"Za najstrašnija zlodela čoveku nije potrebno ništa natprirodno"

Javnost ga ipak najviše prepoznaje kao književnika, a njegov višetomni hit roman "Praznik zveri“ ne prestaje da oduševljava čitaoce već punih šest godina, koliko je prošlo od objavljivanja prvog dela. Ovih dana Zoran Petrović je predstavio novi roman, "Kletva usnule varoši“, koji za temu ima mistiku i triler, a radnja se odvija u prošlosti. O novom romanu, muzici, psihologiji i radu u industriji video-igara u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori multimedijalni umetnik Zoran Petrović.

Novi roman "Kletva usnule varoši“ za samo mesec dana od objavljivanja izazvao je veliku pažnju čitalačke javnosti. Kako biste nam ga ukratko predstavili?

"Žanrovski bih moj najnoviji roman svrstao u folklornu fantastiku sa mešovitom podlogom koju čine elementi gotskog romana, misterije, trilera i horora. Što se tehničke pripreme i izgleda knjige tiče, mogu slobodno reći da se nalazi u samom vrhu kvaliteta kako domaće tako i strane književne scene, a što se tiče kvaliteta sadržaja to ostavljam čitaocima da procene. Do sada su veoma lepi utisci, kao i interesovanje za ovaj roman premašili sva moja očekivanja. Kada govorimo o radnji, najbolje je da vam ukratko kažem upravo ono što piše na poleđini: ’Godina je 1864. i Srbiju je zadesila velika nevolja. U crkvenim spisima i evidenciji vlasti ostalo je zabeleženo da se od kraja januara do početka avgusta u selima Braničevskog okruga dogodilo devet istovetnih slučajeva – deca mlađa od tri godine preko noći su nestajala iz kolevki bez ikakvog traga. Narod od nadležnih zahteva da bez odlaganja nešto preduzmu povodom tajanstvene pošasti koja hara Srbijom, te knez Mihailo Obrenović šalje na zadatak svog najizvrsnijeg čoveka – doktora Đorđija Rafailovića, glavnog istražitelja kneževe garde.“

Kad napišeš svoj prvi roman i odmah dobiješ nagradu

Mirjana Drljević

Mirjana Drljević

Scena 04.07.2023. 17:15

Kad napišeš svoj prvi roman i odmah dobiješ nagradu

Među pojedinim čitaocima na društvenim mrežama već se "Kletva usnule varoši“ naziva "srpski Tvin Piks“. Kako Vi gledate na to?

"Izuzetna mi je čast da je roman ’Kletva usnule varoši’ doveden u vezu sa takvim legendarnim ostvarenjem kao što je ’Tvin Piks’, ali ne bih smeo da se složim sa tim, svakako ne u potpunosti, a najpre zbog toga da budućim čitaocima ne stvorim pogrešna očekivanja. Dok je ’Tvin Piks’ bogat nadrealizmom i nema uvek jasne odlike klasičnog pripovedanja/toka radnje, ’Kletva usnule varoši’ ima definisan sled događaja i bazira se isključivo na natprirodnom, nasuprot malopre spomenutom nadrealnom. Nekada se kognitivno ta granica nadrealno/natprirodno može izgubiti, ali mislim da je često prilično vidljiva. Ono što sa druge strane zaista može da poveže moj roman sa kultnim ostvarenjem Dejvida Linča jeste atmosfera. Čitavo Homolje može se posmatrati kao srpski Tvin Piks, a tu onda ostaje zadatak piscu da svojom veštinom to i dočara. Drago mi je ako sam uspeo u tome.“

U svet književnosti zakoračili ste knjigama poezije. Ipak, sa višetomnim romanom "Praznik zveri“ osvojili ste čitaoce. U čemu je tajna uspeha ove fantastične sage?

"Da, dve zbirke ljubavne poezije objavljene su pre desetak godina, a nešto kasnije, 2016, objavljen je ’Bulevar greha’, ljubavna urbana trilerolika drama inspirisana istinitim ličnim doživljajima i događajima. Odmah zatim, u januaru 2017, počelo je objavljivanje prve knjige serijala ’Praznik zveri’. Fantazijska saga ’Praznik zveri’ govori o poznatim, ali i sasvim novim, izmaštanim natprirodnim motivima, na jedan moderan način. Kompozicijski/strukturalno podseća na mnoga raznovrsna najbolja svetska književna ostvarenja. Kažem raznovrsna, jer se podžanrovski gotovo svaka knjiga razlikuje. ’Žeteoci’ su urbana fantastika sa elementima folklora, ’Grehovi alijanse’ najviše naginju na epsku fantastiku, ’Nezvani gost’, koji je inače preveden i objavljen za englesko govorno područje kao samostalno izdanje, najpre se može svrstati u istorijsku fantastiku jer se pretežno bavi osmanlijskim osvajanjima, srednjovekovnom Srbijom, Vlaškom i Turskom. Četvrti deo koji govori o životnom putu Hajduk Veljka može se svrstati u bajkovitu i hororičnu herojsku fantastiku sa folklornom podlogom, dok je peti deo ’Dopisani’ omaž jednoj od najboljih domaćih serija svih vremena – ’Otpisani’ i govori tek ponešto o borbi pokreta otpora u Beogradu protiv okupatora tokom Drugog svetskog rata, a najviše o posebnoj grupi u okviru ilegalaca koja se borila protiv vampirske vrste u redovima esesovaca. Tajna uspeha bi samim tim bila ‒ moderan pristup fantastičnoj književnosti u ruhu klasičnog narativa, nove ideje u sprezi sa poznatim motivima i, naravno, trud da ta pisana reč ima svoj integritet, originalnost i kvalitet. Za ovo potonje brine se i naš najprevođeniji autor, dobitnik Svetske nagrade za fantastiku profesor Zoran Živković, koji je od 2018. redaktor svega što napišem. Važno je da naglasim da ’Praznik zveri’ nikada nije planiran kao trilogija jer sam želeo da izbegnem taj uobičajeni obrazac. Moju fantazijsku sagu najradije opisujem kao ’open world fantasy saga’, koja ima združenih, ali i zasebnih delova i priča. I na kraju ovog odgovora ‒ nešto posebno zanimljivo. Moj narativ često je romantičarski te i pored tvrdokorne i čistokrvne fantastike, mačeva i magije, i raznovrsnih mitskih i novoizmaštanih bića, vampiri ’Praznika zveri’ veoma su nalik običnim ljudima. Umeju da vole i budu voljeni...“

Po profesiji ste psiholog, koliko Vam je psihologija pomogla u stvaranju romana i likova?

"Psihologija ima veliku ulogu prilikom kreiranja i interakcije likova u mojim romanima. Pored toga, psihologija je zapravo glavni ’krivac’ za nastajanje sage ’Praznik zveri’. Ja sam, naime, jedno veče rešio da pišem psihološki triler o serijskom ubici na ulicama Beograda. Izašao sam iz kuće u potrazi za inspiracijom, video ekstremno čudnog mladića, u ’riblja kost’ sakou, sa vojničkom kožnom torbicom na ramenu i ’Ramones’ frizurom, koji je sačekao da se svi kupci udalje od trafike da bi prišao. Nešto je pitao devojku koja tamo radi i otišao niz Bulevar kralja Aleksandra... Prišao sam i zamolio komšinicu iz trafike da mi kaže da li poznaje mladića, zašto je čekao da svi odu da bi prišao i šta ju je pitao? Odgovorila mi je da to radi veoma često i uvek na taj način, sa uvek istim pitanjem – ’Da li imate stare Stripoteke?’ Ispratio sam pogledom neobičnog mladića i rekao komšinici – ’Večeras ćete ti i taj momak zakoračiti u prolog mog novog romana...’ Tako je i bilo... Veoma brzo moja večita ljubav ka fantastici delimično je potisnula psihologiju i od klasičnog psihološkog trilera ispao je natprirodni psihološki triler...“

Proučavali ste oblasti kriminalnog profajlinga, kao i serijske počinioce teških krivičnih dela. Šta je ono najinteresantnije što ste tu saznali i otkrili?

"Teorijski naučni radovi koje sam napisao u vezi su sa serijskim počiniocima najstrašnijih i najtežih krivičnih dela ‒ silovanja sa ubistvom. Jedan od njih nosi naslov –’Bihejvioralni profajling i mogućnost primene FBI tipologije silovatelja u službi istražnog postupka policije i prevencije na teritoriji Srbije’. Ono najznačajnije što sam mogao zaključiti prilikom istraživanja jeste u isto vreme i premisa početne verzije prvog romana sage ’Praznik zveri’ i misao koju moji likovi često govore u određenim situacijama u svim romanima. ’Ništa natprirodno i onostrano nije potrebno za najstrašnija zlodela koja se događaju na svetu ‒ čovek je za njih i te kako sposoban i čini ih svakodnevno...’“

Bernhard Šlink za "Ekspres": Žene više pate i više se bore u ovom društvu

Intervju

Intervju

Scena 23.06.2023. 05:10

Bernhard Šlink za "Ekspres": Žene više pate i više se bore u ovom društvu

Bavite se i kompjuterskim gejmingom, jedno vreme radili ste i za jednu kompaniju iz Kalifornije. Šta je zapravo bio Vaš posao tamo?

"Kompjuterski gejming mi je jedna od prvih ljubavi kojoj sam veran i danas. Bio je to pionirski period što se interneta tiče i u svetu, a i kod nas. Današnji serveri za igranje igara na internetu primaju desetine hiljada dok su tada, 1996‒97, serveri bili ograničeni na 20‒100 korisnika, bar kada je u pitanju jedna od prvih onlajn igara ’Meridian 59’. U okviru tog projekta ja sam imao svog avatara pod imenom Bard Legend i posao mi je bio upravo ono što je posao svakog Barda u fantazijskim svetovima – da zabavlja narod! Tri puta nedeljno organizovao sam različite događaje, koji su podrazumevali borbe u areni između igrača. To je, međutim, bio lakši deo posla jer ste tu samo u nekoj sporednoj ulozi sudije. Glavni izazov i ono u čemu je najviše uživao veliki broj igrača bila je igra koju sam osmislio za potrebe kompanije 3DO. Bilo je potrebno da poznaju ’lore’, odnosno pozadinsku priču i legende tog sveta ’Meridian 59’, a shodno tome ja sam osmišljavao nove priče i davao zagonetke. Zagonetka je podrazumevala usmeni odgovor, ali i pronalaženje tajnog predmeta koji bih negde u tom fantazijskom svetu sakrio. Još veći izazov od toga bio je kada zagonetke i pitanja ne mogu da pripremim unapred, već moram da izmišljam ’u hodu’. Sve u svemu, prelepo, nezaboravno iskustvo.“

Da li kompjuterske igrice zaista otuđuju decu i mlade od pravog druženja i kontakata, kakvo je Vaše mišljenje?

"Koliko god voleo kompjuterske igre i moderne tehnologije, ne bi bilo fer da odgovorim odrečno. Naravno da otuđuju, ali za to postoji jednostavno rešenje – umerenost. Potrebno je da postoji vreme za igru u dvorištu/parku i vreme za kompjuterske igre. Vreme za porodicu, vreme za učenje, ali i vreme za društvo i izlaske. Voleo bih da naglasim da društvene mreže poput Fejsbuka, Instagrama, Tiktoka i slično, kao i platforme poput Jutjuba neuporedivo više utiču na otuđenost dece, introvertno, pa čak i devijantno ponašanje, nego što to čine kompjuterske igre. Industrija ovih igara i te kako vodi računa o starosnom dobu kome igre preporučuje i namenjuje pa je potrebno poštovati ta pravila. Ako je jasno naznačeno da je, recimo, igra ’Grand Theft Auto’ namenjena igračima starosne dobi 18+, to ni u kom slučaju ne treba shvatiti olako. Potrebno je da roditelji budu u toku sa sadržajima koje im deca prate i igrama koje igraju, bar kada su u pitanju desktop kućni računari. Kada govorimo o mobilnim telefonima, situacija postaje mnogo složenija i tu se stepen moguće kontrole drastično smanjuje. Jedno od mogućih rešenja i najlepšeg saveta koji mogu da dam jeste – budite opet dete i igrajte kompjuterske igre sa svojom decom. Provešćete kvalitetno zajedničko vreme, a usput ćete steći uvid u to kakve igre igraju i šta ih zanima.“

Bane Kerac: Zagor i Blek Stena – made in Serbia

INTERVJU

INTERVJU

Scena 11.06.2023. 17:05

Bane Kerac: Zagor i Blek Stena – made in Serbia

Muzika je takođe Vaša ljubav. Imali ste grupe "Bukovski bend“ i "Psihokratija“. Koje vrste muzike ste svirali i kakve planove na polju muzike imate u narednom periodu?

"’Bukovski bend’ bila je neka ležerna pop-elektronika, dok je ’Psihokratija’ imala i danas ima mnogo teži ambijentalni zvuk. Tokom prošle godine sam pod umetničkim imenom EN BARD samostalno objavio nekoliko pesama kao album, i to pod nazivom ’Of Love & Beasts’. Sve pesme sam ja komponovao i režirao/montirao spotove, a za dve napisao tekst i jednu otpevao. Ostali vokali u pesmama su tri dame iz Poljske, Francuske i SAD, a za prvu pesmu ’Garden of Delight’ prateći vokal je naša Dragana Bilčar. Sve pesme možete naći na platformi Jutjub pod imenom EN BARD, a nazivi su ’Garden of Delight’, ’Darkness’, ’Different Worlds’, ’Who am I?’, OKAY, ’Phoenix in The Night’, ’City of Lights’, kao i ’Pour Nos Enfants’, pesma posvećena žrtvama ratova. Za sada, osim povremenih izleta u nečiju produkciju, nemam samostalnih planova jer pisanje ne ostavlja dovoljno vremena za muziku.“

Posebno kada je fantastika u pitanju, primećuje se mnogo veća zainteresovanost publike za strane autore. Šta to pogrešno rade novi domaći autori i šta preporučujete kao korake koje treba slediti prilikom objavljivanja knjige?

