Scena
23.08.2023. 19:05
Scena
26.08.2023. 14:15
Srećko Milovanović
INTERVJU
Andreja Kargačin: "Kapitalizam je nespojiv sa umetničkim vrednostima"
Jedna od najperspektivnijih književnica mlađe generacije Andreja Kargačin pažnju javnosti skrenula je, osim talentom za poeziju, i režijama pozorišnih predstava i plesnim performansima. Ova multimedijalna umetnica dokazala se i kao autorka romana krimi žanra, a nedavno je dobila i značajnu nagradu za poeziju „Novica Tadić“.
O svom radu, pesništvu, kulturi i vremenu u kojem umetnici danas stvaraju u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori književnica i pozorišna rediteljka Andreja Kargačin.
Koliko Vam znači dobijanje nagrade koja nosi ime po našem čuvenom pesniku Novici Tadiću?
"Mnogo mi znači ne samo to što mi je rad priznat, što je svakako lep i relativno redak osećaj, nego i pesnik čije ime nagrada nosi. Novica Tadić je važno ime u mojoj ličnoj biblioteci jer čini da se osećam kao da sam viđena i da me neko razume.“
Vaša nagrađena zbirka pesama privlači pažnju već intrigantnim naslovom "Slobodni dani Elene Čaušesku“. Otkuda takav naziv?
"Ova zbirka jedan je od rezultata mog sad već višegodišnjeg ne samo istraživanja, nego i opsesije ženama koje su bile bliske vođama diktatorskih režima. Neke od njih se pominju u zbirci (Eva Braun, ljubavnica Adolfa Hitlera, Klara Petači, Musolinijeva ljubavnica, čija sam pisma čitala pre nekoliko meseci u rimskoj arhivi, Ri-Sol Džu, žena Kim Džong Una, Elena Čaušesku i druge). Neke od njih bile su uključene u politički život svoje zemlje, a neke su se držale po strani, kao na primer Eva Braun. Ali ono što mi je važno da kažem jeste da u ovoj zbirci pesama one nisu likovi, one su situacije. Na trećoj godini studija režirala sam Brehta i zbog toga sam čitala mnogo o Hitleru. Naišla sam na arhivske snimke Eve Braun iz Berghofa, gde je živela sa Hitlerom. Gledala sam te snimke i razmišljala da li bih mogla i ja tako, kako bih se ja ponašala u toj situaciji. To me je baš dugo okupiralo. Razumem te ’diktatorke’ ne samo kao žena ženu, nego i kao umetnica. Umetnost i kultura imaju odnos prema državi onakav kakav bi prema diktatoru imali pas ili švalerka. Ili pere za njim krvave tragove i usput se raspituje šta se dešava (kao Klara Petači), ili vlada zajedno sa njim (kao Elena), ili ignoriše (kao Eva). Leni Rifenštal se takođe pojavljuje u zbirci kao neka spona između ovih ideja. Mnoge ’diktatorke’ su se bavile raznim umetničkim hobijima (Klara je svirala dva instrumenta) ili gimnastikom (što mi je blisko pošto sam plesačica). One su na neki bizaran način moje muze (iako ih sve smatram ratnim zločincima). Imam sada novo viđenje odnosa prema autoritetu, državi, moći.“
Mnogi smatraju da je poezija kao književni žanr u Srbiji u krizi, da je sve manje mladih autora. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
"Mislim o dve različite stvari, o dva različita pitanja koja su sadržana u tom jednom pitanju. Mislim da je poezija u krizi, mislim da je umetnost u krizi i u Srbiji i šire, zbog toga što je stadijum kapitalizma u kom svi na svetu živimo nespojiv sa onim što bi morale biti umetničke vrednosti. Umetnost mora da bude opozicija, a kapitalizmu je teško biti opozicija zato što je sve utopio u sebe. Poezija je u krizi zato što postoji segregacija umetnosti. Ona pripada srednjoj klasi i višim klasama, i to je veliki problem na kom moramo da radimo. A što se tiče mladih autora, tu se stvarno ne brinem, zapravo mislim da smo mi generacije koje mogu poeziju i umetnost da izvuku iz krize. Ne možemo mi kao zemlja koja ima, na primer, Radmilu Petrović ili Milicu Špadijer ili Vitomirku Trebovac da kažemo da se plašimo za poeziju. Mene baš raduje što postoje mlade autorke i autori i biće nas sve više.“
Kao vrlo mladi ste se pojavili na srpskoj književnoj sceni, debitovali ste sa 18 godina romanom "Akvarijum“ koji Vam je doneo nagradu "Dositejevo pero“. Kako danas gledate na taj roman?
"Imala sam zapravo tada sedamnaest godina i to je bitno zato što sam bila maloletna, odnosno dete. Volim taj roman. Volim krimiće i smatram ih važnim žanrom zbog jedne teme koja se u njima često pojavljuje, a to je sukob pravde i reda i zakona. Često se desi da su na suprotnim stranama. Meni je u tom periodu života bilo važno da čitam krimić za decu pa sam ga napisala i pisaću ih još. Zanimljivo mi je koliko sam bila mala postmodernistkinja u tom periodu, sav taj pastiš, i zanimljivo mi je što su deca uvek bolje razumevala taj roman nego odrasli. Odrasli su svaku moju bizarnu autorsku odluku (kojih je bilo baš mnogo) pravdali mojim godinama i nisu, na primer, videli Nabokova (paralelna istorija u ’Adi’, Tera i Antitera) ili Orvela ili Hladni rat koji se prenosi sa društvenog na privatni plan. Ja sam se tako osećala dok sam odrastala i tako sam pisala i mnogo dece se tako osećalo i tako se oseća. Ono što je sad drugačije jeste što sam sada malo svesnija miljea iz kog dolazim i ne želim da budem konfuzna. Ranije sam mislila da je to odraz pameti, sad ne mislim da pamet mora da se odražava.“
Scena
04.07.2023. 17:15
Kad napišeš svoj prvi roman i odmah dobiješ nagradu
Po profesiji ste pozorišna rediteljka, šta za Vas teatar predstavlja?
"U pozorištu sam odrasla, kao i svaka mala balerina. U svakoj umetnosti ima politike i u pozorištu se to jako dobro vidi (a i u politici). Imam tu suludu ideju odmalena da napravim ’Gesamtkunstwerk’, totalno umetničko delo, ali drugačije od dosadašnjih pokušaja. Pozorište će tu biti neophodno. Mnogo sam promenila i izoštrila svoje razmišljanje o pozorištu u poslednjih godinu dana. Prvo, imala sam čast da razgovaram sa Edvardom Bondom, verovatno najvećim živim dramskim piscem, jer sam radila jedan njegov tekst (’Na unutrašnjem moru’, može da se gleda u Novom Sadu od septembra). On me je stalno vraćao na ’funkcionalnost’ i bio vrlo oštar prema svemu što liči na neko estetsko rešenje. Nekoliko meseci nakon toga, Isidora Popović, glumica i teatrološkinja, grupa defektologa i ja pokrenuli smo pozorišne radionice za decu sa autizmom. Od septembra radimo predstavu. Važno mi je da ljudima objasnim da to nije humanitarni rad, ja sam od te dece naučila više o pozorištu nego na celim studijama. Doći ćete da gledate, nadam se, pa ćete videti. Režira mi se na ulici i u zatvoru. Zapravo me ne zanimaju stvari koje neće promeniti svet.“
U rodnom Novom Sadu pohađali ste baletsku školu. Da li se može reći da je balet Vaša ljubav iz ranih mladalačkih dana?
"Balet je moja prva ljubav i moja ogromna inspiracija. Fascinira me to što je toliko plemenit, a istovremeno je i jedna zla imperijalistička umetnost. Fascinira me odnos prema telu i disciplini i moći i tradiciji i pravilima. Sa baletom idu krv i saten i anoreksija i francuski jezik i francuski dvor i večni osećaj superiornosti. Osim baleta, velika inspiracija su mi moje drugarice plesačice i balerine, Aleksandra, Nina, Nađa, Milica i Nađa iz klase, Anisja, Frosina, Jelena, Dunja… To su sve žene koje istrajavaju baveći se teškom i neprofitabilnom umetnošću kakav je ples.“
Scena
23.06.2023. 05:10
Bernhard Šlink za "Ekspres": Žene više pate i više se bore u ovom društvu
Multimedijalna ste umetnica, ipak da li za neku od umetnosti kojom se bavite možete da kažete da je primarna u Vašem životu i radu?
"Sve su primarne. Sve se međusobno pomažu i nisu ni u kakvom sukobu. Pokušavam da uvek mislim na sadržaj više nego na formu. Radim i trudim se da razumem stvari. Razdvajanje umetničkih disciplina je pre svega stvar tržišta jer se različita dela prodaju na različitim mestima različitim ljudima. Ono što povezuje moj rad u svakom njegovom segmentu jeste performativnost. Sve se izvodi ili može da se izvede. To nije promišljeno, ja sam jednostavno takva osoba, čak i kad pričam ili hodam po gradu to radim nekako izvođački.“
Da li je lako baviti se umetnošću u vremenu i svetu u kojem je budućnost neizvesna i vladaju neka potpuno pomerena pravila?
"Umetnost izgleda cveta uvek kad je smak sveta blizu. Stvarno imam mnogo sreće, sigurno više nego pameti. Trenutno me najviše zanimaju, kao što sam već rekla, utopistički projekti. Najluđe projekte sam radila i tek ću raditi sa mojom kustoskinjom i agentkinjom Kjarom Isadorom Artiko, koja živi u Italiji i ima internacionalno iskustvo. Na primer, kada sam radila performans koji uključuje elemente ekstremnog bodi arta pred vrlo nekonvencionalnom publikom, ili kada sam u performansu koji je trajao četiri i po sata napravila jedro koje je zapravo pokretna zbirka pesama na četiri jezika (srpski, italijanski, engleski i bengalski). O tom jedru ne bih sad da dužim, njegov put se nastavlja, ali važno je da je taj performans prvi put uključio bengalsku radničku populaciju, koja je vrlo brojna na severu Italije i užasno je tretirana. Takođe, Kjara i ja smo dva puta na neki način predvidele budućnost kroz zajednički rad, ali i to je priča za neku drugu priliku. Članica sam umetničkog kolektiva ’Šok ZaDruga’ (nekadašnji ’Led art’, potom ’Art klinika’) i ceo taj kolektiv mi pruža osećaj sigurnosti. ’Šok ZaDruga’ je utopistički kolektiv koji je već trideset godina postoji pod sloganom ’Samo zadrugarstvo može spasti svet od katastrofe’.“
Scena
01.08.2023. 13:05
Đorđe Bajić: "Srpska književna scena je uvek bila prilično stihijska"
Igrali ste u predstavi "Srebrenica“. Šta nam možete reći o toj predstavi?
"Divim se Zlatku Pakoviću na hrabrosti i istrajnosti. Biću mu zauvek zahvalna jer mi je kroz rad na predstavi pomogao da ne postanem ’mala Marina Abramović’, da ne odletim za velikim parama u veliki svet i da zaboravim na ljude kojima sam dužna. To je predstava koja govori o genocidu za koji je odgovorna kulturna, politička i crkvena elita, a ne narod, i to je ključna stvar koju su mediji često izostavljali kada su o njoj pisali. Takođe, ovo je jedan od prvih projekata koje sam radila zajedno sa ’Šok ZaDrugom’, za čije bih članove metaforično skočila pod voz ili drugo prevozno sredstvo.“
Scena
25.02.2023. 15:50
Ivana Dimić za "Ekspres": Istorija je zlokobna za male narode
Učestvovali ste u novosadskom Festivalu savremenog plesa "Pokretnica“. Kako biste nam bliže predstavili taj festival?
"Umetnice koje su pokrenule ’Pokretnicu’ su moje bliske drugarice i saradnice. Festival se održava u Novom Sadu krajem avgusta i uključuje razne stvari, u zavisnosti od programa. Na primer, bilo je godina kada je fokus bio na plesnim predstavama i minijaturama, a ove godine će biti više radionica i prostora za istraživanje. ’Pokretnica’ je važno mesto za sve koje ples zanima na bilo koji način!“
Komentari
