Scena
11.01.2022. 06:05
Nemanja Jevtić

Pozajmljena originalnost

Hipsteri - najžilaviji pokret u novom izdanju

Hipster
Izvor: Shutterstock

Želja da se bude alternativan i "originalan“, uz svesrdne pozajmice iz prošlosti, lansirala je hipstere u mejnstrim kulturu, uprkos njihovom opiranju i bojazni da bi im se upravo to i moglo desiti.

"Video sam Džefija kako po gradskim ulicama hoda čudno krupnim korakom planinara, gledano okom objektivnog posmatrača činilo se da poskakuje zajedno s malom torbicom na leđima punom knjiga, četkica za zube i mnoštvom neophodnih sitnica, ali sem ove torbice ’za boravak u gradu’ vukao je sa sobom veliki krcati ranac s vrećom za spavanje, pončom i posuđem. Svojom kosom, zelenim očima i kozjom bradicom neverovatno je podsećao na istočnjaka, ali ne i na boema, jer uopšte nije bio boem (neizbežni pratilac svake umetnosti)“, napisao je Džek Keruak u svojoj knjizi "Darma lutalice“.

Autor ovog istaknutog romana bit generacije, kao da naglašenim negiranjem boemije želi da otkloni moguće dileme nedovoljno upućenih da se opis Džefija Rajdera, u stvari, odnosi na prikaz američkog hipstera s polovine pedesetih godina XX veka, pripadnika jedne od prvih supkulturnih grupa na tlu Amerike. Ali, mogao bi da se odnosi i na opis koji, donekle, stereotipno definiše novog hipstera XXI veka koji nosi uske pantalone, kariranu košulju, frizuru drvoseče i gustu bradu uz neizostavne arturmilerovske naočare debelih okvira, ali ništa više od toga.

Potraga za atmosferom

Prvi hipsteri postojali su još od druge polovine tridesetih godina XX veka. Slušali su džez, nosili su "zut-sut“ sakoe širokih naramenica, vrećaste pantalone koje bi se sužavale ka nogavicama i neobične šešire širokih oboda. Njihovo usmeno izražavanje "jive talk“ bilo je upečatljivo po tome što su menjali uobičajeni smisao izgovorenim rečima, tvoreći nova značenja, razumljiva samo "odabranima“. Džez muzičar Keb Kelovej objavio je "Hipsterski rečnik“ 1938. godine, a u svojim literarnim delima pominjali su ih različiti autori, poput Normana Majlera i pomenutog Džeka Keruaka.

Već tokom pedesetih godina odevanje hipstera evoluira i upravo nalikuje opisu Džefija Rajdera, perjanice romana "Darma lutalice“. U pitanju je zapravo Keruakov prijatelj Geri Snajder, Pulicerov laureat, jedan od poslednjih živih avangardnih poeta San Franciska i učesnik znamenite pesničke večeri u "Galeriji šest“ 1955. godine.

Hipsterizam prihvataju uskoro i bitnici, kao i hipi pokret deset godina kasnije. Međutim, krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina, a naročito od prve decenije XXI veka do danas, hipsterizam dobija novo značenje sa malo dodirnih elemenata u odnosu na original.

Za mnoge, Njujork je mesto modernih hipstera, a kvart Vilijamsburg u Bruklinu jezgro, nukleus odakle je sve počelo. Od kraja sedamdesetih godina u ovaj kvart počeli su da se doseljavaju umetnici, a zatim i njujorški japiji naklonjeni boemiji, želeći da navodno monotoni život na Menhetnu zamene za uzbudljivu i vibrantnu atmosferu Vilijamsburga.

Istovremeno, odvijala se i urbana džentrifikacija ovog dela Njujorka. Jeftine rente i cene nekretnina koje su prvobitno privukle umetnike, namamile su novu, obrazovanu i platežnu klasu mladih ljudi koja se više nije sastojala samo od japija koji žele da žive u umetničkom okruženju. To je nužno dovelo do promene namene površina u kvartovima, kao i strukture urbanog prostora. Fabričke hale i magacini pretvoreni su u stambene objekte ili su pak rušeni zbog izgradnje zgrada za stanovanje da bi se udovoljilo sve većoj potražnji. Džentrifikacija Vilijamsburga dovela je do toga da su cene nekretnina višestruko porasle.

Proizvodnja "originalnosti“

U takvom okruženju koje se polako i istrajno formiralo, u udobnoj atmosferi kafeterija, ateljea, alternativnih umetničkih radionica i malih prodavnica, bilo je nečeg naizgled melanholičnog, nečeg što je budilo nostalgiju za starim dobrim vremenima i osećaj da se sopstveni vizuelni i kreativni pečat može izgraditi na pozajmicama iz prošlosti, počevši od ključne reči "hipster“, ali obrnuto od izvornog značenja.

Lični izgled bio je prvi na "udaru“. Odjednom je dekin fedora šešir postao bitan, a iz ormana su ponovo oživeli bakini pleteni džemperi i kašmirske marame.

Ne bi trebalo zaboraviti ni stare bakelitne telefone, a jedno vreme bili su traženi i oni koji se postavljaju uspravno, na zidove. Retro bicikli bez brzina, ali sa obaveznom pletenom korpom ispred upravljača u kojoj su se nalazili organski strukovi zelja za ćušpajz nisu se smeli zaobići, kao ni sve popularnije urbano pčelarstvo.