"Iskreno, rade mnogo toga pogrešno, a ja ću ovde navesti osnovne principe kojima se treba rukovoditi. Samo da naglasim da naredni redovi ne važe za autore koje izdaju ili će ih izdati izdavačke kuće, koje u okviru svog poslovanja imaju pokrivene mnoge od narednih koraka, ali i te kako važi za one autore koji nameravaju da svoj rad pošalju na uvid nekom agentu/izdavačkoj kući ili knjigu žele da objave samostalno. Dakle... Napisali ste ’prvu ruku’ romana. Pročitajte ga. Pročitajte ga naglas. Slušajte sebe i neka vas neko sluša. Obratite pažnju gde ste zastali, gde progutali slog, a gde ’polomili’ jezik, pa onda popravite, obrišite, doterajte... Učinite sve to, a onda učinite to još jednom. Ako nije radio sa vama tokom pisanja, što iz sve snage preporučujem, nađite i platite profesionalnog urednika kada roman završite! Ovo je verovatno najvažniji korak od svih, a posve sigurno onaj koji domaći autori veoma retko čine. Tek kada završite sa urednikom i roman dobije svoj finalni oblik, platite profesionalnog lektora. Dok lektori i beta-čitaoci, koje sigurno već imate, obavljaju svoj deo posla, nađite i platite profesionalnog ilustratora! Komšija koji odlično poznaje ’fotošop’ ili mlađa sestra od najbolje drugarice koja fenomenalno crta najčešće nisu dobar izbor! I na kraju, izuzetno važan momenat... Knjiga je objavljena ‒ reklamirajte se! Jedan od najvećih problema u pozicioniranju domaćih autora fantastike na knjiškom tržištu jeste stav da se knjiga ne sme reklamirati. Jedan od stavova, inače nadasve štetnih za nove autore, jeste da ’što je knjiga lošija, potrebna joj je veća reklama’, a drugi sličan glasi’ samoreklama je najveći oblik greha koji možete počiniti u svetu književnosti’. Zbog svega navedenog domaći pisac često je u velikoj nedoumici kako da predstavi svoje delo. Reklama je neophodna za promociju knjige jer je knjiga proizvod kao i bilo koji drugi, i kao takav bez reklame nema nikakve šanse. Reklama ne znači da će se nešto odmah prodati, reklama ne znači da ćete njome nekoga prevariti i ’uvaliti’ mu nešto nekvalitetno. Reklama služi da se u moru ponude čuje za vas, a koliko je nešto kvalitetno i koliko nekome prija neka kažu čitaoci i njihovi, bogu hvala, raznovrsni ukusi. Ulažite u sebe, čitajte, obrazujte se i pišite, a potom plivajte ovim našim književnim vodama, slobodno i ponosno, uzdignute glave. Potrudite se da u pisanju budete svoji, da pišete s ljubavlju, i da za vaše pisanje ljudi saznaju, a ako je ono iole dobro, budite uvereni da ćete naći izdavačku kuću, urednika i kolege od poverenja, a odmah zatim vas će naći čitaoci koji će voleti i vas i vaše knjige.“

Književnik Stefan Marković: "Treba da proverimo da li smo živi"

Intervju

Intervju

Scena 24.05.2023. 23:00

Književnik Stefan Marković: "Treba da proverimo da li smo živi"

Kako pobediti loše u sebi i oko sebe, postoji li neki univerzalni recept?

"Ovo pitanje je toliko kompleksno da sam uveren da nemamo toliko prostora da bih mogao da vam na njega odgovorim, pa čak i tada neizvesno je da li bih uspeo da kažem sve na pravi način. Stoga ću pokušati da dam nekakav uopšteni odgovor. Suština je da uvek treba voditi računa o svakom biću ponaosob i poštovati individualne razlike. Šta je to loše u nekome, oko nekoga i u kojoj meri, razlikuje se od čoveka do čoveka, te za svakog može postojati neki njemu svojstven, poseban recept. Zbog toga ću sa vama podeliti jednu mudru izreku, koja može biti nekim delom odgovor na vaše pitanje. ’Ne čini drugima ono što ne bi voleo da drugi čine tebi.’“