Scena
23.08.2023. 19:05
Srećko Milovanović

Intervju

Milica Milenković: "Ideologija je paravan za skrnavljenje civilizacije"

1
Izvor: Privatna arhiva

Milica Milenković jedna je od vodećih savremenih književnica i kritičarki mlađe generacije.

Ova doktorantkinja na Filozofskom fakultetu u Nišu, po struci master filolog srpske i komparativne književnosti, do sada je objavila roman "Homunculi“, književnu kritiku "Kritička tumačenja“, pesme "Manje od dlana“, "Via Militaris, Via Dolorosa“, "Isposnice“, "Ljubav u Kani i druge pesme“ i izbor iz poezije "Treće krilo“ (2021). Nedavno je objavila svoj novi roman "Tajna blaga Romanovih“, a na aktuelnom festivalu "Nišvil“ obavljala je dužnost urednice književnog programa.

O novom romanu, dosadašnjem književnom radu i o ulozi umetnosti u svetu u kojem živimo u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori književnica Milica Milenković.

Šta Vaš novi roman "Tajna blaga Romanovih“ donosi čitaocima, šta oni koji vole Vaša dosadašnja dela mogu da očekuju od ovog naslova?

"Roman je zasnovan na istinitom događaju o migrantima iz carske Rusije koji su nakon stradanja Romanovih došli u Kraljevinu Jugoslaviju i tu nastavili da žive. Sa sobom su doneli ne samo vrednosti i vaspitanje tog vremena, već i blago. O tome svedoče istorijski arhivi, razne emisije snimljene sa njima na tu temu u našoj zemlji i sve ono što su nam ostavili u nasleđe. U romanu je obuhvaćeno stotinu godina od stradanja porodice Romanov, način života migranata, ali i sukob dve ideologije, monarhizma i socijalizma koji je uveliko zahvatao i Kraljevinu Jugoslaviju. Zapitala sam se kako su se osećale porodice koje su iz velikih carskih dvorana došle da žive u naše krajeve, u sredinu koja je tek prelazila iz ruralnog u građanske društvene oblike, kako je izgledao njihov silazak među obične ljude koji se susreću sa svakodnevnim brigama, kao i kako su se osećali i šta su radili kada su videli da talas crvene revolucije pred kojom su izbegli zahvata zemlju u kojoj su odlučili da nastave da žive. To su neke teme sa kojima će se čitaoci susresti u ovom delu i naići na zanimljive odgovore.“

Šta je ono što Vas privlači ruskoj carskoj porodici Romanov, koliko je njihova sudbina bila inspirativna za Vas?

"Dve vrlo važne stvari uticale su na to da se zainteresujem za ovaj način oblikovanja teme o Romanovima. Otkrivajući istoriju mog rodnog mesta i istinitu priču o doktorima i farmaceutima sa dvora Romanovih koji su utočište potražili u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji u mom zavičaju, zaintrigirao me je položaj ljudi koji su iz sigurnosti jednog doma i svoje otadžbine, nakon takve tragedije, pokušali da osmisle i nastave svoje živote daleko od rodnog tla, ekonomske sigurnosti i lične moći. To je svojevrstan pad u egzistencijalnom smislu čije će posledice odrediti dalji tok njihovih života, konkretno jedno ubistvo i novo preseljenje. Druga inspiracija došla je sa čitanjem velikog broja svetskih romana o Romanovima nakon čega sam se zapitala zašto nema takve knjige kod nas i kako bi ona mogla izgledati. Spojila sam ta dva čitalačka iskustva i nakon istraživanja odlučila se na ovaj korak. Njihova sudbina u isto vreme je posledica velikih promena, ali i uzrok budućim događajima koji će promeniti Evropu. Kao ljudsko biće pogađa me taj događaj jer je jedan od najmonstruoznijih u istoriji i u suprotnosti je sa tekovinama civilizacije.“

I Rusi i Srbi su u razmaku od deceniju i po ubili svoje carske/kraljevske porodice, Rusi Romanove, a Srbi Obrenoviće. Da li danas i jedan i drugi narod, svako na svoj način, trpi posledice i vuče lošu karmu kroz istoriju?

