Scena
17.04.2025. 15:23
Scena
18.04.2025. 09:32
Beta
Intervju
Maja Rakovic: "Zabavna muzika je i dalje živa i u velikom usponu!"
Beograd je uvek bio sinonim za grad u kojem su se stvarale kvalitetne zabavne melodije i pop pesme koje su do danas ostale evergrin. Tako je i sada. Mesta na kojima su se te danas legendarne pesme prvi put mogle da čuju i odakle su ušle u večnost jesu festivali, a za glavni grad Srbije simbol muzičkih festivala jeste "Beogradsko proleće“.
To je manifestacija na kojoj su nastupala i takva imena poput Đorđa Marjanovića, Lole Novaković, Zdravka Čolića, "Korni grupe“...
Posle duže pauze kultni festival je pre nekoliko godina obnovljen i 24. aprila u MTS dvorani začuće se ponovo kvalitetna pop muzika i birati najbolja numera.
O značaju ovog festivala, njegovoj ulozi nekad i sad, ali i budućnosti zabavne pop muzike u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori umetnička direktorka "Beogradskog proleća“ Maja Rakovic.
Šta svi oni koji vole "Beogradsko proleće“ mogu da očekuju od te manifestacije ove godine?
"I ove godine očekujemo divnu atmosferu, čućemo 18 izuzetno lepih pesama. Na festivalu će se pojaviti dobro poznata imena muzičke scene: Dado Topić, Sandi Cenov, Lena Kovačević, Boris Režak, Bojan Marović, Nataša Mihajlović... Pored njih, predstaviće se i mladi pevači, od kojih se neki pojavljuju prvi put na festivalu. U revijalnom delu, između svake tri takmičarske pesme, čućemo po jednu od najpoznatijih i najlepših pesama Aleksandra Ace Koraća koje svi pamtimo. Sigurna sam da će biti veoma interesantno i lepo, a atmosfera će dostići vrhunac kada budemo proglasili pobednike koje će odabrati publika i stručni žiri. Posebno će biti zanimljiva nagrada koju dodeljuje ’MTS dvorana’ i, naravno, nagrada za najlepšu pesmu koju dodeljuje Naksi radio.“
Šta za Vas lično znači "Beogradsko proleće“?
"'Beogradsko proleće’ za mene predstavlja nešto na šta sam veoma ponosna i što ima posebno mesto u mom srcu. To je festival koji sam pratila još kao dete sa roditeljima i uživala godinama u toj festivalskoj atmosferi. Sada sam umetnička direktorka festivala što je za mene na neki način ostvarenje želja iz mladosti. Rekla bih i da je to ostvarenje moje vizije o tome da pop muzika treba da živi i da se podstakne stvaranje pesama kvalitetnog pop zvuka.“
Koliko je hrabrosti bilo potrebno, ali i koliko problema se moralo prevazići da se oživi ovaj kultni beogradski i nekada jugoslovenski festival?
"Bilo je veoma izazovno graditi dalje festival na temeljima nečega što je već vrlo poznato, kultno i što je ’60-ih i ’70-ih godina izazivalo ogromno interesovanje Beograđana. To je bilo jedno potpuno drugačije vreme, vreme kada su festivali bili u jeku popularnosti. Ipak, uprkos novim i drugačijim okolnostima, nismo nailazili na probleme i prepreke tokom organizacije i nastavka ove divne festivalske priče. Od početka smo se svi jasno razumeli i delili istu viziju kako bi sve trebalo da izgleda, odnosno na koji način ’Beogradsko proleće’ treba da nastavi da živi. Ta vizija odnosi se pre svega na kvalitet, pažljivu selekciju najboljih pesama, kao i na detaljno osmišljavanje programa u okviru kog se poseban značaj pridaje sećanju na pesme koje su obeležile ranija izdanja festivala, poput vanvremenske pesme ’April u Beogradu’ koju smo prvi put čuli upravo na ’Beogradskom proleću’ i koja ove godine slavi 50 godina.“
U realizaciji ovogodišnjeg festivala učestvuju mladi umetnici, i to ne samo među izvođačima, već i kada je reč o voditeljima i tehničkoj ekipi. Očigledno da je "Proleće“ jedna šansa i odskočna daska za mlade?
"Asocijacije na proleće jesu mladost, nova energija, poletnost. Srećna sam što imamo priliku da mladim pevačima i autorima damo šansu i priliku da upravo na ’Beogradskom proleću’ naprave prve korake u svojoj karijeri. Ove godine pokrenuli smo i jedan divan konkurs za mlade studente koji su dobili priliku da osmisle vizuelne identitete koji će pratiti nastupe 18 izvođača. Mislim da će to dati posebnu čar ovogodišnjem festivalu. Takođe, ekipa koja učestvuje u organizaciji i realizaciji je podmlađena, to su studenti završnih godina fakulteta umetnosti. Podmladak među umetnicima, pevačima, kompozitorima, ljudima koji se bave organizacijom jeste nešto što predstavlja veliki ponos ovog festivala.“
Postoji li danas kvalitetna zabavna i pop muzika i može li kvalitet opstati u ova nesigurna vremena?
