Armand Duplantis

Milioner s motkom u ruci

On još nije najbolji takmičar u istoriji atletike, ali je na dobrom putu da to jednog dana i zaista postane. Čini se da taj trenutak kad će i zvanično zasesti na tron kao "kralj kraljice sportova“ i nije tako daleko. Nestrpljenje onih koji mu se dive sve je veće. Upravo zbog toga i svaka vest o njegovim novim nebeskim skokovima uz pomoć motke brzinom munje obilazi planetu. Poslednja je stigla pre nekoliko dana.

Švedski atletičar Armand Duplantis postavio je 12. marta 2026. novi svetski rekord u skoku motkom preskočivši 6,31, čime je još jednom pomerio granice u ovoj i te kako zahtevnoj atletskoj disciplini.

Visinu novog svetskog rekorda ostvario je u prvom pokušaju i prvi put u karijeri u "svom gradu“, što ne nudi samo puko objašnjenje da je u vrhunskoj formi, već potvrđuje i njegov nesalomivi karakter, kao i privrženost porodičnim korenima.

"Ovo je moja kuća i ovaj rekord mi mnogo znači. Svaki put kad sam na pravom putu predstavljam vas, predstavljam sebe i svoju porodicu. Veoma sam ponosan što sam ovaj rekord postavio pred vama“, izgovorio je više nego iskreno neposredno posle takmičenja obraćajući se navijačima i publici.

Na takmičenju u Upsali Duplantis je napravio i rizičan potez. Svoju tehniku trčanja na 22 koraka je promenio, a da sve nije uvežbao do savršenstva. Rizik je, međutim, doneo rekordan skok.

"On je dobar trkač i 22 koraka mu daju mogućnost da iskoristi svoju brzinu. Mislim da će ubuduće skakati više, mnogo više“, objasnio je njegov trener.

Brzina je i te kako bitan faktor u njegovoj disciplini. Koliko je brz dokazao je i na jedan neuobičajen način.

Švedska nema samo Duplantisa. Atletska zvezda izuzetnog rejtinga je i Karsten Varholm, svetski rekorder u disciplini 400 metara s preponama. U septembru 2024. na revijalnoj trci u Cirihu švedski asovi, svetski rekorderi, odmerili su snage u disciplini koja nije njihova, stazi od 100 metara. Pobedio je Duplantis. Mnogi su tada pitali da li ovaj i te kako brz čovek ima nameru da se možda dokaže i u najkraćoj sprinterskoj disciplini.

"Nemam planove tog tipa, ali volim sprint, volim da trčim. Jedna od mojih omiljenih stvari kao deteta bio je taj osećaj nagomilan energijom koju imaš neposredno pre nego što opali startni pištolj. To je jedan od mojih omiljenih osećaja i ništa se ne može porediti s tim. Iako nemam ambicije da trčim sto metara, voleo bih učestvovati u još jednoj takvoj trci“, govorio je novinarima.

Trenutno Duplantis je najbolji, ali ne i najveći svih vremena u skoku motkom. Ispred njega je sjajni Sergej Bupka, osvajač šest uzastopnih zlatnih medalja na svetskim prvenstvima u atletici i olimpijskog zlata 1988. Ukrajinac je, istina na znatno nižim visinama, čak 35 puta postavljao svetske rekorde. Preciznije, 17 puta na otvorenom i 18 puta u dvorani. Međutim, nije nedostižan. Sa nepunih 26 godina u svoj takmičarski karton Duplantis je upisao 17 svetskih rekorda što na otvorenom, što u dvorani. Uz to je nekadašnju granicu iz snova, visinu od šest metara, preskočio više puta nego bilo ko u istoriji ove discipline. Takođe je i višestruki olimpijski i svetski šampion, ali i trostruki najbolji sportista godine.

U karijeri novog šampiona ništa se nije događalo slučajno. Do brojnih medalja i rekorda, stiče se utisak, stigao je planski. Tim putem i nastavlja.

Rođen je u SAD, u Luizijani. Roditelji su mu Šveđani i, uprkos tome što je imao primamljive ponude da brani boje Amerike, odlučio se da međunarodnom nivou predstavlja Švedsku.

U sportske vode uplovio je sasvim namerno. Svet atletike zavoleo je još kao dečačić. Otac Greg takođe je bio skakač motkom, a majka Helena i te kako uspešna u skoku udalj i petoboju. I njegova starija braća, Andreas i Antoan, kao i mlađa sestra Johana, takođe su se bavili sportom. Najuspešniji je bio Andreas, koji je boje Švedske branio na SP za mlade 2009. i SP za juniore 2012. Nešto mlađi Antoan opredelio se za bejzbol. Dugo je s uspehom branio boje Univerziteta Luizijana.

Porodična povezanost odslikava se i kroz podatak da su Armandovi roditelji zapravo i njegovi treneri. Kao tandem sjajno funkcionišu. Kako to izgleda, objasnila je još pre nekoliko godina majka Helena.

"Vidim ono što Greg ne vidi. U svakom trenutku prepoznajem Armandov govor tela i izraz lica. Ukoliko na takmičenju žuri, a ne kao obično vizualizuje, to znači da nije 100 odsto usmeren na skakanje.“

Rođen je u novembru 1999. Sa samo tri godine izlazio je na atletska borilišta uživajući u čaroliji onoga što rade njegov otac, majka i brat. Već sa samo sedam godina pojavio se na prvim takmičenjima. Hroničari njegove karijere takođe podsećaju da je sa napunjenih 10 počeo da obara rekorde dečaka starijih od njega.

Prvi veliki internacionalni uspeh ostvario je kao 18-godišnjak kada je postao seniorski šampion Evrope. Najmlađi u istoriji ove discipline. Preskočio je rekordnih 6,05 i najavio blistavu karijeru. Mnogi su već tada u njemu videli naslednika Sergeja Bupke.

Na svakom narednom takmičenju podizao je granicu ličnog rekorda. Često i svetskog. Ljubitelji "kraljice sportova“ s radošću su trljali ruke ubeđeni da u svet atletike pristiže čovek sposoban da čudesnim rezultatima nadmaši i najveće zvezde svih vremena u ovom sportu. Prvo priznanje, atletičar godine, pripalo mu je 2020. U tom trenutku postao je, i do sada ostao, najmlađi dobitnik ove prestižne nagrade.

Na tradicionalnoj svečanosti radoznali novinari su ga pitali šta misli da li se vrhunski skakači motkom rađaju ili stvaraju. Smireno je odgovorio:

"Verovatno postoji neka kombinacija talenata s kojom se rađaš i onih koje treba razviti. Ali, puno toga, pretpostavljam, zavisi i od okruženja u kome odrastaš. Meni je u tom periodu života bilo dostupno sve. Mojoj braći takođe. Ali, ono što nas je razlikovalo bila je strast. Zahvaljujući tome bio sam odlučan, fokusiran i motivisan da budem što je moguće bolji. Ili najbolji među onima koji isto rade. Put do uspeha je verovatno dobra kombinacija svega pobrojanog. Ipak, ono što je možda najvažnije jeste mentalitet i vera u ono što radiš.“

Osvajač je dve zlatne olimpijske medalje, tri puta je trijumfovao na svetskim prvenstvima na otvorenom i isto toliko puta u dvorani. Ima i pet zlatnih medalja sa šampionata Evrope, dve u dvorani i tri na otvorenom. Čak pet puta bio je pobednik u finalima Dijamantske lige. Verni pratioci njegove karijere kao poseban raritet apostrofiraju srebro sa SP u Dohi 2019. Bilo je to jedino veliko takmičenje na kojem Duplantis nije ostvario pobedu.

Kad je shvatio da sve nije u rekordima, već i u novcu, izvanredni Šveđanin počeo je na putu do slave i fascinantnih ostvarenja ovekovečenih u istoriji atletike kroz svetske rekorde da koristi i strategiju "centimetar po centimetar“. U eri kad je sve materijalizovano, bio je to sasvim očekivan potez.

Tek da se zna. Ovu višestruko korisnu naviku iz ugla takmičara u skoku motkom patentirao je krajem 20. veka legendarni Sergej Bupka s ciljem da maksimalno iskoristi novčane bonuse IAAF-a namenjene svetskim rekorderima. Na pitanje zašto se i sam za isto odlučio Duplantis je više nego iskreno i bez grama licemerja ili bilo kakve griže savesti još pre nekoliko godina odgovorio:

"Idem centimetar po centimetar iz prostog razloga da bih dobio onih 100.000 dolara namenjenih novom svetskom rekorderu.“

Nije tajna da Svetska atletska federacija (IAAF) svako obaranje svetskog rekorda nagrađuje sa 100.000 dolara. Dakle, samo na osnovu ovog kriterijuma Armand Duplantis je do sada u karijeri zaradio 1.500.000 dolara. Deluje sve i malo neverovatno jer mnogi poznati atletičari iz sveta, uprkos svim uspesima, nisu ni blizu pomenute cifre.

A ta cifra, naravno, nije konačna. Uvećavaće se iz takmičenja u takmičenje jer se pokazalo, ne jednom, da Duplantis s lakoćom može da preskoči bar deset santimetara više od aktuelnog rekorda, što opet znači da bi to bio novi milion više na njegovom računa.

Ali, nisu nagrade IAAF-a jedine u njegovoj dosadašnjoj karijeri. Kao dvostruki olimpijski šampion, inkasirao je dodatna dva puta po 50.000 dolara. Najbolji skakač motkom više nego pristojno zarađuje i na mitinzima. U Dijamantskoj ligi svaka pobeda plaća se 10.000 dolara. Pošto je Duplantis više od 40 puta bio na prvom stepeniku pobedničkog postolja, nije teško izračunati koliko je novca pridodato na lični bankovni račun.

Kad se svemu dodaju i bonusi za plasman, onda je to više nego lepa zarada. Neko je izračunao da je do sada samo od takmičenja sjajni Šveđanin zaradio više od pet miliona dolara. U atletskom sportu to je cifra koja zaslužuje svako poštovanje.

Ali kako je Duplantis to što jeste, tu su i prihodi iz drugih izvora. Proizvođač sportske opreme "Puma“ godišnje sponzoriše Duplantisa sa više od milion dolara.

"Ne, nemam problem zbog toga što švedski atletski savez ima ugovor sa ’Adidasom’. Svaki nacionalni tim ima svoje dresove, a sportisti opet svoje sponzore. Kad idem na prvenstva, dužan sam da nosim opremu svoje zemlje. To nikada nije bio problem s moje strane“, objasnio je Šveđanin.

Među sponzorima Duplantisa je i "Red Bul“. Višegodišnji ugovor sa firmom koja "daje krila“ donosi švedskom atletičaru još oko pola miliona dolara svake sezone. Ili je donosilo jer se sa novim rekordima cifre uvećavaju.

Takođe, Šveđanin ima i potpisane ugovore sa nekoliko svetski poznatih kompanija ("Polestar“, "Omega“) čije proizvode reklamira. Na ovaj način u prethodne četiri godine zaradio je više od dva miliona dolara. Kad se sve sabere u dosadašnjoj karijeri ili od 2020. kada je počeo da obara i postavlja nove svetske rekorde, Šveđanin je zaradio blizu 20 miliona zelenih novčanica.

"Kad atletičar sruši svetski rekord, prvo dobija novac od organizatora takmičenja, zatim bonus od sponzora. Na kraju se uvećava i osnovni sponzorski ugovor za sledeću godinu“, objašnjava princip nagrađivanja gospodin Vesfelt, Duplantisov menadžer.

U svetu atletike trenutno postoji desetak takmičara koji zarađuju milionske iznose. Na listi atletskih milionera svih vremena dugo je prvi bio sprinter sa Jamajke Usein Bolt koji je kroz celu karijeru zaradio oko 90 miliona evra. Pošto je s pozornice otišao još 2017, Duplantis je u poziciji da ga vrlo brzo nadmaši.

Koliko je kao takmičar moćan kao dokaz može da posluži i podatak da je Duplantisu trijumf u švedskom gradu Upsali, gde provodi svake godine šest meseci, zapravo bio 38. uzastopni od avgusta 2023. godine. Taj uzastopni niz ukrasio je s devet novih svetskih rekorda. U niski tih veličanstvenih ostvarenja su i rekordi postavljeni u poslednjim pokušajima na Olimpijskim igrama u Parizu, odnosno na Svetskom prvenstvu 2025. u Tokiju.

Izveštači sa velikih atletskih takmičenja su kad je Šveđanin u pitanju istomišljenici. Tvrde da je Duplantisova dominacija u skoku motkom toliko izrazita da je naprosto zaboravio kako se gubi.

Svoj prvi svetski rekord sada već slavni atletski as postavio je u februaru 2020. godine na dvoranskom takmičenju kada je preskočio 6,17 ili centimetar više od važećeg svetskog rekorda Francuza Renea Lavilenija koji je odolevao punih šest godina i jedan dan.

Kada je u Rimu iste godine skočio na otvorenom 6,15 u istoriju je poslao Bupkinih 6,14 metara, visinu koja je kao svetski rekord odolevala punih 26 godina i 48 dana.

Ono što će istorija u skoku motkom još evidentirati jeste i podatak da je Duplantis jedan od retkih atletičara koji je dominirao u ovoj disciplini od omladinskog do seniorskog nivoa. Njegovih 6,05 metara iz Rima ostvarenih 2018. godine na šampionatu Evrope i dalje su aktuelni svetski rekord za juniore. Arnold Duplantis je tada imao 18 godina.

U 2025. postavio je četiri svetska rekorda. Osvojio je i treće uzastopno zlato na svetskim šampionatima u dvorani i na otvorenom, odnosno petu titulu uzastopnog pobednika Dijamantske lige. Dovoljno da ga 836 novinara od 1182 koji su glasali promoviše u sportistu godine.

I 2026. započeo je uspesima. Nadmašio je i magičnu visinu od 6,30, što je posle 6,31 u Upsali ponovo lansiralo priču o tome da bi Duplnatis mogao biti prvi čovek na planeti sa preskočenih 6,40.

"Tako nešto nije nemoguće. Uostalom, na dobrom sam putu. Osećam da bih to mogao uraditi. Naravno, ne u 2026, ali u jednom trenutku preskočiću, nadam se, i 6,40. Guraću jednu po jednu visinu u želji da dostignem i taj cilj“, otkrio je planove Duplantis.

Nije nikakva tajna i da genijalni skakač, kao i svi sportski šampioni, ima specifičan režim ishrane. O tome šta, kad i koliko jede u njegovom štabu brine majka.

"Svaki dan zapravo jedem isto. Za ručak salatu, a za večeru piletinu, losos, kinou i povrće“, odao je tajnu Šveđanin.

Jelovnik svetskog rekordera u nadležnosti je majke Helene koja je školovana dijetetičarka. Po završetku sezone 2024. promenila mu je način ishrane i težinu šampiona sa 80 kilograma spustila na 76.

"Nije zabavno izgladnjivati se i smanjivati težinu, ali i to je jedan od preduslova da se osvajaju medalje i obaraju svetski rekordi. Kad sam lakši, više letim“, objasnio je više nego prosto svoje muke, ali i ciljeve Duplantis.

Pedantni statističari izračunali su da je atletika stigla u vremena kada se motkom skače gotovo 60 centimetara više nego pre 30 godina. Dobar udeo u svemu ima i napredak tehnologije motke. Takođe, i kvalitet staza na kojima se skače.

"Različite podloge pružaju različite stvari. Ne mogu se porediti one podloge napravljene juče sa onima koje su tu šest godina. Razlikuju se po krutosti i reakciji koju dobijate na zaletu. Međutim, to je nešto čemu se morate prilagoditi“, objasnio je znatiželjnima Duplantis.

Zanimljiva tema je i kako vrhunski sportisti pronalaze pravu ravnotežu u životu. Duplantis to objašnjava na jednostavan način.

"Mislim da uspevam i na tom polju. Suština je u organizaciji i planiranju, što nije baš lako. Kao sportista vrlo lako postaneš sebičan kad su u pitanju lične potrebe. Uprkos tome, ja uspevam da budem dobar partner, brat i sin, odnosno prijatelj. Trudim se da održim na pravi način te odnose jer to pomaže i u sportu.“

Moćnim na zaletištu, osim brzine i drugih vrednosti, čini ga i naglašena mentalna snaga. Zarad svega novinari mu često postavljaju pitanje kako se priprema za obaranje svetskih rekorda.

"Sećam se da sam bio jako nervozan uoči svog prvog svetskog prvenstva. Isto je prisutno i danas uoči svakog velikog takmičenja, ali ne u meri kako je to nekad bilo. Sada imam mnogo više samopouzdanja i dobrog načina razmišljanja. Tu je i vremenom stečena sposobnost kontrolisanja svega onog što bi moglo da utiče na dobar rezultat.“

Sportisti nisu samo sportisti, njihov život nisu jedino treninzi, takmičenja i jurnjava za vrhunskim rezultatima. Zaslepljeni njihovim vrhunskim ostvarenjima, rekordima i novcem koji zarađuju, često se zaboravlja da su i oni ipak ljudi. Kada opisuje sebe, Duplantis, sportski as s nadimkom Mondo, naglašava:

"Najvažnije stvari u mom životu su moji prijatelji, porodica i moja zaručnica. Postoji takođe i još jedna stvar koju trenutno radim izvan atletike. Reč je o muzici. Sve pobrojano zajedno daje mi sjajnu ravnotežu.“

Jedan je od onih koji ne kriju koliko se u vezi trude da budu sjajni partneri i budući muževi. Takođe je i neko ko ne zaboravlja prijatelje iz detinjstva. To ne tvrdi on, već oni. Jednako oni u Americi kao i oni u Švedskoj. Istina je takođe i da je nestvarno privržen porodici s kojom provodi vreme u obe zemlje, odnosno da je najsrećniji kada velike uspehe proslavlja u zagrljaju sa ocem, majkom i zaručnicom.

"Taj trenutak nije samo slika za sva vremena, već je i dokaz šta smo postigli i koliko smo daleko uspeli da dođemo samo zahvaljujući tome što smo zajedno i što podstičemo jedni druge da budemo najbolja verzija sebe.“

Muzika je njegova velika strast. Izveštači su zabeležili da je na dvoranskom mitingu u Klermon Feranu u Francuskoj, osim aplauza iz publike, imao i podršku muzike. Bili su to taktovi kompozicije "Bop“, njegovog muzičkog solo prvenca, uz koje je 11. put u karijeri postavio novi svetski rekord.

Zna se, takođe, da rado kombinuje sportske obaveze i umetnost. To se najbolje videlo kada je sa verenicom Dezire Inglander bio zvezda video-spota norveškog muzičara Kiga.

"Imam hrpu pesama i sve sam bolji i bolji u tome. To je nešto u čemu stvarno uživam. Stigao sam do tačke kada mi se sviđa kako sve zvuči. Zaljubio sam se u proces stvaranja i sasvim je izvesno da ću u 2026. objaviti neke od tih pesama“, obećao je nedavno.

U sportu je šampion, u muzici bi možda mogao da postane hitmejker. Nikad se ne zna. Ono što se zna jeste da je toliko ispred drugih kad je u pitanju skok motkom zarad čega ga sve češće pitaju kakav je osećaj kad postaneš svestan da se takmičiš više sam sa sobom, a ne konkurentima.

"Uvek se takmičim sam sa sobom, ali ne kažem to u smislu da nemam konkurenciju jer ima puno sjajnih takmičara u mojoj disciplini. Odmeravanje snaga sa samim sobom je jednostavno priroda sporta kojim se bavim. Čak i kad sam bio mlađi, uzmimo za primer 2017, 2018. ili 2019, kada nisam pobeđivao na svakom takmičenju, verovatno nisam pobeđivao ni na većini njih. To je i dalje bilo takmičenje sa samim sobom. Pravo odmeravanje snaga je samo ti protiv letvice, zatim ti protiv visine i na kraju ti protiv onoga što pokušavaš postići. Priroda individualnog sporta je da je to takmičenje unutar tebe samog ili protiv mene samog. Dakle, to nije samo zato što sam trenutno na vrhu, već to je zato što je jednostavno tako.“

U 2026. Šveđanin je već srušio jedan svetski rekord. Neće biti iznenađenje ako krajem marta u poljskom Turonju nadmaši samog sebe i postavi novi svetski rekord na Svetskom prvenstvu u dvorani. Krajem avgusta najbolje atletičare kontinenta čeka Evropski šampionat na otvorenom u Birmingemu. Pre i posle toga još je podosta takmičenja, misli se na tradicionalne mitinge i Dijamantsku ligu, na kojima bi Duplantis mogao da, centimetar po centimetar, ispisuje rekordima novu istoriju atletike.

On sve može, ako treba da rekorde ruši iz dana u dan. Uostalom, zar to nije dokazao u Beogradu 2022. kada je u razmaku od tri dana dva puta rušio sopstveni svetski rekord.

Najbolji srpski atletičar ELZAN BIBIĆ o rekordima, ponudama koje je odbio...