"Nažalost, ubistva visokih predstavnika nisu strana nijednom narodu. Smatram da je to pitanje dubokog ljudskog zla, a ne ideologija. Ideološki sistemi samo su paravani za skrnavljenje civilizacije. U tom smislu možemo govoriti o ’karmi’ naroda, tačnije o kolektivnom nesvesnom koje nas duboko određuje. Revitalizacijom istorije i njenih događaja, objektivizacijom onoga što se dogodilo, i te kako bismo raskrstili sa mentalitetom koji nam nikako ne ide naruku i izašli iz viševekovnog mučnog položaja koji imamo. U romanu je takođe prikazano i ubistvo кralja Aleksandra u Marselju 1934. godine tako da je poruka o ponavljanju istorije jedna od značajnijih u ovoj knjizi. Podsetiću da smo u 21. vek ušli sa ubistvom premijera, tako da mi još uvek nismo raskrstili sa takvim nasleđem. Ni mi, ni svet. Kultura sećanja je jako važna, ali samo onda kada je i kultura, a ne samo (pod)sećanje s vremena na vreme. Do kulture se dolazi knjigama i literaturom o takvim događajima. Dakako, takve knjige u sebi moraju imati duboko pacifističko i humanističko opredeljenje, kao i visoke moralne stavove koji dolaze iz jedne od deset božjih zapovesti: ’Ne ubij.’“

Ovo je Vaša petnaesta knjiga, a poznati ste po tome da pišete u muškom rodu. Zašto?

"U okviru mog stvaralaštva, ovo jeste petnaesta knjiga (polovina su naučna dela), a jedan od najpoznatijih naslova je zbirka pesama ’Isposnice’ za koju sam dobila nagradu ’Stražilovo’, a koja je napisana iz ugla muškog lirskog subjekta, Vojsila Gramatika koji je živeo u 13. veku. Roman koji je sada pred čitaocima napisan je u trećem licu, kao i ostala moja dela, ali se u njemu nalaze i arhivski zapisi, isečci iz novina, epistolarne forme, dnevnički zapisi i dokumenti. Kada sam pisala ’Isposnice’, konkretno Vojsilovo otkrovenje i Vojsilov monolog, želela sam da racionalizacijom glasa subjekta otklonim emociju i njegoševski dotaknem svetove poezije. Mislim da sam uspela u tome. U romanu ’Tajna blaga Romanovih’ poželela sam da se poigram naracijom i diskursom, kombinacijom književnih i administrativnog stila, u nekim delovima knjige i govorom ljudi sa početka 20. veka, a na čitaocima je da procene da li sam uspela da ideju podražavanja pripovedanja postavim kao još jedan post(post)modernistički pristup pisanju romana.“

Šta je ono što najviše karakteriše Vašu poeziju, kako biste je u najkraćem opisali?

"Moja poezija je posvećena preispitivanju položaja žene u istoriji, ženskog kulturnog nasleđa, odnosi se na ulogu žene u našem društvu. Sa druge strane, ona je i poezija duhovnih svetova čime pokušavam da ponirem u tradiciju i religiju i da i tu istražujem uzroke i posledice stradanja čoveka ili naroda. U novoj knjizi poezije koja je u pripremi za objavljivanje bavim se pitanjem pismenosti, prostorom koji pamti istoriju i pokušavam da kroz stihove stignem do odgovora koji bi najpribližnije objasnio koliko su bitni naši koreni i maternji jezik za očuvanje kulture i identiteta.“

Priredili ste i sabrana dela Gordane Todorović u tri toma. Čini se da srpska javnost i dalje nije dovoljno upoznata sa značajem rada ove velike srpske pesnikinje?

"U prethodnih više od pet godina, pored tri toma sabranih dela Gordane Todorović, priredila sam i njenu zbirku pesama ’Živeti zbog pesme’ (sabrane pesme iz književnih novina) i objavila studiju o njenom životu i radu ’Pesnikinja, lasta zemlje’. Dok su objavljivane ove knjige, veliki broj ljudi je otkrivao ovu značajnu pesnikinju, ali stalno postoji bojazan da će se vrata zaborava ponovo otvoriti. I ne samo za nju, već za sve one autorke koje tek u ovoj drugoj deceniji 21. veka vraćamo na prava mesta u istoriju srpske književnosti. Bojim se da samo entuzijasti danas, u zavisnosti od položaja, mogu da utiču na promene u tom smislu. Nadam se da će, iako duže traje, ovo moje otkrivanje Gordane Todorović na kraju imati dalekosežne rezultate. Danas se njene knjige koje sam priredila i napisala nalaze u bibliotekama širom naše zemlje, tu su i naučni radovi koje pišu studenti o njenoj poeziji, emisije o njenom stvaralaštvu dostupne su na internetu, Muzej u Nišu uvrstio je njen legat u stalnu postavku (i tamo su izložene knjige koje sam uradila), u našem rodnom mestu Svrljigu urađen je mural sa likom ove pesnikinje, svako dete u rodnom selu Drajincu zna ko je Gordana Todorović i u kućnoj biblioteci ima bar jednu njenu knjigu na čemu sam posebno insistirala. Tako da zaista ima velikog pomaka u smislu da je ona postala poznata, i ne samo poznata, već i prepoznata i prihvaćena kao nosilac visokih vrednosti i poruka u srpskoj poeziji.“

Kakva je, prema Vašem mišljenju, srpska književna scena danas?

"Književna scena je raznovrsna, mislim da je bogatijom čini i niz novih (starih) zaboravljenih imena koja su doživela revitalizaciju, otvaranje nekih polja i oblasti koje su bile zatvorene. Nažalost, naš udes kao i u svemu je dinastijsko nasleđivanje književnih stolica koje uzima maha. Međutim, pravim talentima ništa ne može da stane na put, sa novim generacijama očekujem novo ponašanje i modele tako da mislim da smo na dobrom putu da književna scena doživi potreban oporavak.“

Dobitnik ste brojnih književnih nagrada, a takođe ste i član žirija ugledne nagrade "Meša Selimović“. Šta nagrade znače za Vas?

"Oduvek sam govorila da su nagrade podstrek za dalji rad i putokazi kuda se i kako treba kretati u književnosti. Danas svakako i dalje imaju to značenje za mene, ali mi je poznata i druga strana medalje, sve više i više ’nameštenih’ nagrada, tako da one ponekad nisu okosnica za vrednovanje, ali jesu okosnica za preispitivanje. Mi ćemo zaista kao društvo, u okviru književnosti, kao humanističke nauke najbliže maternjem jeziku, morati da menjamo stare navike ili tačnije navike naših ’starih’ i da se zaista uozbiljimo ako želimo da sačuvamo identitet, kulturu, jezik i ovaj narod. Književnost nije nešto što ima zabavni karakter, ona je za nas kao narod koji je stasao na ’pismenima’, slovoslovlju i ćirilici, nešto najvažnije što imamo i moramo da sačuvamo. Književnost stvaraju pojedinci, ali samo u smislu individualnosti; ona je namenjena publici, čitaocima, narodu i tu nema mesta za lični interes i skrnavljenje nagrada koje najčešće nose imena naših velikih književnika.“

Može li se književnost podeliti na mušku i žensku?

"Mi ćemo još dugo verovatno postavljati ovo pitanje jer nismo izvršili potpunu revitalizaciju istorije srpske književnosti. Naša književnost ima mnogo značajnih autorki počev od prve polovine 20. veka koje kada bismo otkrili i govorili o njima jasno bismo dokazali da su njihova dela jednako važna i vredna kao i dela koja su napisali autori. Sada je jasno da je uticaj društvene kulture taj koji je u prvi plan istakao neka imena, a ne vrednost dela. Ovim ne želim da kažem da dela koja poznajemo kao kultna i deo naše kulture nisu dobra samo zato što su ih napisali autori, baš naprotiv, želim samo da im pridružimo dela i imena autorki koje su stvarale u isto vreme, u istim epohama, čime ćemo dokazati da smo spremni da istoriju srpske književnosti sagledamo na širi, jedini pravi način. Onda nećemo baratati terminima muškog i ženskog pisma koji su samo odraz trenutnog nepotpunog i nedovoljnog poznavanja pravog stanja stvari u našoj književnosti. Na tome treba dugo i istrajno raditi.“

Definitivno živimo u teška i neizvesna vremena. Da li ona zaista rađaju i najbolja i neprolazna umetnička dela ili je to samo floskula?

"Mislim da to nije samo floskula, već jedan logičan sled događaja. Umetnost je jedini pravi slobodan prostor za čoveka. Ona upravo može da sačuva i prenese poruku o teškim vremenima, kao što rekoh uzrocima i posledicama i načinu života ljudi, dalje u budućnost. Teška su i neizvesna vremena bila i za Romanove i za naš narod koji su zatekli u kraljevini, svedoče mnoge knjige o tome. Umetnost i umetnička dela prenose emociju i kroz nju nam dozvoljavaju da i mi doživimo neku teškoću, nesporazum, neizvesnost, zlo i dobro nekog vremena u kojem nismo živeli. Iz takvih dela, konkretno knjiga, izlazimo poučeni i sa iskustvom. A teško iskustvo i veliko iskušenje dobar su put za oporavak duše i bolje sutra, i čoveka i naroda, zato negujmo umetnost i čuvajmo kulturu – najvažnije tekovine civilizacije svih naroda.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Književnik Stefan Marković: "Treba da proverimo da li smo živi"
stefan markovic, slike iz printa

Intervju

24.05.2023. 23:00

Književnik Stefan Marković: "Treba da proverimo da li smo živi"

Književnik mlađe generacije Stefan Marković romanom "Pokojnik drugog reda“ skrenuo je veliku pažnju domaće čitalačke javnosti, ali i kritike, o čemu svedoči i nagrada "Miroslav Josić Višnjić”.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
12°C
25.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve