Odlazak Milovana Danojlića

Pesnik, pisac, esejista, prevodilac, član SANU, predsednik Srpske književne zadruge, član Krunskog saveta, nosilac Ordena Svetog Save, Ordena zasluga za narod, dobitnik "Ninove" nagrade i niza drugih domaćih i inostranih priznanja za svoje književno stvaralaštvo.

Posle Danojlićevog upokojenja agencije su objavile osnovne podatke, od rođenja u selu Ivanovci kod Ljiga 1937. godine, njegovih gimnazijskih dana, pošto je samostalno napustio rodno selo, gde je – da bi preživeo – radio razne poslove od prodavca leda i novina i slično.

Sahrana epohe

Marko Živić

Marko Živić

Scena 23.10.2021. 17:20

Sahrana epohe

Završio je Filološki fakultet, Odsek romanistika za francuski jezik i književnost. Objavio je više od 70 knjiga poezije, beletristike, eseja i prevoda dela na srpski jezik poznatih svetskih pisaca poput Šekspira, Šarla Bodlera, Josipa Brodskog, Emila Siorana, Ežena Joneska... Neka dela preveo je na francuski i engleski jezik. Dobar deo vremena proveo je u Francuskoj, radio je na katedri za slavistiku u Poatjeu, gde je upoznao i suprugu, Francuskinju, i s njom izrodio decu.

Niko nije pomenuo bunt Milovana Danojlića koji ga nije napuštao do poslednjeg dana. Hoću da ispričam taj deo njegovog života, o čemu smo razgovarali u dvorištu njegove porodične kuće u selu Ivanovci pre nekoliko godina. Nedaleko odatle, na uzvišici iznad sela, Danojlić je podigao i crkvu. Ove godine, na Petrovdan, mesna biblioteka dobila je njegovo ime.

Početkom ’60-ih primljen je u redakciju "Borbe". Sve je išlo glatko do studentskih demonstracija 1968. kad je glavni urednik "Borbe" napisao tekst naslovom "O žitu i kukolju" gde je optužio studente za nezahvalnost što im daruje komunistička Jugoslavija. U tekstu je pisalo da svakom čoveku u nekom trenutku pred kuću dođe zlatna kočija. Studentima je stigla, a to oni nisu prepoznali.

Milovan Danojlić je na redakcijskom sastanku rekao da je komentar glavnog urednika neprimeren jer treba podržati studente, oslušnuti novo vreme i prepoznati njegove dobrobiti... Nije sačekao kraj, dao je otkaz i otišao.

Taj njegov bunt, ognjeni plamen uvek je palacao jednakom snagom. U nedavnom intervjuu "Politici" rekao je:

"Pljačkaški je u velikom škripcu pohod kapitalizma više ne donosi nekadašnje plodove, mašina nezadrživog progresa. Komunistički opit je propao, a zastrašujuća liberalna demokratija nije našla zamenu koja bi ublažila surovost konkurencije među zemljama, narodima, klasama i pojedincima. Snage koje su krotile i humanizovale bespoštedno nadmetanje – religije, obrazovanje, potisnute su sa javne scene. Kriza je po klasičnom Marksovom obrascu izbila 2008. godine. Sve što su protiv nje učinili bilo je štampanje milijarde i milijarde dolara bez pokrića. Naposletku je kriza morala potražiti uobičajen lek: krenula je na istok. Dobili smo sve što gledamo, likove zla, mržnje, rugobe i smrti. Svaki rat je poraz negovane dobrote."

 

Često se vraćao NATO bombardovanju SRJ 1999. godine:

"Bombardovanje iz proleća i leta 1999. otvorilo mi je oči za gnusobu sveta u kojem živimo. Rugobu sam i ranije osećao, ali sa razdaljine krio sam je od sebe. Bombe sa osiromašenim uranijumom uterale su mi pamet u glavu. Dužnost pisca jeste očuvanje i negovanje kolektivne memorije. Radim koliko mogu da se ne zaboravi."

 

U intervjuu za "Ekspres" posebno je insistirao da pesnik, pisac, literata uopšte nikad ne sme da stane na stranu silnika, samodršca i nenarodne vlasti. Poručio je još da pesnike treba pažljivo slušati. Čak kad se čini da oni snovetaju, da imaju sukob ideja u sopstvenoj glavi, jer to se jednom može ostvariti!

Na ovo me podseti priča Brane Crnčevića, koji je negde oko 2005. godine išao da primi nagradu u manastir Visoki Dečani:

"Kad su me dovezli pred manastir, video sam da je okružen u tri reda visokom bodljikavom žicom, a unutar žičanog kruga strani vojnici kamenog lica, u plavim šlemovima i sa dugim cevima... Prva asocijacija mi je bila da sam to već video u jednoj pesmi Brane Petrovića."

 

Podsetimo da je Danojlić imao i kratak politički angažman u Srbiji. Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke, ali nekoliko meseci kasnije, spakovao se i otišao u Francusku jer, kako mi je rekao, nije mogao da podnese kakvi primitivci istiskuju ljude od kredibiliteta.