Scena
22.11.2022. 15:35
Lena Munitlak

"Vakanda zauvek"

"Crni panter 2": Gledali smo nastavak "Marvelovog“ hita

1
Izvor: Shutterstock

Stigao je još jedan nastavak "Marvelove“ sage o superherojima, ali ovog puta sa malo drugačijom notom. Prvi film o Crnom panteru izašao je još 2018. godine, kada je pokupio simpatije publike, baš zbog jedinstvenosti priče i kulturološkog aspekta koji je predstavio gledaocima.

Dok je nastavak još bio u planovima, a kada je pandemija poremetila celu filmsku industriju na neko vreme, objavljeno je da je glumac Čedvik Bozman preminuo od raka debelog creva, o čemu javnost nije imala pojma. Kolege i fanovi ostali su u žalosti, a dovedeno je u pitanje i snimanje nastavka sage o Vakandinom zaštitniku.

Bez obzira na ovaj udarac, nastavak filma snimljen je i premijerno prikazan ovog novembra. Očekivanja su bila velika, ali osim nastavka priče o Vakandi, mnogi su se pitali kako će se smrt glavnog glumca preneti na film.

Bolno odsustvo Čedvika Bozmana nije nešto što se može tek tako nadoknaditi u nastavku. Režiser Rajan Kugler napravio je mudar potez i nije ni pokušao to da uradi. Dok se drugi "Marvelovi“ filmovi po potrebi suprotstavljaju pojmu smrtnosti u multiverzumu u kome se trenutne priče odigravaju, Kugler se oslonio na bol koji su zaista osećale Bozmanove kolege i fanovi i stvara trezvenu sliku koja istražuje proces tugovanja i žalosti za dragom osobom.

Emotivna nota ovog filma pogođena je pravo u centar, međutim, kao i sa većinom novih "Marvelovih“ ostvarenja u poslednjih nekoliko godina, u samoj radnji i glavnom sukobu filma ostaje mnogo toga što je moglo biti bolje izraženo.

Glavni fokus filma je na preostalim članovima kraljevske porodice, majci i sestri pokojnog kralja T’Čale, koje pokušavaju da prebrode ogroman porodični gubitak i istovremeno odbrane svoju naciju od spoljašnjih uticaja.

Kralj je mrtav, a oči širom sveta ponovo su uprte u Vakandu. Kraljica Ramonda, koju igra Anđela Baset, stupila je na presto i u godini od smrti svog sina učinila je sve što je mogla da održi status afričke nacije kao suverene sile.

Pratimo njene napore da odbrani svoju zemlju i njen glavni resurs, metal vibranijum, koji gotovo svaka druga svetska sila želi da uzme pod svoju kontrolu.

Anđela Baset 22.11.2022.
Izvor: EPA / CAROLINE BREHMAN

Kao i u drugim skorijim "Marvelovim“ ostvarenjima, vidimo veliki upliv nepoverenja u američke obaveštajne institucije, koje sve više žele da ponovo uspostave kontrolu koju nisu imale tokom prve faze "Marvelovih“ ostvarenja. Videli smo ih u priči o "Crnoj udovici“, u "Gospođici Marvel“, a i sada u "Crnom panteru“ pokušavaju da stave čitav svet pod kontrolu nekoliko institucija.

U ovaj svet uzburkan prepirkama oko resursa i neprestanim traženjem vibranijuma van Vakande, gde se do tada verovalo da ga jedino i ima, predstavlja nam se potpuno nova sila, ovoga puta podvodna. Vodeni ratnici plave kože, nacija Talokan, uspešno se krila godinama od spoljašnjeg sveta i neometano koristila svoje resurse vibranijuma.

Na čelu Talokan nacije stoji bog-mutant Namor, kojeg igra Tenok Huerta. Ovaj novi neprijatelj takođe crpi svoju snagu iz metala vibranijuma, neuništive materije koja je do tada Vakandi davala izvesnu nadmoć u odnosu na ostatak sveta i koji su štitili od eksploatacije drugih svetskih sila.

