektora gasa sa susednim zemljama. To će dodatno podići našu energetsku bezbednost i ujedno obezbediti mogućnost diverzifikacije izvora snabdevanja. Ako je reč o alternativi gasu, to je svakako zeleni vodonik i jednim manjim delom biogas.
Privredna komora Srbije u saradnji sa partnerima, GIZ-om i Mašinskim fakultetom izradila je Predlog strateškog okvira za uključivanje vodonika u energetski miks države. Dokument je pripremljen i dostavljen nadležnom ministarstvu na dalje postupanje. Svakako će biti razmatran u okvirima nove Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine i projekcijama do 2050. godine.“
Postoji načelni dogovor o daljem snabdevanju gasom iz Rusije po povoljnim cenama, ali da li je moguće da se tu situacija zakomplikuje?
"Republika Srbija od jula ove godine ima novi ugovor sa ruskim partnerom o isporuci gasa. Ugovor je na tri godine koji u sebi sadrži tzv. ’naftnu formulu’ za preračun i plaćanje cene za isporučeni gas. Naftna formula je za sada najpovoljniji modalitet plaćanja gasa i mi tu ne treba da budemo nezadovoljni ma koliko ona iznosila u ovom momentu. Cena obračunata po naftnoj formuli je višestruko niža od cene koja bi bila zasnovana na paritetima koji se postignu na berzama u Evropi.“
Koliko bi mogla da nas košta nestašica struje, pre svega kroz uvoz električne energije? Ministarka Zorana Mihajlović prognozira da će za uvoz energenata do marta 2023. godine biti potrebno tri milijarde evra.
"Verujem da ministarka Mihajlović raspolaže sa više informacija i ne treba dovoditi u sumnju da će nas sve ovo i koštati. Na to da li će i u kom obimu biti realizovan uvoz električne energije i po kojoj ceni utiče veći broj faktora. Od toga kakva će struktura potrošnje biti, zatim kakva će biti i u kom stepenu realizovana primarna proizvodnja energije, spremnost proizvodnih sistema, eventualnih havarija i neplanskih isključenja do toga koliko će ove klimatske nepogode uticati na vodostaj reka i popunjenost akumulacija. Naravno, ne treba zaboraviti i geopolitička dešavanja i njihov snažni uticaj na ceo energetski sektor i cene energenata bilo koje zemlje pa i naše. Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da je cena električne energije za sve potrošače u Srbiji niža gotovo od svih zemalja u okruženju i potencijalno uvoznih tržišta te da će svaki uvoz dodatno biti opterećenje za naša elektroenergetska preduzeća i budžet RS.“
Biznis
02.09.2022. 13:49
Niška toplana traži više cene
Širom Evrope vlasti već odavno upozoravaju stanovništvo na moguće restrikcije, pozivaju na štednju... Koliko to može da urodi plodom?
"Sa nivoa institucije u kojoj radim, Privredne komore Srbije, uvek preporučujemo u prvom redu primenu mera štednje kroz uvođenje mera energetske efikasnosti. Svaki kilovat-sat, svaka tona uglja ili litar goriva koji se uštedi direktno utiče na prihode u budžetu domaćinstva, kompanije. Oslobođena sredstva mogu biti usmerena na podizanje energetske efikasnosti i zamenu primarnog izvora energije, supstituciju drugim energentima, lokalno dostupnim i cenovno konkurentnim, dugoročno održivim. Potpune mere energetske efikasnosti jednog objekta uz integraciju obnovljivog izvora energije mogu višestruko smanjiti finalnu potrošnju nekog subjekta i time ne samo uštedeti na sopstvenom budžetu, već i dati doprinos ukupnim naporima jedne zemlje za dostizanje ciljeva energetske bezbednosti i sigurnosti. No, treba imati i na umu da primena mera energetske efikasnosti zahteva i određeno vreme i finansijske izdatke, po principu danas ulažemo da bismo sutra manje trošili.“
Da li bi sličan apel građanima i privredi trebalo da pošalju i srpske vlasti?
