Kolumna Nebojše Jevrića

Urbane legende: Kafe “Beograd“ u Knezu

“Kolarac“ je zatvoren. Mesto gde su ispričane najbolje nikad napisane priče i romani.

Gde sam ručavao sa Miodragom Bulatovićem, pio kafu sa Dragoslavom Mihailovićem, vino sa Branom Petrovićem i Acom Sekulićem, slušao predavanja Dragana Lubarde. Gde sada da se afirmišu mladi pesnici?

Sredina Knez Mihailove. Odmah pored zatvorenog “Kolarca“ je kafe “Beograd“. Vlasnik je Srđan, sa kojim moraš da se otimaš da platiš. Tu se svakog dana u podne sakupljaju poslednji ostaci družine iz “Kolarca“.

Sedim sa Nebojšom, najboljim slikarom u Knezu, i ide kaža:

“Pinđur, pijanac i prevarant, pridružio se u zatvoru komunistima. Oni su imali crvenu pomoć. Izašao je iz zatvora pred rat i, kad je počelo, otišao sa partizanima u šumu. Zadugo mu ni pušku nisu dali. Ali kad je trebalo nekog utuć ili lešinu zakopat, tu je kao i oko rakijskih kazana Pinđur Komunac bio prvi.

Kad je rat završen, jedini prvoborac u selu, Komunac, posta partijski sekretar.

Sedi povazdan u seoskoj krčmi. Piće stiže odasvud. Uplašeni seljaci šalju ture.

’Hvala, biva, ko čašćiva, ne mogu više!’, kao odbijao je i nastavljao stari badavadžija da pije. ’Biva’ mu je bila omiljena uzrečica.

Sa njim se slizao Taki, sin jedinac, iz nadaleko čuvene domaćinske kuće Pandovića.

Nikola, njegov otac, prvi je Pandović koji se iz ljubavi oženio lepoticom iz čaršije. Dotad su devojke uzimali samo od kolenovića.

Taki se bacio na ujčevinu.

Nikola je bio bogat seljak i hrabar planinac. Kao i svi njegovi, kroz Rugovsku klisuru, trgovao je sa Arnautima. Kada mu je na drugom porođaju umrla žena, odbio je da se ponovo oženi.

Uvek su Pandovići pomagali crkvu i sirotinju, ali Nikola osobito.

Taki i Pinđur Komunac su se sastajali zorom na po jednu i ostajali do duboko u noć.

Urbane legende: Pop Vojo Žuti

Kolumna

Scena 18.06.2024. 22:00

Urbane legende: Pop Vojo Žuti

Urbane legende: Vasilije i Vidra

Kolumna Nebojše Jevrića

Scena 28.03.2024. 20:45

Urbane legende: Vasilije i Vidra

Prijalo je Pinđuru da se druži sa Takijem iz najbolje kuće, a opet, Taki je voleo da bude tu, blizu vlasti, da se i on na toj vatri ogreje.

’Kad ćete me primiti u partiju?’

’Kad se posereš u crkvi, pred oltarom, koju ste vi, Pandovići, uvek pomagali.’

Odavno niko u crkvu nije išao. Krov je propao, vrata razvaljena.

Pijani Taki ‒ gde Pinđur okom, on skokom.

’Evo, noćas!’

’Ne noćas, nego odmah, da celo selo vidi da su se Pandovići crkve odrekli!’

Rečeno ‒ učinjeno. Taki posta komunista.

Nikola Pandović je odavno prestao da se bavi trgovinom. Stoku plenile vojske. Besposlen, povazdan je sedeo i pušio škiju. Ne treba mu no jedna šibica. Kako bi ujutru zapalio, vario je cigar na cigar.

Pijani sin, sa partijskom knjižicom, treći dan dođe kući. Ništa ga nije pitao. Odveo ga je do štale i pokazao mu na daščanom plafonu kuku.

’O ovu kuku ćeš se obesiti!’

Ujutru je umro. Sahranjen bez opela.

Takija je partija uskoro i oženila, posustalicom koja je radila kao sekretarica u Mesnoj zajednici. Danju nije izlazila iz kuće, da je sunce ne bi dovatilo, da bi joj koža bila bela, a ne kao kod seljanki. Oblačila se po varoški i nosila svileni kombine koji joj je Komunac poklonio. Noću je sedela sa njima u kafani i šljokala rakiju.

Za svadbu je Taki prodao prvu livadu.

Posle redom. Prodavali su sve.

Posle godine žena mu se porodila. Rodila je muško dete koje nije imalo anus.

Kad je posle par dana umrlo, žena ga je ostavila.

Nastavio je da pije, sad sam, u ćošku kafane, dok nije propio i uz plot propišao očevinu i đedovinu.

Uskoro je prodao i kuću zidanicu na dva boja, pokrivenu crepom, najbolju u selu, naravno Pinđuru, a on se preselio u štalu.

Bila je zima kad je bez prebijene pare ušao u štalu vraćajući se iz kafane.

Sa plafona ga je gledala kuka.

Uzeo je konopac, popeo se na jasle i skočio u nigdinu.

Daska puče. Stari Nikola Pandović je dasku na kraju skoro prešegao.

Iz rupe na plafonu počeše ispadati dukati.

Sva tečevina starih Pandovića. Tu je, između dve grede, bila skrivnica.