Vakanđani su u nestabilnom dobu nakon gubitka kralja suočeni sa novom realnošću da nisu jedini koji poseduju ovaj neuništivi metal, pa se pod ucenom novog neprijatelja okreću umanjivanju štete koja bi mogla da im bude načinjena.

Pomoć prijatelja je uvek dobrodošla, a Vakanđani se u ovom trenutku oslanjaju na Evereta Rosa, kojeg igra Martin Frimen, agenta čiji život je T’Čala spasao u prethodnom filmu i koji im daje informacije o tome ko je projektovao detektor vibranijuma za Amerikance.

Namor je odlučan da mladu studentkinju inženjerstva koja stoji iza detektora ubije i time zaštiti svoj narod od otkrivanja. Rat između ove dve sile, kako se ispostavilo, nije toliko ubedljiv kao pokretački principi koji stoje iza njega. S jedne strane imamo Vakandu i Šuri, koja oseća ogroman bes zbog gubitka brata koji joj daje snagu da se bori.

S druge strane stoji Namor, koji je pun paradoksa, ali nije potpuno neopravdan u svom bolu i motivaciji za ratovanje. Njegova prošlost je ono što mu daje kredibilitet kao dobrog antiheroja "Marvelovog“ univerzuma. On je potomak mezoameričkog plemena iz 16. veka koje je pobeglo od porobljavanja i bilo primorano da potraži utočište pod vodom. Njegov moral ima određenu težinu, što liku daje više dimenzija i koji utiče na sam kraj konflikta u filmu.

Trauma, gubitak i žalost zahtevaju od nas da usporimo tempo, da se okrenemo unutrašnjem svetu i svojim osećanjima, a ovaj film uspeo je da prikaže suštinu tog procesa. Ipak, filmovi o superherojima zahtevaju određeni zamah i akciju, moraju da nastave taj pokret koji gledaoce drži okovane za ekran, a čitaoce stripova navodi na okreću stranice.

Tuga zahteva suprotno, navodi na pauzu, usporavanje koraka i refleksiju. Ovde se film nalazi na raskršću, kao da ni sam ne može da se odluči u kom pravcu treba da se kreće. Međutim, baš to ga možda čini i tako primamljivim.

U centru filma je tuga i žalost, koja se provlači u svakom trenutku gledanja, ne ostavlja se u prvih nekoliko minuta nakon posvete filma Čedviku Bozmanu i scenama sahrane njegovog lika, kralja T’Čale.

Ne može se izbeći magla koja se pojavi i bol koji izgleda da možda nikada neće nestati. Taj bol se mora zaokružiti i sa njim se mora suočiti licem u lice. Kako izgleda to suočavanje sa bolom, "Vakanda zauvek“ pokazala je sasvim realistično. Sposobne i brižne žene – majke sestre i prijatelji koriste tugu koja im je pala na ramena za produktivne stvari i ne daju joj da ona njih kontroliše.

Smrt ne zaobilazi nikoga, pa čak ni voljene superheroje. Oni koji ostanu iza njih pronalaze načine da se bore, leče svoje rane i koriste svoju tugu za produktivne stvari. To je stara i poznata priča, koja je nažalost čak i previše stvarna. Takve priče smo gotovo svi čuli jednom u životu ili ih proživeli i sami, a one vremenom nikada ne gube svoj smisao.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Uskoro u bioskopima: Neobični psihološki triler "Meni"
film "Meni"

Rejf Fajns i ekipa

09.11.2022. 16:25

Uskoro u bioskopima: Neobični psihološki triler "Meni"

Od reditelja serije "Igra prestola" Marka Majloda i producenta i reditelja popularnog filma "Ne gledaj gore" Adama Mekeja u bisokope stiže filmska satira "Meni".
Close
Vremenska prognoza
few clouds
12°C
21.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve