Preporuka za čitanje: Ženska odiseja

Autorka je Tatarka, to joj je maternji jezik, sa ruskim se upoznala u procesu socijalizacije.

Rođena u Kazanju, diplomirala je na fakultetu za strane jezike Kazanjskog državnog instituta, a nakon toga i na Moskovskoj filmskoj školi.

Njen prvi roman “Zulejha otvara oči“ dobio je najvažniju rusku književnu nagradu “Velika knjiga“ i nagradu “Jasna Poljana“ te joj preko noći doneo književnu slavu, veliku čitalačku publiku i naklonost književne kritike.

U njemu autorka prede priču o svojoj babi Tatarki, koja tridesetih godina prošlog veka živi u selu sa stotinak kuća, u kući imućnoj, sa mnogo starijim mužem i svekrvom koja joj komanduje. Muslimanka je koja veruje u duhove šume, sela, groblja. Neemancipovana i pokorna, živi svoju sudbinu u ženskom prostoru kuće, praktično zapećku, po starim obrascima, kako je naučena u roditeljskom domu i nastavila da radi u muževljevom.

Komunisti u vreme novog talasa gladi vrše kampanju otkulačavanja, odnosno deportacije kulaka iz Tatarije u Sibir.

Oni nisu kulaci jer imaju nešto žita, drva, jednu kravu, kobilu i ždrebe. Muž je seljak koji je zemlju obrađivao teškim radom, zato odbija da preda svoju imovinu, a Zulejha kao kulakinja, pred čijim su očima ubili muža, biva deportovana daleko na istok, u surovi Sibir, gde u divljem okruženju osvaja svoju ličnu slobodu, emancipuje se od konvencija, tradicionalnih stega, šerijata, iako nepismena i limitirana zacrtanom sudbinom, ona živi neslućeni, nesanjani život, punim plućima, po jedinom kodeksu – empatije i ljubavi. Život slobodne građanke ona praktikuje paradoksalno u svojevrsnom gulagu, u zatočeništvu.

Ptica koja ne ume da leti

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 25.07.2024. 18:00

Ptica koja ne ume da leti

Topla limunada od vulkanske lave

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 16.07.2024. 23:10

Topla limunada od vulkanske lave

Knjiga “Zulejha otvara oči“ prvobitno je zamišljena kao film i napisana kao scenario, tek kasnije je pretočena i proširena u roman.

Zato je dinamična, slikovita, slojevita, a likovi su joj živi. Tu je njen muž tatarski seljak, težak koji radi i stiče, njegova majka “Vampirka“, mlada Zulejha koju svekrva podrugljivo zove “Pokisla kokoška“, tu su crvenoarmejac Vanja, koji vodi put Sibira ovaj antidržavni transport ne znajući ni sam krajnju destinaciju, tu je doktor medicine, univerzitetski profesor koji živi u kolektivnom smeštaju koji je nastao od njegovog salonskog stana, Nemac, jedan agronom, dama koja govori francuski i engleski, slikar, mnoštvo običnog naroda, dve ljubavnice crvenoarmejca, jedna nerotkinja, druga podatna i zamamna, kojima se on na kraju ne vraća.

Roman “Zulejha otvara oči“ govori o odgovornosti i vlasti, političkim agitatorima i denuncijantima, o moralu prvobitnih autentičnih crvenoarmejaca, o prvim Staljinovim čistkama i o tome da je svaka sledeća vlast lošija i bezbojnija od prvobitne.

Nekoliko poglavlja počinje rečenicom iz naslova. Kad god se ponavlja ova literarna fraza, nalik muzičkoj, glavna protagonistkinja raste u svojoj unutrašnjoj slobodi i bleštavilu. Život je za Zulejhu postao mnogo više od onog što joj je rođenjem dato. Kao da je sa svakim pređenim kilometrom, vremenski ili prostorno, širila rakurs svoga pogleda, dok joj se horizont nije pretvorio u krug.

Ipak, nemojte misliti da je hleb koji je jela izdašan, od belog brašna, gospodski, kao kod kuće. Bio je to hleb sa sedam kora umešen brigom, teretom i suzama, ali i vidicima divlje lepote i ljubavi.

Mesto u kome umiru jednorozi

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 15.07.2024. 22:05

Mesto u kome umiru jednorozi