Adriana Vilagoš: I danas mi je teško da poverujem da sam najbolja

Počelo je tako što je njeno koplje teško 400 grama pre tri godine letelo na daljinu od 63,80 metara. Bio je to ne samo srpski, već i svetski rekord za uzrast od 14 godina. U Kraljevu ovog leta, na 18. prvenstvu Balkana za mlađe juniore i juniorke, takmičenje do 18 godina starosti, koplje teško 500 grama Adriana Vilagoš bacila je čak 70,10 metara što je takođe svetski rekord. Atletski svet bio je oduševljen, drugoplasirana takmičarka imala je rezultat čak za 20 metara kraći...

Na Svetskom prvenstvu U20 održanom letos u Najrobiju Adriana je osvojila zlato. Koplje od 600 grama letelo do 61,46 metara, čime je postavila državni rekord za starije juniorke i najbolji rezultat na svetu. Šansu da i u ovoj konkurenciji, u skoroj budućnosti, postane svetska rekorderka više su nego izvesne jer pravo da se takmiči ima i na sledećem U20 šampionatu planete. Svetski rekord Kubanke Agilar od 63,86 je za Adrianu, čini se, lako dostižan. Jedan od dokaza je i taj što je pre mesec dana u Zagrebu, na Hanžekovićevom memorijalu, seniorsko koplje bacila na daljinu svog ličnog rekorda – 62,36 metara.

Mnogi uz njeno ime kače prefiks "čudo od deteta“. Moguće da je i to sa aspekta rezultata. U svemu drugom je jedno sasvim obično mlado biće, lepo i srećno veliko dete koje okruženo beskrajnom ljubavlju majke Đerđi s lakoćom završava gimnaziju i s osmehom trenira atletiku u svom čarobnom Malom Iđošu. Danas je samo princeza u svetu "kraljice sportova“, koliko sutra bi mogla da bude i istinska kraljica ovog sporta koji neizmerno voli i u kome do zvezdanih visina stiže uz maksimalnu podršku i trenersko umeće majke Đerđi, zvanično njenog trenera.

Mama trener, sve je to malo neobično, nesvakidašnje...?

"Slažem se, ali u svetu atletike postoje slične priče. Konkretno, Reno Lavileni, svetski rekorder u skoku motkom, trenira pod budnim okom roditelja. Dakle ništa novo“, govori Đerđi.

Ko je zapravo Đerđi Vilagoš?

"Pravnik po profesiji, trenutno zamenik tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu Subotice. Nekada sam s puno ljubavi igrala rukomet ovde u Iđošu, zatim sam bila i rukometni sudija, a onda sam sa diplomom Više trenerske škole, smer rukomet, postala i trener. Radila sam sa decom u Iđošu.“

Bili ste dobar student prava?

"Solidan. U početku je bilo jako teško, srednju školu pohađala sam na mađarskom, trebalo je na fakultetu u Novom Sadu prilagoditi se jeziku, ali sam sve ispite dala u roku. Istina, malo sam na kraju produžila studiranje, već sam imala Adrianu. Tad sam prestala da se bavim sportom.“

Sve do trenutka?

"Dok Adriana, kao učenik prvog razreda osnovne škole nije poželela da igra rukomet. U Iđošu je postojao samo stonoteniski klub, mi smo rekreativno igrale, ali nju taj sport jednostavno nije privlačio. Kao đak prvak pitala je da li hoću da je treniram rukomet.“

I Vi ste to, čini se, jedva dočekali?

"Uvek sam volela rukomet. Pošto sam imala završenu školu za trenera, napravljen je dogovor sa školom da treniram školsku rukometnu sekciju. Okupila sam nekoliko devojčica, niko ništa nije plaćao i počela da ih učim osnovama rukometa.“

Da li je Adriana bila talentovana rukometašica?

"Odlična rukometašica, dobila je čak i poziv da igra za reprezentaciju Srbije u njenom uzrastu. Bila je ispred svoje generacije, izdvajala se jačinom šuta.“

Njeno umeće, priča se, bilo je interesantno i mađarskoj rukometnoj federaciji?

"Zvali su je u njihovu Rukometnu akademiju. Predlagali su da ide tamo u srednju školu, čak i da osmi razred osnovne završi kod njih.“

Za sve je kriv vorteks?

"A onda se dogodilo malo čudo. Mnogi čak i iz sveta sporta ne znaju šta je zapravo vorteks. Profesor fizičkog u njenoj osnovnoj školi, s kojim sam sarađivala, poslao je Adrianu u Suboticu na takmičenje u bacanju vorteksa. Bile su to kvalifikacije za Školsku olimpijadu Vojvodine 2014. godine. Pitala sam šta je to vorteks, kako će ona to da baca, on kaže da mi u školi nemamo tu spravu, da takmičenje počinje u četiri i da ja posle posla dođem na stadion, da će Adrijana za sat vremena naučiti kako da baca i da će biti prva.“

Vi niste verovali u takvo čudo?

"Naravno da nisam. Govorila sam sebi jadno moje dete, izblamiraće se, biće tamo jedina koja neće znati šta treba da radi. I ja odlučim da budem uz nju. Tražili smo vorteks i kad je treći put bacila sudija koji je bio zadužen za merenje dužine hitaca samo je rekao: ’Dete, ako ovako budeš bacala i na takmičenju, bićeš prva’.“

I bila je prva u kvalifikacijama. Šta se dogodilo u Somboru na završnom takmičenju?

"Imala je dve nedelje da se pripremi. Pozvali smo kumu koja živi u Budimpešti da dođe za vikend i da nam donese vorteks. Znala sam da u Sombor stižu takmičarke iz ozbiljnijih atletskih centara Vojvodine, pribojavala sam se da u toj konkurenciji Adriana ne bude poslednja. Na brzinu smo pokušale da naučimo neke stvari, gledali smo internet, izašle na teren da sve to probamo i ona je hladno pobedila i u Somboru.“

Sve je ponovila i naredne godine?

"Mogla je da bira, s obzirom na to da je ranije krenula u školu, da li će sa petim razredom da se takmiči u njihovim disciplinama ili će sa svojim godištem da baca vorteks. Odlučila se za vorteks. Pobedila je prvo u Subotici na kvalifikacijama, a zatim i u finalu u Novom Sadu.“

Sad na scenu stupa pre svega Vaša znatiželja?

"Upravo tako. Želela sam da saznam koliko daleko bacaju deca u njenom uzrastu na prvenstvu Srbije. Pobednica, starija od nje dve godine, bacila je 45 metara. Adriana je bez pravog treninga bacila 44. Isto je video i njen nastavnik fizičke kulture. Ispričao nam je i priču da su za nju zainteresovani ljudi iz AK Senta, želeli su da Adriana bude njihov član i da baca za njih vorteks. Pristali smo uz dogovor da vežba u Iđošu, a da za njih samo nastupa.“

Rukomet je i dalje bio Adrianin sport broj jedan?

"Igrala je rukomet, a kad završi rukometni trening onda je bacala vorteks. Iz dana u dan bacala je novi lični rekord i za dve godine stigla je do daljine od 79 metara. Bio je to, nezvanično, najbolji rezultat na svetu jer nikog nismo pronašli ko je uspeo da baci bar 70 metara. Najbolji rezultat, 68 metara, imala je neka devojčica iz Italije i jedna takmičarka iz Hrvatske.“

Javila se i dilema: rukomet ili da se proba sa bacanjem koplja?

"Vorteks je preddisciplina za koplje. Odlučili smo da probamo. O koplju kao bacačkoj disciplini ništa nisam znala. U početku je bilo jako teško. Puno vremena smo provodile na internetu, gledale i probale, izlazile na teren i vežbale. Sve smo radile nas dve zajedno. Bilo je probaj ovako, probaj onako, uspela sam čak i da pronađem neke nove vežbe, da ih primenimo u treningu.“

Rezultati, na svu sreću, nisu izostali...?

"Sa 13 i 14 godina imala je u svom uzrastu najbolji rezultat u svetu. Tad se javilo i interesovanje za nju. Prvo su nas opsedali klubovi, ubeđivali da se kod njih fantastično radi, da njihovi treneri najviše znaju o bacanjima. Javljali su se i mnogi drugi stručnjaci i svima sam rekla hvala, uz objašnjenje da smo sve što smo postigle, postigle same. Nismo imale pojma kako se baca koplje, sada smo naučile osnovne stvari. Adriana ima dobru tehniku, očigledno je da radimo dobro što pokazuju i rezultati i sada nam niko ne treba.“

Učinili ste još jedan, čini se, više nego hrabar potez?

"Na pripreme i takmičenja nisam mogla da idem kao njena mama. A da ide neko ko je samo formalno njen trener takođe nije dolazilo u obzir. I zašto bi taj neko bio uz nju kao trener kad mi radimo sve same. Kako neko može nešto da joj pokaže ili da joj da savet na takmičenju ako ne zna šta i kako radimo. Zato sam odlučila da završim Višu trenersku školu smer atletika i sada sam i zvanično njen trener.“

Danas je zvanično najbolja u Evropi i svetu?

"Zvanično je svetska rekorderka za starije pionirke. Koplje teško 400 grama bacila je na daljnu od 63,80 metara što je svetski rekord u konkurenciji do 14 godina. Na Prvenstvu Balkana za mlađe juniore i juniorke, u konkurenciji do 18. godina starosti, koplje teško 500 grama bacila je 70,10 metara i tako postavila svetski rekord. Pored toga što ima najbolji rezultat na svetu sa 500-gramskim kopljem u uzrastu do 18 godina, ima i najbolji rezultat u Evropi ikada u konkurenciji juniorki do 18 godina sa 600-gramskim kopljem... Svetska je prvakinja u konkurenciji U20 sa kopljem od 600 grama...“

Kada biste u jednoj rečenici morali nekom da je predstavite...?

"Adriana je skromna devojka koja nerado govori o sebi i svojim rezultatima. Na terenu je izuzetno jaka, odlučna, uporna.“

Imate uspešnu saradnju sa Srpskim atletskim savezom?

"Uz nas su. Adriana ima maksimalnu podršku i pomoć, SAS je prati na prvi način. Stipendija stiže na vreme, rekviziti i pripreme su obezbeđeni, oprema takođe, poslednje tri godine smo u takozvanom individualnom programu što znači da pripreme možemo da prilagodimo našim obavezama, što je jako dobro i zbog mog posla, ali i Adrianine odluke da srednju školu završi na vreme.“

Vi ste zvanično njen trener, ali postoji ceo tim koji brine o Adrianinoj formi?

"Može se i tako reći. Sarađujemo pre svih sa Dragišom Đorđićem iz Sremske Mitrovice, on je najveći stručnjak u Srbiji za našu disciplinu. Njegovi saveti su uistinu dragoceni. Ove godine nije bio sa nama, ali je uz nas zato bio Nikola Tomasović, takođe vrhunski stručnjak na koga možemo da se oslonimo u svakom trenutku. Redovno nas prati i na takmičenjima, savetuje. Slobodan Stojić bio je zadužen za trkačke i skakačke vežbe sve sa idejom da Adrianino kretanje bude malo više atletsko. Do 2020. sarađivali smo i sa Vasilijem Aleksićem. On je bio zadužen za kondiciju i razne vežbe.“

Da li se konsultujete za vreme takmičenja, što je neki običaj u atletici?

"Dogovor završimo pre izlaska na bacalište. Kad baca, zna gde sedim na tribinama, ako to baš treba onda dođe do ivice terena, dođe da me pita šta je pogrešila, šta bi trebalo da ispravi. Kad joj baš ne ide, onda je malo pomilujem po kosi i Adri, kako joj tepam, nastavlja dalje.“

U Malom Iđošu imate sve uslove za nesmetan rad i trening?

"Opština Mali Iđoš donela je odluku da nam pomogne, napravili su nam zaletište za koplje na seoskom stadionu, ljudi iz SAS-a su zatim uskočili i postavili tartan. Prošle godine dobili smo i novo zaletište, napravljeno je još jedno koje možemo da koristimo u dva smera... Na stadion osim Adriane dolazi još 20 devojčica, sve one hoće i žele da treniraju samo i isključivo bacanje koplja. Ne, Mali Iđoš nema klub, sve su registrovane za AK Senta.“

Olimpijski komitet Srbije takođe podržava sve vaše aktivnosti?

"Adriana je u olimpijskom programu za Pariz 2024. Imamo i obećanje da će nam Srpski olimpijski komitet izgraditi teretanu na stadionu u Malom Iđošu. Adriana do sada nije koristila tegove u treningu. Sada ih polako uvodimo. I to je jedan od razloga zašto sam ja postala njen trener. Problem je bio što sam znala da dosta naših stručnjaka prerano uključuje tegove. Adriana je kao dete pravila neverovatne rezultate i možda je treningom sa tegovima mogla i malo više da postigne, ali ja sam htela da je zaštitim.“

Adriana, zlatna medalja iz Kenije je do sada najvredniji rezultat u Vašoj karijeri?

"Za sada jeste, uz sve one svetske rekorde.“

Da li ste uopšte svesni istine da ste zapravo neko ko je najbolji na svetu?

"I danas mi je teško da poverujem da sam najbolja. Ali jesam, i to mi puno znači u smislu što posle svega imam znatno više samopouzdanja, volje i htenja da nastavim dalje.“

Kako je sve to primilo Vaše najbliže okruženje?

"Imam utisak da ljudi sada malo više prate moje rezultate. Mali Iđoš je selo, svi se znamo, radujemo se kad neko napravi nešto vredno.“

Kad biste sada odlučivali – rukomet ili atletika?

"Ostala bih u atletici koja jeste naporna i izuzetno zahtevna kao sport, ali je i veliki izazov baš zato što, da bi bio na vrhu, moraš prvo da pobediš sebe, a tek onda rivala.“

Koga zapravo najviše volite da pobedite?

"Uvek sebe. Na svakom treningu ili takmičenju zadovoljstvo ono istinsko osetim tek kad nadmašim sebe.“

Nedavno ste u Zagrebu, na Hanžekovićevom memorijalu, sjajno bacali seniorsko koplje?

"Tih 62,36 su moj lični rekord sa kopljem od 600 grama. Svi rezultati preko 60 metara su dobri. Jako volim da napravim taj hitac. Kad koplje poleti i kad gore vidim samo jednu tačku, onda znam da je to dobar hitac.“

Divanite mađarski i malo slabije srpski...?

"Školu pohađam na mađarskom, u školi još učim nemački i engleski. Učim, ne znam baš mnogo, ali učim.“

Šta je sledeći sportski cilj?

"Da se dobro pripremim i bacim normu za Olimpijske igre u Parizu 2024. Priželjkujem i da 2022. dostignem normu za Evropski seniorski šampionat i da tamo u toj žestokoj konkurenciji ne budem poslednja.“

A kad jednog dana završite karijeru?

"Već sledeće godine upisaću Fakultet za fizičku kulturu. Privatni, jer na državnom verovatno ne bih uspela da ispratim kompletan program. Kad završim, ostaću da radim u sportu, biću trener.“

Kopljašice u svetu atletike su znane kao izuzetno lepe devojke?

"Lepota je relativna.“ (sledi smeh, i njen i mamin)

Vas su prvo zapazili kao talentovanu takmičarku, sada i kao prelepu tinejdžerku. Gde je lepota – tu su i udvarači?

"Ne, nemam udvarače.“

Mnoge takmičarke napuštale su atletiku u trenutku kad postanu svesne svoje lepote?

"Ne razmišljam na taj način. Ja sigurno neću napustiti atletiku kad se zaljubim.“

Da li u školi imaju razumevanja za Vaše sportske obaveze?

"Da, imaju razumevanja, iako ja zapravo ne izostajem sa časova. Takmičenja su vikendom, na pripreme idem kad je raspust.“

U školu putujete autobusom?

"To je lep doživljaj, družimo se, Bačka Topola nije daleko, sve traje desetak minuta u odlasku i isto toliko u povratku.“

Da li biste voleli da živite u velikom gradu?

"Ne, ja volim da živim ovde, volim Mali Iđoš.“

U poziciji ste da sve češće putujete, upoznajete svet, nove gradove, kulture?

"Nije baš tako. Kad učestvujete na velikim takmičenjima, baš i ne vidite puno toga. Puno je obaveza, retko vam se ukaže prilika za obilazak grada. A kad se i ukaže, onda ne možete napolje iz hotela zbog korone.“

Koliko dnevno vremena posvećujete atletici?

"Treniram jednom dnevno. Dakle dva sata.“

Idol Vam je svetski rekorder Jan Železni?

"Jeste, u smislu da mi se njegov stil bacanja najviše dopada. Nisam ga kopirala, gledali smo na internetu kako baca on, ali i ostali, tražili smo stil koji meni najviše odgovara. Kod nekih bacanja događalo se da me bole ruke ili leđa. Onda smo mi sastavili neku tehniku koja meni najviše odgovara. Istina, kad se analizira, najsličnija je tehnici Jana Železnog. U tom smislu kažemo da smo učili od njega.“

Znači, trening može da se nauči i posredstvom interneta?

"Nismo jedini koji to rade i koriste internet na taj način. I Đulijus Jego, olimpijski pobednik 2012. u bacanju koplja, učio je uz pomoć interneta.“

Sanjate da jednog dana nadmašite... koga?

"Hrvatica Sara Kolar bila je olimpijska pobednica, Čehinja Barbora Špotakova je dvostruka olimpijska i trostruka šampionka sveta i svetska rekorderka sa daljinom 72,28. Lep san.“

Imate poseban režim ishrane?

"Ne, nemam. Jedem isto što i svi moji vršnjaci.“

Osim što s radošću trenirate, šta još volite da radite?

"Volim da čitam. Lejner Laura, mađarska književnica, ima divne knjige posvećene životu tinejdžera. Zapravo osam knjiga posvećenih gimnazijalcima, njihovim životima, zgodama i nezgodama. Sve to trenutno čitam s velikim uživanjem.“

Javnost Vas vidi kao naslednicu fenomenalne Ivane Španović, novu zvezdu srpske i svetske atletike?

"Sve je to lepo, ali ne opterećujem se. Moj je zadatak da na svakom takmičenju pružim maksimum. Nije uvek bitan rezultat i plasman.“

Kod vas Vilogoša sve to deluje nekako spontano, kao ono hajde da treniramo, mi u tome uživamo, nama je lepo kad to radimo. Da li se slažete, gospođo Đerđi?

"Baš je tako, mi ovo radimo zato što uživamo u tome. Adriana voli da baca i zato i baca. Nikada to nije radila pod prisilom, ona je odlučila da trenira bacanje koplja, mogla je da bira, izabrala je ono u čemu uživa.“

Koliki je bio Vaš uticaj kao majke da se Adriana toliko posveti sportu?

"Htela sam da se ona bavi sportom. Nisam želela da bude vrhunska sportistkinja, ja sam smatrala, i danas isto mislim, da bi svako trebalo dnevno sat vremena da se bavi nekakvim fizičkim aktivnostima. Ja sam je tako vaspitala odmalena, mi smo svašta radile zajedno, mi smo igrale fudbal, vozile bicikl, imamo u dvorištu mrežu za odbojku, imamo sto za stoni tenis, pikado, igrali smo i badminton. Mi smo svaki dan od njene treće ili četvrte godine sat vremena najmanje igrali nešto. Htela sam do to bude njen sastavni deo života, da se kreće, da ne sedi ispred TV-a, da vodi zdrav život.“

Šta kaže trener, koje su to osobine koje Adrianu krase kao takmičarku?

"Samouverena je, ima dobru tehniku, dovoljno je snažna. Ima i jako brzu ruku, brz izbačaj i izuzetan osećaj za ritam. Oseća sjajno i zalet. Svi, pa i ona, obeležavaju mesta gde treba da stanu, gde treba da urade ukrštene korake, gde izbačaj. I dok druge to rade u centimetar precizno, ona to meri stopalom i ne znam koliko to uopšte gleda kad baca.“

Iza Adriane je sjajna sezona?

"Ovo je prva godina u kojoj je bacala na međunarodnoj sceni. Atletika ima donju granicu u godištima zbog koje, iako je imala normu, nije mogla da se takmiči. Konkretno u Najrobiju 2017. na Šampionatu sveta U18. Ista priča važila je i za Šampionat Evrope u Đeru, takođe za mlađe juniore. Izostala je i sa dva Ejofa. Norma za Baku bila je 46 metara, a ona je imala rezultat od 64 metra sa kopljem od 500 grama. Ona je zapravo godinama imala najbolji rezultat na svetu sa kopljem od 500 grama, ali nije imala nijedno takmičenje.“

U 2022. čekaju Vas baš velika iskušenja?

"Kolumbija je domaćin šampionata sveta u kategoriji U20. Planiramo da putujemo u Kali. Takođe, i da učestvujemo na Kupu Evrope za bacače. Plan je i da odemo na EŠ u kategoriji U23, ali i da preskočimo Svetski seniorski šampionat u Oregonu. Nigde ne žurimo uprkos tome što bi po rezultatima za Adrianu bilo mesta i na tom velikom takmičenju. Mi smo realni, nama je bitno da i sledeće sezone Adriana rezultatski napreduje. Od kako je počela da baca, ne računam prvu godinu i rezultate kopljem od 400 grama, ona je svoj rezultat popravila za 20 metara.“

Šta je to što Adrianu onda čini zadovoljnom na takmičenju ili treningu?

"Ona se uvek trudi, i po tome je specifična, da na svakom treningu prebaci sebe. Uvek zna šta hoće, sebi u tom smislu zadaje i cilj. Mislim da je to dobro. U Splitu na pripremama 31. decembra 2019. zamolili su nas da trening završimo na vreme, da na ručak dođemo oko dva kako bi tamo zaposleni mogli u četiri da idu kući na doček. Adriana je radila trening, plan je bio da završi do dva, ali ona nije htela da napusti borilište sve dok ne prebaci daljinu od 60 metara. Vreme je prolazilo, svi su bili nervozni, ali ona nije odustajala. Bacala je uporno i dalje. Par minuta pre tri sata je konačno uspela. Jednostavno, takva je, nikad se ne predaje, ne staje na pola puta.“

Sezonu je pečatirala ličnim rekordom s kopljem od 600 grama na Hanžekovićevom memorijalu u Zagrebu u konkurenciji seniorki?

"Fenomenalno je bacala. Čak tri puta je popravljala svoj najbolji rezultat. Imala je dva bacanja preko 62 metra i tri preko 61 metar. Najgori hitac u seriji od šest bacanja bio je onaj od 59,95 metara. To je bilo odlično, ona je bila zadivljena, ja oduševljena. Bila je na kraju druga. Pobednica, Madara Palameika, koju je pre toga Adriana pobedila u Jeni, od šest hitaca imala je samo jedan bolji od nje i na kraju je bila prva. Ali, i to je sport, plasman na takmičenju ne zavisi samo od vas. Posle svega mi smo bile prezadovoljne, ona je svoj cilj ispunila, nadmašila je sebe, bacala je sjajno u konkurenciji starijih i dokazala da je neko ko u takmičarskom smislu mnogo vredi. Nadam se da će Adriana ubuduće imati više sreće s takmičenjima, mnoge medalje nije osvojila jer su zbog korone mnoga takmičenja za njen uzrast otkazana, ali ono što znamo jeste istina da je čitav svet pred nama.“