„Naravno da postoji. Upravo na takvoj, kvalitetnoj pop muzici, zasniva se program Naksi radija na kom sam glavna i odgovorna urednica više od 30 godina. Sasvim sam sigurna da ljudi vole da slušaju pop muziku i veoma mi je drago što imamo mlade ljude koji neguju taj zvuk. Dokaz za to su i pesme koje smo čuli na festivalu ’Beogradsko proleće’ prethodnih godina i koje ćemo čuti ove i narednih godina. Postale su izuzetno poznate među slušaocima radija. Pop muzika je u svom usponu, a na nama koji uređujemo program radio-stanica koje emituju tu vrstu muzike je da damo krila muzičarima i podstaknemo ih da stvaraju takve pesme.“
Već neko vreme smatra se da je u domaćoj zabavnoj muzici kriza kompozitora i svežih ideja. Ima li mesta takvom mišljenju?
"Mislim da nema mesta takvom mišljenju. Stalno sam u kontaktu sa muzičarima i kompozitorima koji nam na radio redovno šalju nove pesme. I ’Beogradsko proleće’ kao festival je jedan od načina da se kompozitori i izvođači motivišu da stvaraju pop muziku i da donesu što više lepih pesama. Interesovanje za učešće i broj prijava, kojih je iz godine u godinu sve više, pokazatelji su da nema ni govora o krizi kada je pop muzika u pitanju.“
Do pre nekoliko godina etno-muzika bila je veoma popularna. Kakvo je Vaše mišljenje o etno-melosu u pop vodama i da li dovoljno negujemo izvornu narodnu muziku?
"Pravci u kojima u zabavnu muziku ulazi etno-melos su uvek dobri zato što je to na neki način čuvanje tradicije. Oni koji umeju to da urade na kvalitetan način, a ima mnogo takvih autora, imaju priliku da stvore pesme koje ostaju za sva vremena. Iskristalisao se jedan broj umetnika koji stvara i donosi takvu muziku na divan način i znam da su njihovi koncerti jako posećeni. Lepo je kada se pop muzici nađe zvuk etno-muzike jer je to pečat naše tradicije.“
Vi ste i urednica i osnivač Naksi radija i predsednica reprezentativnog udruženja radio-stanica Srbije. Kakva je danas uloga radija kao medija i kako vidite njegovu budućnost?
"Mislim da je radio medij koji ljudi najviše vole i sa kojim imaju posebnu povezanost. Vezuju se za muziku i za radijske voditelje koji im se svakodnevno obraćaju i prilagođavaju sadržaj njihovim interesovanjima. Veza između radija i slušalaca je neraskidiva. Radio se najviše sluša u automobilu, na radnom mestu, kod kuće i tu je da ulepša dan jer je uz pesme i voditelje sve lakše. Radio je zahvaljujući internetu dobio mogućnosti koje je iskoristio maksimalno, što je doprinelo da radio sada možete slušati gde god da se nalazite. Ljudi sada često radio slušaju preko mobilnih telefona koji su uvek uz njih, a Naksi radio je prvi kod nas napravio aplikaciju Naksi plejer posredstvom koje možete slušati sve digitalne radio-stanice Naksi radija, ali i interesantne podkaste. Uvek ističem da je internet radiju dao krila i dodatnu moć. Budućnost radija je svetla i radio će uvek biti najbolji prijatelj čoveku.“
Da li veštačka inteligencija može da u bliskoj budućnosti zameni prave kompozitore i pevače?
"Veštačka inteligencija neće moći nikada da zameni kompozitore i pevače. Možemo da je iskoristimo kako bismo dobili neku ideju, ali pravu pesmu može da iznedri samo čovek jer su prava emocija i duša nešto što veštačka inteligencija nikada neće imati. Muzika i pesma će uvek ostati u domenu onoga što proističe iz nadarenih ljudi koji nam poklanjaju divne pesme.“
Postoje li možda planovi da se poput "Beogradskog proleća“ u budućnosti vrati još jedan nekadašnji kultni festival zabavne muzike ‒ MESAM?
"Volela bih da postoji što više festivala jer oni donose nove pesme koje emitujemo na radio-stanicama. Mnoge pesme sa festivala postaju hitovi za sva vremena, na primer poput pesme Ace Koraća ’Kažu mi da još si uvek sama’ koju danas vole i mladi. Nagrade na festivalima su podstrek i inspiracija muzičarima da nastave da stvaraju i donose novu muziku. Upravo na krilima te ideje nastala je ’Naksi Zvezda’, događaj koji Naksi radio organizuje već 14 godina i na kom dodeljujemo prestižne radijske nagrade za najuspešnije pesme, koncerte, albume, projekte… Mislim da su sve nagrade koje su upućene izvođačima, kompozitorima i tekstopiscima jedna divna stvar jer su vetar u leđa za stvaranje muzike koja ostaje za sva vremena.“
Scena
23.04.2023. 15:10
Beti Đorđević: "Umrla sam, ali su me moje pesme vratile u život"
Scena
22.07.2022. 12:53
Dado Topić: Uz rad i razmišljanje, čovek može da ostane na svom putu
Scena
08.11.2021. 07:10
Lena Kovačević: Između muzike i podzemnog sveta
Komentari