"Apel je već izrečen, možda ne tako jasno i glasno, i ne radi potencijalne restrikcije, već upravo radi štednje i manjeg spoljnotrgovinskog deficita. Ukoliko budemo štedeli na energiji i energentima, imaćemo više novca na drugoj strani i obrnuto. Moći ćemo da tako sačuvana novčana sredstva preusmerimo na programe mera energetske efikasnosti u domaćinstvima. To Vlada Republike Srbije sa lokalnim samoupravama u poslednjih godinu-dve dana intenzivno radi i taj program bi trebalo dugoročno održati i proširiti na druge subjekte, industriju, poljoprivredu, saobraćaj.“
Vrlo velike udare, bar kako sada stvari stoje, osetiće industrija i to pre svega ona koja zavisi od gasa. Kako će to da utiče na ostatak privrede? Mislim i na Evropu, ali i na Srbiju?
"Ponavljam, srpska privreda ne treba da očekuje ’udare’, ali ako i do nečega takvog dođe to bi bilo ne zato što nismo obezbedili dovoljne količine gasa, već iz razlog spoljnog uticaja. Takvi i njima slični poremećaji bili bi kratkotrajni i bez većeg uticaja na srpsku privredu.
Što se tiče Evrope, ona je visoko uvozno zavisna, oko 83 odsto sopstvenih potreba gasa podmiruje iz uvoza, oko 40 odsto finalne potrošnje gasa troše domaćinstva, a nešto više od 30 odsto industrija. Kod nas je situacija obrnuta, oko 40 odsto potrošnje gasa troši industrija, a domaćinstva oko 28 odsto, dok je uvozna zavisnost i preko 90–92 odsto. Takođe, u strukturi potrošnje prirodnog gasa značajno se razlikuju industrijske delatnosti u oba entiteta. Dok je u zemljama EU dominantna potrošnja u industriji hemije i petrohemije, kod nas prednjači industrija čelika. Ove delatnosti bile bi najjače pogođene usled nestašice gasa ukoliko za to ne postoji alternativa u zamenskom energentu.
Naši privrednici redovno prate i informišu se o situaciji sa gasom kod nas. U kontaktu smo sa privrednicima i pružamo sve relevantne informacije u pogledu stanja zaliha, mogućnostima korišćenja alternativnih energenata, zamene drugim izvorima energije, cenama. Velika većina privrednika već je obezbedila ili je u postupku obezbeđivanja i dodatnih količina drugih energenta kao rezerve. Veliko je interesovanje za mogućnosti korišćenja solarne energije i sticanja statusa kupca-proizvođača. Novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije dao je takvu mogućnost i otvorio novi ciklus investiranja u solarne elektrane. Dodatnim izmenama propisa procedure su znatno skraćene i ceo postupak sticanja statusa kupca-proizvođača ubrzale. Od donošenja zakona aprila 2021. do danas je oko 180 prozjumera upisano u Registar kupaca-proizvođača, od čega su 19 privredni subjekti.“
Ova kriza kao da je dala vetar u leđa zagovornicima nuklearne energije. Poslanici u Evropskom parlamentu su čak izglasali i da su nuklearna energija i prirodni gas od sada "zelena energija“. Da li je to zaista tako?
"U zavisnosti šta se posmatra i u kom momentu se šta meri od emisija zagađujućih supstanci i materija, da li se one kumulativno sabiraju ili ne, prirodni gas i nuklearna energija mogu biti ’zelena energija’.
Prirodni gas tokom transformacije u druge oblike energije ne emituje zagađujuće materije i tada se može smatrati da je to čist energetski izvor. Međutim, i to je pitanje, uzimajući u obzir sve procese koji su prethodno neophodni da se primene da bi se prirodni gas dopremio do krajnjeg korisnika, što uključuje brojne radnje i postupke koji podrazumevaju upotrebu vozila, uređaja, radnih mašina i brojnih tehnoloških procesa prerade i proizvodnje određene gasne opreme korišćenjem fosilne energije i sirovina naftnog porekla. Slično je i sa nuklearnom energijom, ona po svojoj prirodi nastanka trenutno ne emituje gasove staklene bašte, ali sve ono što je prethodilo tom momentu, kao i ono šta se sve treba uraditi sa nuklearnim otpadom i njegovim vremenom poluraspada, termin ’zelena’ se dovodi u pitanje.“
Osnovni problem sa nuklearnom energijom jeste odlaganje otpada i, nedajbože, nekakav incident poput onog u Černobilju ili Fukušimi. Da li je Srbija spremna, tehnološki i kadrovski, da počne prebacivanje na nuklearnu energiju? Ukoliko se ikad ukine moratorijum na njenu upotrebu iz 1989. godine.
"Srbija u ovom momentu svakako ne raspolaže potpunim stručnim kadrom za izgradnju, ali i operativan rad jedne nuklearne elektrane. Deo obrazovnog profila postoji u okvirima već postojećih sistema obrazovanja, dok je za određene struke potrebno uspostavljanje potrebnih obrazovnih profila na visokoškolskim institucijama i na nivou srednjih škola.“
Da li je nuklearna energija jedino rešenje za energetsku stabilnost?
"Iskustvo, ne samo naše već i širom sveta, govori nam da rešenje nije samo jedan izvor energije, već da je to integracija svih raspoloživih resursa u energetski sistem države. Diverzifikacija izvora snabdevanja i njihova regionalna valorizacija je optimalno rešenje i na tome, po našem mišljenju, treba u perspektivi raditi i razvijati energetsku politiku.“
Bilo je čak i javnih poziva pojedinim američkim firmama da grade nuklearke u Srbiji. Koliko je to realno?
"Interesovanje svakako postoji i ne samo za ulaganje u nuklearne elektrane, već i druge izvore energije, posebno izvore čiste energije, i ne samo od strane američkih investitora, već i od strane investitora drugih zemalja, pa i domaćih investitora. Šta je od toga realno i da li će sva ta iskazana interesovanja biti razmatrana, ostaje tek da vidimo. Prethodno nam predstoji usvajanje novih strateških planova, definisanje prioritetnih i projekata od nacionalnog značaja, pa tek onda odabir partnera ili izvora finansiranja. Više puta imali smo priliku da čujemo od najviših zvaničnika da nuklearnu energiju ne treba gurati po strani i da treba da razmotrimo mogućnosti za zajedničku investiciju sa nekom od susednih zemlja. Ovakav ili ovaj model zavređuje pažnju i u tranzicionom periodu može biti veoma povoljno i dobro rešenje.
Lično smatram da pre razmatranja ulaska u program nuklearne energije treba da realizujemo i valorizujemo druge resurse kojima raspolažemo, u prvom redu resurse sunčeve energije, geotermalne resurse, komunalni i industrijski otpad, preostale vodne resurse. Geotermalni resursi i otpad neopravdano se zanemaruju kao izvori energije. Posebno geotermalni resursi su široko rasprostranjeni i u kombinaciji sa solarnom energijom daju izuzetno isplativa i dobra rešenja primenljiva kako za male potrošače energije tako i za čitava naselja, pa i manje opštine. Za realizaciju ovih projekta imamo i ljudske i materijalne resurse, već dokazane na projektima u zemlji i inostranstvu.“
Šta predstavljaju tzv. modularne nuklearne elektrane?
"Postoji više definicija i tehnoloških rešenja malih nuklearnih generatora. Međunarodna agencija za nuklearnu energiju modularne nuklearne elektrane definiše kao ’male modularne reaktore instalisane snage manje ili jednake 300 megavata električne energije, projektovane modularnom tehnologijom koristeći fabričku proizvodnju modula, težeći ekonomiji serijske proizvodnje i kratkom vremenu izgradnje’. Ideja malih nuklearnih elektrana datira još od pedesetih godina prošlog veka. Danas je ta ideja vođena pre svega željom za manjim kapitalnim troškovima u odnosu na klasične nuklearne elektrane. Jednim delom i zbog potrebe da se obezbede manji elektroenergetski mrežni sistemi manji od četiri gigavata. Gradnja modularnih nuklearnih elektrana podrazumeva da instalisani moduli mogu nezavisno da rade, kao samostalna elektrana ili se moduli instaliraju u veće elektrane sa više proizvodnih jedinica – reaktora manje snage čiji se kapaciteti postepeno dograđuju shodno potrebi.“
Ako je prema odluci Evropskog parlamenta nuklearna energija "zelena“, da li bi to značilo i mogućnost subvencionisanja izgradnje "zelenih nuklearki“?
"Model subvencionisanja zelene energije u Evropi je napušten, napušta se i kod nas. Naš zakonodavni okvir predviđa model aukcija, a sve jeftinije tehnologije koje se iz godine u godinu pojavljuju za konverziju pojedinih resursa zelene energije doprineće da se ukine i ovaj i/ili ovakav model podsticaja.“
Komentari
