Scena
19.08.2022. 12:15
Scena
21.09.2022. 23:05
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Roman koji je, zbog cenzure, objavljen tri decenije nakon što je napisan
Predstavljamo vam roman Hulijana Riosa: "Mimohod senki“.
Hulijan Rios rođen je 1941, u varošici Vigo, u Galiciji. Ovaj španski pisac označen je kao postmodernista, za koga je Meksikanac Karlos Fuentes rekao da je "najinventivniji i najkreativniji“ savremeni pisac na španskom jeziku.
Scena
17.07.2022. 14:45
Peter Čeferin: "Život je često dramatičniji od literature"
Prva dva romana objavio je u koautorstvu sa Oktaviom Pazom sredinom sedamdesetih godina prošlog veka: "Solo u dva glasa“ i "Pozorište znakova“. Bio je dugogodišnji urednik izdavačke kuće "Editorial Fundamentos“ iz Madrida, od početka 1970ih godina, gde je objavio Pinčona, Džona Barta, Sarduja i druge značajne savremene američke i latinoameričke pisce i pesnike.
Rios je autor 15 romana. Dugo živi u Francuskoj, gde je dospeo osamdesetih, na obodima Pariza.
Proslavio se romanom "Larva“ 1983, najekstremnijim narativnim eksperimentom XX veka na španskom književnom jeziku, koji nije preveden na srpski jezik niti, koliko znam, na neki od jezika u regionu, pod snažnim uticajem Džojsovog "Uliksa“, koji se smatra biblijom modernizma. Reč je o velikoj, fundamentalnoj postmodernoj avanturi pisanja. Ovekovečio ju je na kastiljanskom jeziku.
Rekao je, "za mene je pisanje escrivivir. Verujem da ova kovanica od reči pisati i živeti, koju je izmislila ličnost mog romana ’Larva’, može da mi pomogne da dam lično objašnjenje razloga zašto pišem. Sigurno je da je pisanje za mene umetnost življenja, najistinskija priroda, način da živim najintenzivnije“.
Scena
19.03.2022. 06:05
Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini
Scena
04.01.2022. 07:05
Lana Bastašić: Pisanje je jedina konstanta u mom životu
Roman "Mimohod senki“ objavio je tri decenije nakon nastanka, tek 2007, iako je bio napisan još pod diktaturom, 1970, u maniru magičnog realizma. Zbog cenzure u Španiji koju je nametnuo Frankov režim, morao je da ga sakrije na dno ormana. I tu je rukopis romana prvenca mladog književnika čamio toliko dugo, najviše zbog poglavlja "Lov u julu“ koje govori o lovu na hromog krojača iz Tamoge, Selsa Kastilja, koga je pojeo mrak u vreme Španskog građanskog rata, kao i sedmoricu meštana prethodnog dana ili one potopljene poput mrtvih riba u luci, neke spaljene u podmetnutim požarima. Ovo poglavlje korespondira sa poglavljem "Dies irae“ u kojem se nakon tri decenije osvećuje besmislena krojačeva smrt.
Provincija Galicija poznata je po hodočasničkom putu Svetog Jakova, iz tri pravca, iz Francuske, preko Pirineja, iz Portugalije i iz Sevilje do grada Santjago de Kampostela. Nekada se za Galiciju verovalo da predstavlja kraj sveta. U skladu sa tim, njena najzapadnija tačka, kameni rt na španskoj Obali smrti, nosi ime "Cape Finisterre“ što bukvalno prevedeno i znači "kraj zemlje“.
Roman "Mimohod senki“ predstavlja hroniku ovog mesta na kraju sveta, između Atlantika i močvara, reke i brda, koju pričaju njeni stanovnici, otkrivajući duboke tajne, noćne more, osvete, porodične međusobice, udarce sudbine, ali još češće ne otkrivajući uzroke svojih strasti i tragove zločina.
Sam Rios u predgovoru objašnjava da je poglavlja iz romana vremenom pojedinačno objavljivao, a za većinu je i nagrađivan. Ipak, njegov roman mozaik, koji veliča podneblje mestašca Tamoge, ima unutrašnju dinamiku i strukturu duže prozne forme.
Rios nas uvodi kroz ključaonice i zidove svog pripovedanja u zamandaljene kuće, ispunjene senkama i nagoveštajima događaja, ne izlažući nam pripovest klasično, u hronološkom ili retroaktivnom, riminiscentnom smeru, već interaktivno, tražeći od čitaoca da i sam učestvuje, zaključuje ili ignoriše nebitno. Pred vama je roman atmosfere, prava poslastica igre senki, galicijski noar, kome ćete se vraćati.
Komentari
