Scena
23.03.2024. 20:50
Scena
26.03.2024. 02:10
R. E.
Rešena dilema
Betovenova poslednja želja ispunjena posle dva veka
Skoro 200 godina nakon smrti Ludviga van Betovena, naučnici nastavljaju da istražuju zdravstveno stanje čuvenog kompozitora u trenutku njegove smrti, što mu je bila poslednja želja.
Uz pomoć DNK analize vlasi njegove kose, naučnici su zaključili da je kompozitor, koji je preminuo na današnji dan 1827, imao genetsku predispoziciju za bolesti jetre, kao i da je, nekoliko meseci pred smrt, bolovao od hepatitisa B koji napada ovaj, jedan od najvažnijih organa u telu.
Ovo otkriće, u kombinaciji sa zapisima da je Betoven pio puno alkohola, izgleda da potvrđuje ono u šta su naučnici već dugo sumnjali - da je kompozitor, u 56. godini, umro od ciroze jetre.
Betoven je u ranim dvadesetim godinama potpuno ostao bez sluha, a imao je i hronične stomačne probleme.
S obzirom na to da je bio gluv, često se dopisivao sa bližnjima, a iz tih beležaka koje su sačuvane, može se zaključiti da je konzumirao prilično veliku količinu alkohola.
"Teško je proceniti kolika tačno količina je u pitanju, a ono što se u Beču, u 19. veku smatralo normalnom konzumacijom alkoholnih pića, vrlo verovatno je bilo dovoljno da naškodi zdravlju jetre", rekao je Tristan Beg, istraživač sa Univerziteta Kembridž.
"Ukoliko je tokom dužeg perioda pio puno alhola, a već je imao genetske predispozicije za oboljenje, to bi moglo da bude objašnjenje za njegovu smrt od ciroze jetre."
Naučnici su genetskim sekvencama proučili pet vlasi Betovenove kose, a rezultati ovog istraživanja objavljeni su u medicinskom časopisu "Current Biology". Jedan od razloga za ovu analizu je pismo koje je kompozitor napisao nekoliko dana pred smrt, u kojem moli lekare da ispitaju njegove zdravstvene probleme, nakon što premine.
Nije otkriveno zbog čega je tako progresivno gubio sluh, niti šta bi mogao biti uzrok njegovih čestih žalbi na stomačne tegobe, mada su istraživači isključili mogućnost da je bolovao od celijakije ili intolerancije na laktozu, prenosi AP.
Inače, vlasi kompozitora, koji je sahranjen 29. marta 1827. naučnicima su donirali privatni kolekcionar iz SAD Kevin Braun, zatim "Ira F. Brilliant Center" iz Kalifornije, kao i Betovenov muzej u Bonu, u Nemačkoj.
Betoven je bio izuzetno značajna muzička figura u prelaznom periodu između ere klasicizma i romantizma. Pravio je muziku nezavisniju od društvenih ili religioznih namena.
Smatra se jednim od najvećih kompozitora i veleumova svih vremena. Među njegovim najpoznatijim delima su V simfonija, VI simfonija, IX simfonija, Misa Solemnis, klavirska dela poput komada Za Elizu, sonate Patetična Sonata i Mesečeva Sonata, Klavirska sonata br. 23, Apasionata ili poslednja, Klavirska Sonata br. 32, C-mol, opus 111.
Komentari
