Aleksa Gajić: "Umetnost je jedina stvar gde se demokratija zaista vidi"

Dugogodišnji je ilustrator kultnog časopisa "Politikin Zabavnik". Njegov stripski serijal u šest delova Le Fléau des Dieux (u srpskom izdanju "Bič božji“) sa francuskom scenaristkinjom Valeri Manžen preštampavan je više puta u Francuskoj, a prevođen je u SAD, Srbiji i još šest drugih zemalja. Ovog proleća, od 31. marta do 30. aprila, u beogradskoj galeriji "Haos“ održaće se prva Gajićeva samostalna izložba u prestonici posle 12 godina. Tim povodom u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ o svojoj izložbi, novim knjigama, animaciji i veštačkoj inteligenciji, ali i planovima za naredni period govori likovni umetnik i istaknuti srpski strip autor Aleksa Gajić.

Šta ljubitelji Vašeg rada i umetnosti mogu da očekuju od izložbe "Gajić Gajić“ u galeriji "Haos“?

"Lakše je odgovoriti šta ne treba očekivati. Neće biti ilustracija, a ni stripova, pogotovo ne animiranih filmova. Ta moja osobina da me ne drži mesto je opet došla do izražaja. Opet su me zainteresovale neke nove stvari i neki novi pristupi koji se uglavnom naslanjaju na ono što se može videti u mojoj novoj knjizi ’Prošireno polje stripa, a i šire’. Ali siguran sam da će se posetiocima dopasti jer iz svakog rada izbija iskrena želja da se pronikne u tajnu kreativnosti, a ne da se napravi nešto što može da se proda.“

Otkuda taj interesantan naziv izložbe "Gajić Gajić“?

"Moram priznati da ideja nije moja, već Stefana Tićmija koji je pisao tekst za katalog. U svom konstantnom igranju rečima, spomenuo je i tu sloganicu, i ja sam u trenutku znao da je to to. Pamtljivo je i vickasto – to je ono što bih voleo da postignem i ovom izložbom – da se pomalo nasmejemo, a i da nam se neki detalji urežu u pamćenje prostom činjenicom da se takve stvari ne viđaju često.“

Zašto je prošlo čak 12 godina od Vaše poslednje samostalne izložbe?

"Sebe ubrajam u primenjene umetnike, a oni svoje izložbe imaju na kioscima, izlozima knjižara, sajmovima, zidovima sa plakatima i svim ostalim mestima gde se može videti javna, odnosno primenjena umetnost. Sa druge strane, imate klasične umetnike čija dela viđate isključivo u galerijama. Zbog toga nemamo često specijalizovane izložbe. Ne samo ja, pregršt mojih kolega nikad nisu imali samostalne izložbe. Eventualno kolektivne, a one često više služe da bismo se videli i družili.“

Na izložbi će biti predstavljena i Vaša monografija "Prošireno polje stripa, a i šire“. O kakvoj je knjizi reč?

"Kako već trideset godina živim od raznih vrsta likovnih radova koji se štampaju, imao sam potrebu da napravim verziju svoje umetnosti koja neće biti moguća za štampanje i tako su počeli da se stvaraju razni blokovi, kutije, asamblaži, mrdalice i svašta nešto drugo. Objašnjavam kako ta dela služe da se okače na zid i da nekom jednostavno budu lepa. Već na samom početku dobio sam veliko ohrabrenje u vidu velike nagrade Beogradskog Salona stripa. Inače su se strip kutije svima jako dopale i ja sam nastavio da ih proizvodim. I tako, nakon petnaest godina rada na strip objektima rešio sam da nekako zaokružim taj period stvaralaštva – i tako je nastala knjiga o proširenom polju stripa, odnosno šta sve može biti strip, a da to nisu samo hronološki poređane sličice s tekstom. Važnu ulogu odigrala je i Ivanka Vukobratović, iz Izdavačke kuće ’Srednja zemlja’, koja je celu akciju dodatno pogurala jer, znajući sebe, verovatno bih još oklevao da tako nešto napravim kao što je ovo kapitalno izdanje.“

Nedavno ste objavili i veoma zanimljivu strip knjigu "Gornja knjiga, donja knjiga“. Predstavite nam je malo bliže?

"U pitanju je drugi dupli album takozvane ’Koordinatne trilogije’. Posle ’Leve knjige, desne knjige’, stigla je i ’Gornja knjiga, donja knjiga’. Trenutno radim na ’Prednjoj knjizi, zadnjoj knjizi’ koja će zaokružiti ovaj koncept. Kao i u slučaju strip objekata, i ovde su u pitanju lični, ničim izazvani radovi. Kad nemam naručenih radova, onda sedim i radim svoje tematike – sitne pošalice, domišljatosti i sve ono što mi se crta, a niko nikad nije tražio. Nikad mi nije padalo teško da radim na stotine ovih manjih ili većih crteža. Ja sebe često poredim sa nekom babom koja sedi i štrika, više mehanike i duševnog mira radi, nego da bi nešto posebno stvorio ili zaradio. Kuriozitet ovih knjiga je čudan način pakovanja, odnosno štampe, a to već treba da se vidi, teško je objasniti.“

Najširoj javnosti ste najpoznatiji kao jedan od naših najpoznatijih i najcenjenijih strip umetnika. Šta za Vas strip predstavlja i na kojim ste junacima "devete umetnosti“ Vi odrasli?

"Strip je prva ljubav koja zaborava nema. Najlakši način da se ispriča neka priča, makar i kroz samo jednu sliku kao u slučaju doskočica iz koordinatne trilogije. Strip se ogleda i kroz karakterističnu vizuelnost. Kad to nekom uđe u ruku kao što se meni desilo, teško je posle izbaciti. Ta stripolikost izbija iz svega što stvorim i drago mi je zbog toga. Zna se iz koje branše dolazim. Nisam imao nekog konkretnog junaka na kom sam odrastao. Ja sam jedan od retkih koji se nikad nisu upecali na Boneli stripove. To mi je uvek bilo dosadno, ložio sam se na čudne stvari koje su maestralno nacrtane. Bio sam više fan veštine tog nekog strip autora nego konkretne avanture junaka.“

Kako mlade strip autore zadržati u zemlji, postoje li još mediji poput strip magazina gde bi oni mogli da objavljuju svoje radove?

"Jako teško pitanje na koje nemam odgovor. Stvari se brzo menjaju, svedoci smo enormne produkcije svega živog i nekad je mudrije isključiti se i osluškivati svoj unutrašnji glas nego pratiti scenu koja je nesaglediva – makar nama, seniorima. Mladim autorima kad me pitaju iskreno odgovaram da više nemam pojma gde je levo i da se sve pomešalo u enormnoj mas produkciji. I onda kao da nije bilo dovoljno, pojavio se AI i preplavio sve. Stvarno ne zavidim mladima koji sad stupaju na scenu. Sve je bilo mnogo prostije pre trideset godina.“

Stripom i animiranim filmom "Tehnotajz: Edit i ja“ svojevremeno ste uzburkali domaću, ali i regionalnu strip scenu. U čemu je tajna uspeha ovog grafičkog romana i animiranog filma?

"Mislim da bi odgovor na ovo pitanje bolje dao neko sa strane nego ja koji sve to posmatram iznutra kroz razne slojeve emocija, sećanja i dilema. Sigurno u tome ima i nekog kvaliteta, a ima i toga da je donekle to bila tada sveža stvar koja se lepo naslanjala na tadašnje strip i animacione trendove. Takođe je dosta dodala i činjenica da je tada krajem devedesetih postojao vakuum u domaćoj produkciji i Technotise se tu lepo ugnezdio kao dah optimizma o Beogradu u nekoj dalekoj, a opet svetloj budućnosti.“

Da li je, po Vašem mišljenju, konceptualizam odneo definitivnu prevagu u savremenoj likovnoj umetnosti?

"Uvek postoje ta dva načina sagledavanja. Jedan je ono što se nudi sa strane galerista i profesionalaca, a drugo je ono što ljubitelji moderne umetnosti konzumiraju. Za mene koji prati svašta, čini se da ništa ne nestaje, a nove stvari se konstantno pojavljuju. Konceptualizam je svakako zastupljen i neko bi rekao da u umetničkom svetu ako nešto nema političku angažovanost to postaje dekoracija, odnosno utabavanje već utabane staze. Neke izložbe koje sam posetio više podsećaju na socijalno-društvena istraživanja nego mesta gde će umetnik pokazati svoju veštinu. Ali mislim da je to dobro. Umetnost je jedina stvar gde se demokratija zaista vidi. Ona se ne može ograničiti, ona je apsolutno u rukama stvaralaca. E sad, neko zaradi milion, a neko zaradi hiljadu, ali to je već druga priča.“

Da li će veštačka inteligencija istisnuti u narednom periodu prave umetnike i autore?

"Apsolutno. Totalni sam pesimista i idem ljudima u svojoj okolini već na živce sa svojim konstantnim posipanjem pepelom. Dosta čitam i razmišljam na tu temu, AI mi je blago rečeno impresivan. I svi oni koji kažu da neće i da je to samo kompleksan algoritam znam da nemaju pojma o čemu govore. Ako najveći stručnjaci kažu da nemaju pojma kuda ovo sve vodi, onda sigurno postoji razlog za brigu. Na kraju krajeva, prvi put dolazimo u kontakt sa ovom vrstom entiteta i normalno je ne znati šta će biti. Na kraju krajeva, ja imam mnogo manje posla nego ranije i to je činjenica. Ali dobro sad... biće više kutijica i čudnih stripova.“

Kakve planove imate na polju stripa za naredni period?

"Ne znam ni to. I možda u tome i jeste lepota. Go with the flow, što bi rekli Englezi, pa gde nas odvede. Jedino što znam jeste da se mora stvarati ‒ i zbog duševnog zdravlja, a i zbog materijalne koristi, ako imamo sreće. Stalno očekujem tu neku neočekivanu silu da se pojavi i osvetli dalje put. I ona se i pojavljuje s vremena na vreme. Za sada mi najrealnije izgleda opcija da ću i dalje raditi isključivo sve. Malo stripova, malo ilustracija, malo crtića, malo kutija. Jer važno je za sobom ostaviti lepo delo koje će nas nadživeti i svedočiti o nekim prošlim vremenima.“

Zbog čega treba da pamtimo SPOMENKA GOSTIĆA, dečaka HEROJA

Nikola Vidačković

Nikola Vidačković

Scena 10.04.2025. 18:10

Zbog čega treba da pamtimo SPOMENKA GOSTIĆA, dečaka HEROJA

Stevan Subić: "Tehnologija ne može da ugrozi osećanja ljudske duše"

Strip crtač

Strip crtač

Scena 26.03.2024. 19:00

Stevan Subić: "Tehnologija ne može da ugrozi osećanja ljudske duše"