Prvenstvo Evrope 2024: Fudbal u zagrljaju NASILJA I SITNIH LAŽI

Dočekao je dan da u prebogatoj karijeri učestvuje i šesti put na Prvenstvu Evrope. Debitovao je daleke 2004. i postigao prvi gol na tom takmičenju. Igrao je i polufinale EŠ 2012, ali i finale Evropskog prvenstva 2016. kada je ostvario i najveći uspeh s reprezentacijom Portugala posle trijumfa nad reprezentacijom Francuske. Karijera za svaki respekt.

Na sreću fudbala, Evropa je ovih dana ponovo u znaku fudbala. Epicentar je u Nemačkoj. Šampionat Starog kontinenta, 17. po redu, počeo je 14. juna. Završiće se usred leta, 14. jula. Sve ovo, na ovaj ili onaj način, prati i ceo svet. Takav je fudbal. Oduvek je bio i biće planetarni događaj.

Kako je sve izgledalo na startu odmeravanja snaga 24 najbolje evropske reprezentacije u 10 nemačkih gradova pokušaćemo da osvetlimo kroz kratak osvrt na ono kako brojni izveštači prate ovaj događaj.

Počelo je opštom pričom kako su milioni ljubitelja ove čudesne igre pristigli su u Nemačku. Jedni da navijaju, drugi da one druge, koji takođe navijaju, provociraju. Osim u fudbalu, ima i onih koji se prepuštaju uživanju u, po tradiciji, dobrom nemačkom pivu. A kad pivo udari u glavu...

Neverovatna scena desila se na utakmici između Srbije i Engleske. Navijač Engleske je pijan zaspao tokom utakmice i probudio se sutradan. Odspavao je dobrih nekoliko sati na tribinama stadiona u Gelzenkirhenu i osvestio se narednog dana u četiri ujutro. Kažu, otreznio se na prvu kad je shvatio da oko njega nema nikoga. I da zapravo ne zna gde je. Kako je otišao “kući“ ‒ pedantni izveštači nisu saopštili.

Ovo je vest prepisana iz srpskih medija. Italijanski izveštači su u međuvremenu pisali o onima koji su sa Apenina pristigli da bodre “azure“. Naciji su, između ostalog, saopštili i da je “uoči utakmice Italije i Albanije u Dortmundu uhapšeno više od 50 italijanskih navijača“.

Posle utakmice u izveštaju “Gazete delo sport“ moglo se pročitati i to da je “susret na ’Signal Iduna parku’ završio pobedom Italije 2:1, ali i da meč nije gledalo ukupno 67 navijača s kupljenim ulaznicama koji su pritvoreni uoči susreta. Među njima je bilo i najviše Italijana, naoružanih, verovali ili ne, “tupim predmetima, noževima i bombama od papira“.

Hrvati su u svojim medijima, naravno s ponosom, naglasili “da je utakmica Hrvatske i Španije u Berlinu prošla bez incidenata i čarki navijača, ali i da ih je u drugim gradovima bilo“. Tvrde, misli se na hrvatske izveštače, da je “u Hamburgu upucan čovek koji je sekirom pokušao da ozledi navijače, dok su se u Gelzenkirhenu potukli navijači Srbije i Albanije uoči utakmice Srbije i Engleske“.

Ispostavilo se, međutim, da ono što nisu videli izveštači jeste delegat meča pa je UEFA na osnovu njegove prijave po hitnom postupku izrekla kaznu Hrvatskom nogometnom savezu u visini od 63.875 evra za bacanje plastičnih boca, odnosno 24.000 evra zbog paljenja baklji. Ukupan iznos kazne je dakle 87.875 evra.

Zanimljivo je što je posle svega HNS zahvalio rekordnom broju navijača koji je na jednoj utakmici bodrio “kockaste“.

“Ujedinjeni fudbalom, ujedinjeni u srcu Evrope“, podsetili su izveštači, zvanični je slogan 17. šampionata. I neki su se zaista ujedinili. Ne u ljubavi prema fudbalu, već u mržnji prema Srbima. Dokazali su da u njihovim srcima umesto ljubavi caruje mržnja. Zato i ovaj izveštaj, koji je obišao deo Evrope, zaslužuje pažnju. Citiramo: “Nekolicina Hrvata i Albanaca pronašla je zajednički jezik time što su ispoljili mržnju prema Srbiji.“ Evropljani za sve kažu ‒ i to je Balkan.

Dokaz da je baš onako kako gore piše jeste i to da se na internetu delio snimak dve grupe, obučene u dresove svojih reprezentacija, koje pevaju protiv Srbije.

Zaključak cele priče sveo se na dve rečenice: “Ne samo da pevaju, nego su i oduševljeni što imaju svoju mržnju sa kim da podele. I dok je većina planete shvatila koncept kosmopolitizma, ovi navijači i dalje uživaju u tome da se mrze sa prvim komšijama.“

Hrvatski mediji, naravno, o ovome nisu pisali. Oni iz ostatka Evrope uglavnom jesu.

Mediji su preneli i da se na utakmici Srbije i Engleske u prvom kolu C grupe dogodio skandal. Koliko znamo, do sada nezabeležen na sportskim događajima.

“Arlind Sadiku, tzv. kosovski novinar, provocirao je srpske navijače pokazujući simbol dvoglavog orla.“

Bože, ko sve nema akreditaciju. I ko sve nije izveštač. Naravno, zbog svega usledila je i reakcija FSS-a. U zvaničnom pismu UEFA traži se oštra sankcija za izveštača koji je prekršio sve, ne samo etičke i profesionalne norme, već i kodekse lepog ponašanja.

 

Ne zna se, još uvek, kako je UEFA reagovala na ovu glupost takozvanog akreditovanog izveštača, ali se zna, što su izveštači iz cele Evrope odmah preneli, da je “Evropska fudbalska unija pokrenula disciplinski postupak protiv Fudbalskog saveza Srbije zbog ponašanja navijača na utakmici protiv Engleske u prvom kolu Evropskog prvenstva u Nemačkoj“.

Vest su, naravno, prvi objavili engleski izveštači uz konstataciju da sve dogodilo “nakon što su prijavljeni majmunski krici upućeni engleskim igračima“.

Ali, to nije kraj. UEFA je optužila Fudbalski savez Srbije za još dva prekršaja: bacanje predmeta i prenošenje provokativne poruke neprikladne za sportski događaj. Poslednja optužba odnosi se na prikazivanje zastave povezane sa paravojnim pokretom koji je bio uključen u etničko čišćenje tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Ako je sve tačno, a zasigurno jeste, onda osim reči bruka i sramota sve drugo je suvišno. O tome koliku će kaznu UEFA, s pravom, odrezati Srbiji saznaće se kasnije.

Da neukus caruje tribinama potrudili su se da na svoj način pokažu i rumunski navijači. Previše raspoloženi posle ubedljivog i na neki način neočekivanog trijumfa njihove selekcije protiv Ukrajine u jednom trenutku počeli su da provociraju protivničke navijače. Sa tribina “Alijanc arene“ čulo se “Putin, Putin“ što nije iznerviralo samo pristalice ukrajinske selekcije.

Zašto je pobeda Rumuna okvalifikovana kao iznenađenje? Moguće i zato što je ova nekada i te kako fudbalski uzorna nacija doživela pad u ponor. U ovom veku Rumuni su se samo dva puta kvalifikovali na EP i po nepisanom pravilu kući bez pobede odlazili već posle prve runde. Jedan srpski izveštač napravio je malu bravuru odnosno razgovor sa rumunskim kolegom, izvesnim Garijem, i saznao ono što Evropa nije znala.

“Rumunski fudbal postao je tabloidni cirkus žući od dresova reprezentacije. Skandali su se taložili jedan na drugi, teško je bilo naći neku svetlu tačku. Fudbal je ogledalo društva, a rumunsko je postalo žuti rijaliti“, počeo je priču rumunski sportski novinar.

Po njegovim rečima, misli se na rumunskog novinara, “fudbal u Rumuniji sahranili su “biznismeni“ koji su se dokopali vlasništva nad klubovima, “političari i alavi menadžeri“.

“I ono talenata što se pojavilo, brzo bi propadalo. Kako čija zvezda zasija, još brže se ugasi. Rumunski agenti već godinama imaju strašan upliv i veze na tržištu Bliskog istoka pa su tamo vodili i mlade igrače čije karijere su se brzo gasile. Dok Saudijska Arabija nije postala eldorado i počela zlatom da okiva zvučna imena svetskog fudbala, Rumuni su tamo posle Brazilaca bili najbrojnija grupa stranaca, аli to je samo delić geneze rumunske fudbalske propasti. Edukacija je takođe debelo zakasnila. Retki su rumunski treneri koji su mogli da se probiju u iole pristojniju evropsku ligu. Uglavnom su služili kao poslušnici hirovitih biznismena na čelu klubova koji su prvo gledali finansijsku i političku korist, pa tek onda fudbalsku. Gazde klubova pisale su trendove i pravila. Najezda sumnjivih stranaca je samo urušavala ionako klimav kvalitet, a sve to u kombinaciji uništilo je mlađe selekcije.“

Da li bi sve ovo moglo da bude i slika onog što se ne tako davno događalo u Srbiji? Možda...