Ako sve većoj prodaji gramofona i vinil ploča hipsteri XXI veka nisu baš kumovali, onda su svakako pospešili rastuću globalnu potražnju. Međutim, ono za šta su svakako zaslužni jeste procvat "lomografije“, pomalo zaboravljene analogne fotografije podržane foto-aparatima marke LOMO iz Rusije, koji nastavljaju tradiciju nekadašnjeg sovjetskog proizvođača istog imena, a čiji su se foto-aparati "smena 8“ nekada i kod nas prodavali. Gotovo posustala analogna fotografija ponovo je procvetala, a pridružila joj se ubrzo i polaroid kamera sa svojim instant fotografijama. Jer, suština je u detaljima i višestrukim ekspozicijama, zasićenim bojama i zrnastim fotografijama koje izgledaju autentično i retro, uz opasku da nikada ne znate unapred kako će fotografija ispasti.

Kao i postmodernizam, hipsteri koriste pastiš kao okvir za različite uspavane ili zaboravljene stilove iz prošlosti. Na red je uskoro došao i jezik, ali ne kao kod ranih hipstera čiji je vokabular bio pun višeznačnih reči koje izazivaju nedoumice neupućenih. Savremeni hipsteri čine nešto drugo; obnavljaju i izvlače iz zaborava decentne reči i akcente, način izražavanja prošlih generacija prisećanjem na starije članove porodice ili tražeći inspiraciju u starim, crno-belim filmovima. Otprilike kao kada bi mladi hipster, prisećajući se svoje prabake i priča o predratnom Beogradu, počeo žargonski da je oponaša i govori kao i ona. I to u svakodnevnim prilikama, naravno.

Tržište je počelo da proizvodi "originalnost“ i da stvara hipstere kroz odevne predmete, muzičke spotove, serije i filmove, tražeći dobru priliku u profitu. Odjednom su mnogi počeli da neguju tuluz-lotrekovske brade, nose panama šešire, naočare debelih okvira, flanelske košulje, frulaste pantalone, retro putne torbe sa natpisima davno nestalih avio-kompanija uz sve moguće i nemoguće odevne kombinacije. "Vintidž“ farmerke koje izgledaju staro iako su nove danas su deo kolekcije najvećih modnih kompanija. Umesto da ih pronalazite po starim ormanima i garažama, sada možete da ih kupite u prodavnicama.

Neumesno pitanje

Hipsteri XXI veka su zapravo lepršava, pahuljasta supkultura, lišena svih ličnih rizika, opasnosti i ideologija, spremna da prigrli uglavnom one spoljne manifestacije koje će istaći njihov izgled u očima drugih; izgled vodoinstalatera s tetovažama ili frizurom drvoseče sa izbrijanim potiljkom koji deluju izazivajuće, iako to nisu i pride nemaju nikakvog zanatskog umeća, čiji se svakodnevni rad vrednuje na berzi, u informatičkom sektoru ili na polju kreativnih delatnosti, gde nužno nije potrebno poznavati određene, naročito manuelne veštine. Ipak, ono što je očigledno, jeste žilavost, prilagodljivost i stalno preoblikovanje hipsterske estetike; neiscrpna potreba da se pronalaze nove inspiracije za iskazivanje pozajmljene "originalnosti“, što može da bude jedan od osnovnih razloga zbog čega ova vitalna supkultura traje više decenija i pritom nimalo ne posustaje. Naprotiv, kao da iskazuje otpornost u odnosu na nadolazeće trendove i traje duže od mnogih poznatih supkultura iz prošlosti.

I u našem okruženju mogu se sresti hipsteri koji ne zaostaju za svetom ni po izgledu niti po načinu odevanja. Od modnih i kulinarskih, preko alternativnih i ekoloških, zaključno sa nostalgičnim SFRJ hipsterima koji su u maniru naknadne pameti iznenada otkrili da su "stojadini“, borosane i crveni kiosci Saše Janeza Mahtiga iz vremena socijalističkog samoupravljanja tako "gotivni“ i baš "kul“.

I konačno, zašto hipsteri ne žele da ih nazivate hipsterima?

Recimo da sretnete muškarca sa dugačkom bradom, fedora šeširom, naočarima sa debelim okvirima i polaroid foto-aparatom u ruci i upitate ga nepromišljeno: "Da li si ti možda hipster?“

Odgovor bi, gotovo izvesno, izgledao ovako: "Hipster? Nikad čuo.“ Zatim bi se pomalo uvređeno okrenuo prema družini koja sedi u alternativnom kafeu gde se piju organski espreso i beskofeinski kapučino i dodao svom društvu sa izvesnom dozom prezira: "Dragi prijatelji! Da li ste vi čuli za hipstere?“

"Da! Jesmo. Hipsteri su obično oni koji postavljaju besmislena hipsterska pitanja.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Dolazi nam "otkačeni" austrijski umetnik
Muzej savremene umetnosti

Ervin Vurm

09.01.2022. 23:10

Dolazi nam "otkačeni" austrijski umetnik

Muzej savremene umetnosti u Beogradu u 2022. godini, kako kaže direktorka ove institucije kulture Marijana Kolarić, ima velike planove, a kao posebno značajnu najavila je izložbu globalno poznatog austrijskiog umetnika Ervina Vurma u MSUB, koja bi, ako pandemijski uslovi dozvole, bila otvorena za posetioce početkom aprila.
Close
Vremenska prognoza
light snow
-1°C
26.01.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve