Scena
06.08.2024. 18:00
Silvana Hadži-Đokić

Preporuka za čitanje

Kukovi jedne diktature

Knjiga, čitanje knjige Knjiga, čitanje knjige
Izvor: Shutterstock

Luisa Valensuela rođena je u zemlji tanga i fudbala davne 1938. godine i jedna je od najvažnijih argentinskih književnica.

Kroz njeno detinjstvo figurirali su Horhe Luis Borhes i Ernesto Sabato, pošto joj je i majka bila spisateljica, koja je sa Borhesom izdala zajedničke priče. Valensuela se osamdesetih godina prošlog veka sklonila u Njujork, bežeći od vojne diktature, i napisala “Roman noar sa Argentincima“.

Autorka piše političku književnost i odbija da je književni kritičari svrstavaju u predstavnicu latinoameričkog posboom-a, u jato ženskih pisaca, među kojima je najzapaženija Izabel Aljende.

Valensuela ne piše sentimentalni roman i daleko je od žanra magičnog realizma pa se ne može poistovetiti sa književnicama tog literarnog pravca. Stilski je bliskija Huliju Kortasaru.

Kritički duh, percepcija političkog režima, društva, žene, njene moći, fiziologije i seksualnosti, ali i vedrina i humor, začinili su Valensueline priče: “Ovde se dešavaju čudne stvari“, “Promena oružja“, “Simetrije“, romane: već pomenuti “Roman noar sa Argentincima“, “Kao u ratu“, “Putešestvije“, “Sutrašnjica“, “Sardinijska maska“, uz nekoliko eseja i putopisa.

Knjiga priča koju ovde predstavljamo “Promena oružja“ prvi put je izdata 1982. godine, dakle u Americi, njenom tadašnjem azilu u vreme militarističkog režima. Sastoji se od pet priča i u svakoj akteri su žene.

Njihovi naslovi su redom: “Četvrta verzija“, “Reč ubica“, “Rituali raskidanja“, “Noću sam tvoj konj“ i “Promena oružja“. Dve priče, prva i poslednja, duže su od ostalih, a uz treću “Noću sam tvoj konj“ čitaju se kao politička književnost, naročito ako politiku represije shvatimo kao sudbinu.

U priči “Četvrta verzija“ glavna heroina je raskošna glumica koja stupa u ljubavnu vezu sa ambasadorom moćne, slobodne, neimenovane zemlje, da bi svojim zemljacima, političkim prognanicima i njihovim porodicama obezbedila azil prvo u ambasadi, a potom politički, u matičnoj zemlji ambasadora.

Heroini koja priča sa svojim ogledalima, glumi u monodramama, jer u pozorišnim predstavama učešće može biti subverzivno, dok turpija nokte, stiže poziv na prijem kod novog ambasadora. Tako se Pandorina kutija okovane, posivele stvarnosti otvara, iz nje šiklja krv, autocenzura, progon, represija, ćutanje, a ne zatvara je sloboda, milost, demokratija, nego zveckanje oružjem i diplomatski incidenti. Vrata kutije ostaju odškrinuta, iako se pozorišna zavesa spustila.

Priča “Reč ubica“ govori o opsesivnoj vezanosti žene i muškarca čija strast je evidentna, ali čudnovato je kako su se dve oprečne ličnosti, različite prirode, rase, kulture, temperamenta, predistorije, pogleda na svet i prioriteta uopšte spojile i trajale.

“Noću sam tvoj konj“ govori o ženi koja čekajući svog dragog dospeva u zatvor, lukavom telefonskom zamkom, često korišćenom metodom od strane represivnog režima.

Žena koja u dubini duše zna da je nevoljena, mnogo puta će da ponizi sebe i da moli za ljubav, ali Valensuela nam poručuje da to neće činiti zauvek. Kad bude otišla, biće joj potrebni “Rituali raskidanja“.

Priča “Promena oružja“ govori o ženi zaglibljenoj u jednom stanu u Buenos Ajresu. Ima kućepaziteljku i svakodnevno je posećuje jedan muškarac koga ispred vrata čuvaju dvojica telohranitelja. Ko je ta podatna žena i ko je taj zgodni muškarac koji sa njom vodi ljubav?

Proza Valensuele ima moć da čitaoca pretvori u metu, nanišani, okrzne, rani ili ubije, a retko koga će da promaši.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
20°C
11.09.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve