Dragana Ognjenović: Moda, umetnost i lepota su nam uvek potrebni, posebno u izazovnim vremenima

"Moda je naročito atraktivna jer ima tu finu komponentu koja može da nas učini srećnijim, kao i dizajn i umetnost uopšte. Lepe stvari nam ulepšavaju dan“, kaže za "Ekspres“ dizajnerka Dragana Ognjenović, jedna od retkih na našoj modnoj sceni koja traje dugo i bez ustupaka trendovima.

Upravo ovih dana jedan od njenih brendova "D.O. Home“ slavi svoj dvadeseti rođendan, a tim povodom Dragana je dizajnirala novu kolekciju upotrebnih predmeta od porcelana i keramike koji su, zapravo, svojevrsne male skulpture.

"Reč je o unikatnim predmetima od kojih će neki kasnije biti i deo šire proizvodnje. Porcelanom i keramikom sam počela da se bavim istovremeno kada i modnim dizajnom. Na ime, kada sam opremala svoje prodavnice, želela sam da imaju svoj jedinstven stil i tako sam počela sama da pravim predmete koji će se u njima nalaziti. Što se tiče same linije ’D.O. Home’, pre nekoliko dana sam sasvim slučajno ustanovila da sam prodavnicu sa tim komadima otvorila pre tačno 20 godina. Veoma sam se iznenadila jer je to vreme prošlo kao tren.“

"D.O. Home“ obeležava 20 godina, za nekoliko dana otvarate Beogradsku nedelju mode, koja je Vašom revijom otvorena prvi put pre 25 godina, ali je Vaš dizajnerski rad, pre svega modni, počeo mnogo ranije. Za sve to vreme ste prisutni na tržištu i traženi. Kako se u tome uspeva, a da pritom niste pravili ustupke u vezi sa svojim prepoznatljivim modnim izrazom?

"Da budem iskrena, ne znam da li se to može tretirati kao uspeh, niti je plod smišljenog plana. Jer i da jeste tako, bilo bi veoma teško da se izvede. Dok sam se lečila od virusa korona i provodila vreme kod kuće, imala sam priliku da pogledam dosta dokumentarnih filmova koji se tiču i mog posla. Shvatila sam da bi iza takvog plana i cilja morala da stoji neka korporacija, ozbiljan brend brifing koji bi se strogo poštovao. U mom slučaju je, ipak, sve bilo intuitivno. Umesto da razmišljam o tome i pravim planove u tom pravcu, ja sam samo želela da to što radim bude prepoznatljivo.“

Da li znate da mnogi za dobru crnu haljinu u minimalističkom stilu ili kvalitetan sako, na primer, kažu da izgledaju kao da ih je uradila Dragana Ognjenović?

"Ne znam za to, ali hvala, znači mi da to čujem.“

Ko je za Vas sinonim za kvalitet i dobar dizajn?

"Ima dosta modnih kuća koje su bile dobre i koje su vremenom postale još bolje, ali s druge strane imamo i pojavu da se odevanje toliko pojednostavilo, a da kvalitet više nije važan, mada sam ja sigurna da tako neće biti večno i da će i ovaj konzumerizam jednom proći.“

Čini nam se kao da nikada nije bilo više modnih kuća, brendova i prodavnica garderobe, ali smo i dalje uglavnom uniformisani kada je izgled u pitanju. Kako to objašnjavate? Da li je kriva globalizacija, konformizam ili odsustvo ličnog stila?

"To je posledica svega što ste naveli, ali i politike i društvenih okolnosti. Kada se Istok otvorio kao novo tržište, najveći u modnoj industriji bili su spremni da tome odgovore. I tako nije samo u vezi sa modom. Hrana je, na primer, u pojedinim slučajevima besmisleno jeftina i isto toliko nekvalitetna, zatim farmaceutska oprema i lekovi koji su spornog kvaliteta. Krivi su i mediji i društvene mreže koji nam plasiraju određene stvari, a tome najviše podležu tinejdžeri i mladi. Nekada je bilo pozitivno da se razlikujete, a sada je sasvim suprotno.“

Kako je pandemija virusa korona uticala na modnu industriju?