Ali, vratimo se takmičenju i tekstovima koje su izvеštači iz Srbije i Evrope slali svojim redakcijama. Mediji iz Hrvatske, moguće je i neki drugi, prvi su objavili vest da je na utakmici Italija ‒ Albanija postignut najbrži gol u istoriji evropskih šampionata. Zvuči neverovatno, ali Albanija je povela 1:0 već u 23. sekundu igre.

Nedim Bajrami našao se u sjajnoj prilici nakon što je ukrao loptu koju je Dimarko degažirao iz auta. Šansu nije propustio i loptu je praktično zakucao u mrežu italijanskog golmana Donarume.

Prethodni rekorder bio je Rus Dimitrij Kiričenko, koji je postigao gol posle jednog minuta i sedam sekundi utakmice u pobedi Rusije nad Grčkom 2004. godine.

Da fudbalski svet sazna koja reprezentacija nije vredna pažnje uprkos tome što se plasirala na završni turnir, potrudio se legendarni golman nemačke reprezentacije Jan Leman, ovog puta u ulozi komentatora “Dejli мejla“.

Oglasio se oštrim komentarom posle utakmice između Nemačke i Škotske odigrane na otvaranju EP u Minhenu. Između ostalog, napisao je i kako misli “da je Škotskа najgora ekipa turnira“ što na Ostrvu baš i nije primljeno sa simpatijama.

“Škotski fudbaleri bili su sramotni i razočaravajuće loši za razliku od svojih fantastičnih navijača. Voleo bih da prođu, ali ne vidim kako bi se to moglo dogoditi. Nemci su bili naoštreni, ali Škoti su pogrešili u svemu“, napisao je Leman.

Po ocenama izveštača, ali i fudbalskih znalaca, trijumf Slovačke nad Belgijom najveća je senzacija od starta 17. Šampionata Evrope. Bio je to, konstatovali su izveštači, najuzbudljivija utakmica u kojoj je “Belgija promašivala kolosalne šanse, posebno Romelu Lukaku“.

Jedna od zanimljivosti sa ovog meča koji je golom Ivana Šranca u 7. minutu rešen u korist Slovačke jeste i ta da su, posle intervencije VAR poništena dva gola. Oba je, ispostavilo se iz nedozvoljene pozicije, postigao upravo Lukaku.

U toku utakmice Austrija – Francuska (0:1) pola Španije i cela Francuska ozbiljno su zadrhtale zbog povrede koju je zaradio Kilijan Mbape, 25-godišnji reprezentativac Francuske i novi fudbaler madridskog Reala za čiji su transfer u “kraljevskom klubu“ izdvojili pozamašnu sumu novca.

Mbape je nastradao (polomljen nos) u duelu sa Kevinom Dansom zbog čega je morao da napusti igru. Iako su prve prognoze nagoveštavale da je veliko pitanje da li će biti sposoban za nastavak turnira, vrlo brzo su stigle ohrabrujuće vesti iz tabora Francuza uz optimističnu prognozu da će Mbape biti u timu već na narednoj utakmici. Ova vest, naravno, obradovala je fudbalski svet jer šampionat kontinenta sa Mbapeom i onaj bez Mbapea i njegovih fudbalskih čarolija ne bi bio isti.

Maler je zadesio i Srbe. Povredio se u nezgodan čas i naš Filip Kostić. Još u 43. minutu meča protiv Engleza teren je napustio sa suzama u očima. Sudar sa Arnaldom nije bio nimalo nežan. Izveštači su čak bili kategorični u prognozi da je za srpskog napadača turnir završen. Odmah su, naravno, i podsetili da je “zbog povrede doveden u pitanje i njegov već praktično dogovoreni transfer iz Juventusa u Fenerbahče“. Šta se može, i to je deo sudbine koja prati svakog fudbalskog profesionalaca. Na kraju se ispostavilo da je Srbija ostala bez Kostića. Zvanično je saopšteno da zbog povrede iskusni reprezentativac neće biti na raspolaganju selektoru Stojkoviću.