"Uticala je tako da su mnogi shvatili da migracija proizvodnje, koja je odavno počela ka Kini i drugim zemljama u kojima je jeftinija radna snaga i proizvodnja uopšte, nije bila najbolje rešenje. Takođe, moda se konzumira kao nešto lepo i zato mislim da je opstala i da nam je veoma potrebna, čak i tokom pandemije. Mnoge modne kuće smanjile su troškove, neki brendovi su nestali, mnoštvo velikih robnih kuća u Americi je potpuno zatvoreno, ali to je njihov prirodan put koji je korona samo ubrzala. One bi se polako gasile i inače, pod uticajem trgovine koja se odvija posredstvom interneta.“

Kako je pandemija uticala na Vas kao umetnicu?

"Na početku uopšte nisam razmišljala o dizajnu jer prvo nije bilo uslova da se o tome razmišlja, a drugo mislila sam – to što ja znam da radim nikome više ne treba. Ali, već nakon prva tri meseca kod mene se javila želja da nastavim da radim. Shvatila sam, takođe, i da su neki problemi koji su mi se raniji činili velikim, sada iz perspektive korone zapravo sasvim sitne stvari. Osim straha za zdravlje ljudi koji rade sa mnom, za moj tim, pandemija nije značajnije uticala na mene.“

Kakva je budućnost modne scene i modnih dizajnera u Srbiji, koliko smo prisutni u svetu?

"Pojedinačno smo prisutni, ali, nažalost, nema organizovanog proboja na bilo koju modnu scenu u svetu. I to što se sporadično dešavalo plod je truda, upornosti i hrabrosti pojedinaca. Šteta što je tako jer je modna industrija jedan fini kanal, kojim bi se moglo mnogo toga drugog uraditi. Ali, moram da kažem da je mlađa generacija, oni koji sada tek počinju da grade svoju karijeru, življa i žilavija, da su već adaptirani na biznis, što ranije nije bio slučaj. Znaju da moraju da se oslone na sebe i sigurna sam da će od svih tih mladih pojedini stasati u nešto ozbiljno, kada je dizajn mode u pitanju.“

Da li Vi i dalje učestvujete na modnim manifestacijama u svetu, u Njujorku na primer, gde ste redovno bili prisutni na Nedelji mode?

"Ne radim to više jer sam u jednom trenutku morala da odaberem gde ću živeti i odlučila sam da to bude Srbija, a s druge strane, ono što sam tamo uradila bilo je dovoljno da steknem potrebnu poziciju. Zato je sledeći korak morao da bude – ili da otvorim prodavnicu, ili da svoje modele odavde šaljem u Ameriku. Puno sam razmišljala o tome i shvatila sam da je sam proces izvoza na njihovo tržište, naročito odavde, iz zemlje koja nije ni u Evropskoj uniji, veoma komplikovan. Zato sam od toga odustala, ali su mi organizatori Nedelje mode u Njujorku rekli da za mene uvek ima mesta. Nastala je čak i šala da kada neko nešto piše o meni uvek na kraju doda: ’Ali, ovo ne možete kupiti u Americi.’“

Kada su tkanine u pitanju, s jedne strane se i dalje neguju one koje su prirodne – svila, pamuk, vuna, a s druge stalno se radi na razvijanju novih, tehnološki razvijenih materijala. Ko će pobediti?

"Čini mi se da mora da pobedi priroda jer se u vezi sa upotrebom vune, pamuka, svile ne dešava ništa strašno i opasno za našu planetu. Što se kože i krzna tiče, mislim da će se ići ka alternativnim rešenjima. Kao što se nekada pravio nakit od slonove kosti ili naočari od kornjačinog oklopa, danas je to nezamislivo. Sada imamo kožu od kaktusa, od pečurki, a pojaviće se i neke druge sirovine koje će zameniti i poliester koji se nalazi u većini odeće danas, a problematičan je.“

"House of Gucci“: Šta porodici Guči smeta u ovom filmu

Ubistvo sa stilom

Ubistvo sa stilom

Scena 14.11.2021. 15:05

"House of Gucci“: Šta porodici Guči smeta u ovom filmu

Psihologija i moda: Da li test ličnosti može odrediti modni stil

Nova aplikacija

Nova aplikacija

Život 09.08.2021. 07:05

Psihologija i moda: Da li test ličnosti može odrediti modni stil

Dodeljeni modni Oskari (FOTO)

CFD nagrade

CFD nagrade

Život 12.11.2021. 02:08

Dodeljeni modni Oskari (FOTO)

Foto

Reciklaža u modnoj industriji je u svetu veoma aktuelno pitanje, s obzirom na to da je odbačena garderoba jedan od najvećih zagađivača prirode. Gde smo mi u svemu tome?

"Ne znam da li se garderoba kod nas reciklira, moguće je da nisam dobro informisana, ali nisam čula za mesto na kojem se sakuplja stara garderoba da bi se od toga dalje nešto pravilo, osim sporadičnih i minijaturnih akcija.“

Šta Vas inspiriše i kako se opuštate u ovim izazovnim vremenima?

"Inspirišu me knjige, filmovi, muzika, retki magazini u kojima i dalje ima dobrih tekstova, jer se i novinarstvo skoro svelo na tek nekoliko kratkih rečenica. Ali, inspirišu me i ljudi, komunikacija sa njima lično i posredstvom dizajna. U tome je upravo lepota mog posla – da dolazim u kontakt sa ljudima koji vole dizajn koji volim i ja, pa se ispostavi da smo slični i u mnogim drugim interesovanjima.“

Mnogim ženama, ali i muškarcima, kupovina vraća osmeh na lice, a Vama? Da li volite da idete u šoping?

"Garderobu ne kupujem. U šoping odlazim samo kada mi trebaju obuća, veš i čarape, ali sam i u vezi sa tim veoma jednostavna jer znam gde treba da odem i skoro uvek kupujem na istim mestima. Ako sam u inostranstvu, onda volim da gledam izloge i ulazim u prodavnice koje u pogledu arhitekture i dizajna imaju nešto da kažu.“

Šta bi, po Vašem mišljenju, svaka žena trebalo uvek da ima u svom garderoberu?

"Bez obzira na to što su nam sada, usled pandemije, sužene pri - like koje zahtevaju neku poseb - nu odeću, smatram da je korisno graditi bazu od nekoliko odevnih predmeta koji bi se međusobno slagali i činili osnovu za nešto sle - deće. Dobra haljina, pantalone ili suknja, zavisi od toga šta ko voli da nosi, kvalitetan sako i kaput. Tome bi trebalo dodati dobru košulju ili rolku. Često u svojim ormanima čuvamo nepotrebnu odeću, koju više ne nosimo jer nam je postala mala, velika, jer je kupljena greškom, pa kada dođe trenutak da nam je važno šta ćemo obući, možemo na prste da izbrojimo ono što je lepo i kvali - tetno, i što nam po veličini i boji odgovara. Iz tog razloga je važna osnova od nekoliko odevnih pred - meta u koje smo sigurni, naročito kod osoba koje žive brzo i koje su opterećene poslom, gajenjem dece i nemaju dovoljno vremena da se posvete sebi. S prolaskom vremena često dolazi do rušenja koncepta koji smo izgradili, jer su kupovine impulsivne ili se obav - ljaju kada bi nešto hitno trebalo pronaći za priliku koja sledi. Iz tog razloga potrebno je imati bazu na koju je uvek moguće osloniti se i koja se sa nekoliko detalja može oplemeniti.“