Na trenutak, javili su izveštači, Srbija je ostala i bez trećeg golmana. Debitant Đorđe Petrović, golman Čelsija, odjurio je do kuće kako bi upoznao kćerku rođenu pre nekoliko dana. Po dobrom starom običaju, drugari su mu na treningu iscepali majicu, a snimke ovog tradicionalnog običaja, s podosta simpatija prenele su mnoge svetske agencije.

Posle poraza Srbije u duelu sa Englezima dogodilo se i nešto što fudbalska Srbija nije želela. A šta, prenosimo ono što se moglo pročitati u hrvatskim medijima.

“Srpski izbornik Dragan Stojković Piksi iznenadio je odlukom da izostavi kapetana Dušana Tadića, koji je u igru ušao nakon sat vremena.

Nakon poraza Tadić je izjavio kako je on najbolji igrač Srbije te da misli kako je trebao započeti, a Piksi je rekao kako nikako nije dobro to što je Tadić rekao.

Srpski kapetan imao je još jednu izjavu na ovu temu: ’Ja sam najspremniji igrač u ovoj momčadi, to sam rekao i selektoru.’

’Mislim da ne treba fizički brinuti. Pričali smo normalno, imamo dobru komunikaciju. Rekao je da misli da će biti zatvorena utakmica i da ću ući u drugom poluvremenu i riješiti sve. Dogodio se taj brzi gol. Žao mi je zbog rezultata, mislim da smo mogli uzeti barem bod ili tri.’

’Rekao sam, teško mi je bilo gledati jer je bilo dosta situacija koje su bile kao stvorene za mene. Primio sam deset lopti, mogao sam 100. Moramo poštovati odluke. Ne moramo se slagati, ali moramo ih poštovati.’“

Ovom izjavom Dušan Tadić je i te kako uzdrmao javnost koja se odmah podelila u dva tabora. Jedni su bili na strani selektora, drugi su stali uz kapitena Srbije. U redakciji B92 su čak i napravili anketu s pitanjem šta mislite o svemu i ko je pogrešio, odnosno kako će sve da utiče na reprezentaciju. Za čak 61 odsto učesnika ankete u celoj priči bila je “najvažnija Srbija“. Preostalih 39 odsto podeljeno je tako što je 24 odsto ispitanika bilo na strani Tadića, dok je 15 odsto tvrdilo da je Stojković u pravu.

Zbog svega o tome šta je i kako Srbija otvorila šampionat manje se razgovaralo. Posle utakmice sa Englezima selektor Stojković je na konferenciji za medije naglasio:

“Isfrustriranost postoji kada izgubite. To nije bio plan, plan je bio da pobedimo večeras. Odigrali smo hrabro, delovali smo moćno na terenu. Nismo se uplašili od Engleza, osim tih početnih 15 minuta, ali svesno smo im dali loptu. Mislim da su promene u drugom poluvremenu doprinele da dobijemo mirnoću, staloženost... Treba da budemo ponosni na ono što smo prikazali, osim rezultata, koji je negativan. Nema čega da se stidimo, ova ekipa može mnogo toga i to ćemo pokazati u sledećoj utakmici.“

Na pitanje kako je sve lično doživeo odgovorio je u svom stilu.

“Teško mi je pao ovaj poraz jer sam znao da možemo daleko, daleko bolje rezultatski da prođemo, ali to je fudbal. Pisaće se negde 1:0 i to je to, to mi teško pada. Deo trenerskog posla je to i morate tako da prihvatite.“

Stojković nikad nije voleo da gubi. Da i dalje veruje u ono što radi, potvrdio je i izjavom da “cilj ostaje druga faza i činićemo sve da dođemo do nje“.

“Rekao sam to i pre polaska, da želimo da vidimo Srbiju u drugom krugu i uradićemo sve da dođemo do tog cilja. Rezultat protiv Engleza neće ništa promeniti, ali nismo nagrađeni za pokazano, takav utisak nosim“, zaključio je Stojković.

Utakmica između Engleske i Srbije bila je i te kako zanimljiva za fudbalski svet. Mnogi je nisu doživeli kao kvalitetan meč. Ako će se po nečemu pamtiti, onda je to podatak koji bi trebalo da zabrine oba selektora. Nemački “Velt“ obelodanio je statistički presek koji nije na čast ni jednoj ni drugoj reprezentaciji.

“Jedanaest udaraca na gol, to je najmanje na bilo kojoj od 322 utakmice do sada odigrane na Evropskim prvenstvima“ od 1980, od kada se vodi ta statistika.

Novinari istog lista saopštili su i još jedan podatak koji, po njima, potvrđuje koliko fudbal na utakmici Engleska – Srbija nije bio atraktivan, kvalitetan i po najmanje zanimljiv za višemilionski auditorijum koji je pratio ovaj meč.

“Srpski golman Predrag Rajković imao je samo dve intervencije, dok je čuvar mreže Engleske imao samo jednu.“

Da ne bi bilo zabune, statističari su izračunali i to da je Srbija imala 45 opasnih napada nasuprot 35 koliko su ostvarili Englezi. Možda bi i zatresli mrežu da je od početka meča u timu bio kapiten Tadić, odnosno da iz igre u 60 i nekom minutu nije izašao, vidno besan i neraspoložen, najbolji srpski golgeter Aleksandar Mitrović. Možda...

Mitrović nije krio bes što je napustio teren, ali o svojoj muci i onome što zaslužuje ili ne zaslužuje nije javno pričao. Tadić jeste. Čak se ni sutradan nije pojavio na treningu na kome su bili samo igrači koji nisu kao starteri počeli meč protiv Engleza. Neki izveštači su sve podveli pod reč “simptomatično“ tim pre jer je treningu prisustvovao Luka Jović koji je takođe kao i Tadić na teren kročio u 61. minutu.

Kolega Žikica Babović je u svom komentaru sa lica mesta mnoge stvari pojasnio i zato sve vredi pročitati još jednom.

“Umesto priče o tome kako su ’orlovi’ naterali prvog favorita turnira da se grčevito brani, mi smo saznali da je kapiten Dušan Tadić razočaran što je igrao 30 minuta, a da srećan nije ni Aleksandar Mitrović što je zamenjen u drugom poluvremenu.

I fudbalska reprezentacija Srbije sada očekuje podršku?

Da pišemo o čemu tačno? I da zanemarimo teme koje su oni sami inicirali?

Da sam selektor Srbije, ja bih s Dušanom Tadićem razgovarao i pre objavljivanja spiska za Evropsko prvenstvo o mogućnosti da sedi na klupi. Znam da je kapiten, ali znam i s kim igramo, znam koliko mi treba, ja se pitam i odgovoran sam za odluke i rezultate, pa momče izvoli – ako želiš dobrodošao si, ako ne želiš, evo cveće, evo plaketa, jubilaran dres, izljubimo se i to je to.

Da sam na mestu Dušana Tadića, kapitena reprezentacije, možda se ni ja ne bih složio sa odlukama selektora, ali bih ih poštovao, baš kao što je rekao i Tadić da ih poštuje. Ali, o tome onda ne bih obaveštavao javnost. A, naročito ne bih rekao da sam najbolji ili najspremniji igrač u reprezentaciji. To mi nekako ne zvuči kapitenski, pa sve i da je najveća moguća istina. Ali, dobro, Tadić je i ranije tokom reprezentativne karijere imao slične reakcije.“

Ipak, da sve nije onako kako na prvi pogled izgleda, saznalo se nekoliko dana kasnije. Izveštači su zabrinutoj fudbalskoj javnosti saopštili da je “kapiten Tadić uputio izvinjenje“.

Posle svega, a uoči duela sa Slovenijom koji je odigran dan pre izlaska iz štampe ovog broja “Ekspresa“, jedan srpski izveštač, sjajno upućen u odnose koji vladaju u reprezentaciji i oko reprezentacije, iskreno je prokomentarisao:

“Postavlja se pitanje da li Piksi i Tadić mogu sve ovo da ostave iza sebe i stave se u potpunosti u službu reprezentacije Srbije, odnosno nikako ne sme da nam se dogodi da se sve pretvori u borbu dva ega koji se upliću i u izbor tima. Provejavaju uz to i teorije šta će tačno značiti ako Tadić bude u startnoj postavi, da li time Piksi povlađuje svom kapitenu ili pak priznaje grešku, odnosno da li zbog neobično burne reakcije treba da postavi kapitena na svoje mesto i uprkos javnom izvinjenju kazni ga još jednim ’klupiranjem’.“