Sport
22.06.2024. 17:15
Sport
11.09.2025. 15:12
Zoran Šećerov
INTERVJU
Najbolji srpski atletičar ELZAN BIBIĆ o rekordima, ponudama koje je odbio...
Kad je počeo da trči, Elzan Bibić, danas najbolji srpski atletičar, nije imao pojma šta je atletika.
Uz osmeh, i dalje dečački iskren, kazuje kako i zaista nije znao da su bacanje kugle ili koplja atletske discipline. Negde u podsvesti atletiku je doživljavao isključivo kao trčanje.
"Bile su to godine odrastanja kada sam voleo samo fudbal i bio zaluđen Mesijem, godinama mojim sportskim idolom. Da bih bio kao on, ja dešnjak, svaki dan odlazio sam na teren sa loptom odlučan da naučim da koristim pored desne i levu nogu. Izvodio sam čak i kornere, odnosno slobodnjake levom, ali Mesi nisam postao.“
Takođe ni fudbaler jer fudbal uprkos dobroj želji nikada nije ozbiljno ni trenirao.
"Odrekao sam se nekako brzo i Mesija, Kristijan Ronaldo je postao neko ko mi se više dopadao kao sportista. Nije se tetovirao, pravio skandale, pio ili pušio. Krasili su ga maniri ozbiljnog sportiste i vrhunskog profesionalca maksimalno posvećenog sportu kojim se bavi. Pravi uzor.“
I on, Elzan Bibić, zarad puno toga što je do sada uradio mogao bi da bude primer drugima. Danas, sa 26 godina života, uz vredna atletska ostvarenja može pred sobom i drugima da se pohvali kako je na vreme završio Fakultet fizičke kulture, takođe i sa uspehom poentirao na master studijama, odnosno kako ga uskoro očekuje i odbrana doktorske disertacije na Fakultetu sporta u Sarajevu.
"Volim Sarajevo, imam dosta prijatelja u tom gradu, ali uprkos nekim ponudama nikada nisam razmišljao o tome da eventualno trčim za Bosnu i Hercegovinu. Imao sam kao junior i ponude Amerikanaca, sa njihovih čuvenih koledža, koje me takođe nisu zanimale. Prihvatio sam jedino da trčim za jedan turski klub, ali samo kao pojačanje na jednom velikom takmičenju, mislim da je u pitanju bio klupski atletski Kup šampiona, međutim, isprečile su se neke administrativne stvari tako da i od toga nije bilo ništa.“
Ono što uvek i u svakoj prilici s ponosom ističe jeste da s neskrivenom radošću trči za Srbiju.
"Vezan sam za svoju državu, osećam neku posebnu sreću kada obučem dres sa nacionalnim obeležjima. Uostalom, kao dete sanjao sam da trčim za svoju zemlju i svoj narod i taj san mi se na kraju i ostvario.“
Kao junior na mnogim takmičenjima osvajao je medalje. Bio je najbolji u Srbiji, višestruki prvak Balkana, prvak Evrope u svojoj disciplini, šesti na svetskom juniorskom prvenstvu.
"Sve te snove sam ostvario, ali to su bili dečji snovi. Seniorska karijera je ipak nešto sasvim drugo, ali uprkos velikim iskušenjima, ne posustajem. Imam plan, znam šta hoću.“
Vrlo argumentovano priča i da se među mlađim seniorima zapravo događa konačna selekcija, prekretnica kada se odlučuje da li neko ostaje u atletici ili je zauvek napušta.
"Juniorska atletika je više talenat nego rad. Kad se stigne među mlađe seniore, kreće i složenija priča u smislu ozbiljnih i vrlo napornih treninga. Mnogi baš tada dignu ruke od svega uglavnom zato što ne postoji sistem koji talentovane juniore uvodi u vode seniorske karijere. Ne potcenjujem juniorska ostvarenja, ni tuđa ni svoja, ali dobar atletičar je ipak samo atletičar senior.“
Priča s puno radosti o juniorskim danima, prvim pobedama i peharima, medaljama koje je osvajao u kontinuitetu.
"Sačuvao sam taj kontinuitet i u konkurenciji mlađih seniora. Baš u toj konkurenciji osvojio sam medalju na prvenstvu Evrope. Kao mlađi senior trčao sam i za reprezentaciju Evrope, što sam doživeo kao posebnu čast i veliko priznanje.“
Priseća se da je odmeravanje snaga kontinentalnih selekcija bilo u Holandiji, da je trčao na deonici od 5000 metara i bio šesti.
"Takmičenje je održano na kraju sezone, poziv je bio zaslužen, stigao je međutim iznenada, nisam bio, priznajem, spreman za veće ostvarenje, ali uprkos svemu poziv nisam mogao da odbijem. Nisam pogrešio, da sam bio u reprezentaciji Evrope ostaće upisano za sva vremena.“
Želja mu je da popravi utisak, da trči za reprezentaciju Starog kontinenta i u Edinburgu gde će se pred kraj godine okupiti najbolji kros trkači.
"Bitno je da na takmičenju u Beogradu budem među prvom četvoricom i onda putujem u Škotsku.“
Rođen je u Karajukića bunarima, pešterskom selu nadomak Sjenice. Otac Murat bio je učitelj, majka Fatima šef računovodstva u istoj školi. Oboje su bili u mladosti i sportisti, otac je igrao fudbal, majka odbojku.
"Karajukića bunari su selo na nadmorskoj visini od 1000 metara, na čuvenoj visoravni. Zovu ga i Pešterski Sibir jer je pre desetak godina baš tu izmerena temperatura od -39 stepeni. Meteorolozi su usput objasnili i da nigde na Balkanu nikad pre i nikad posle nije izmerena niža temperatura.“
Odrastao je u porodici sa četvoro dece. Ima dva brata, Elmira i Edina. Jedan je učitelj, drugi studira biologiju. Sestra Elzana, njegova bliznakinja, jeste učiteljica.
"Moje ime nema neko konkretno značenje, kao što je to slučaj sa većinom arapskih imena, ali je ime moje sestre izvedeno od imena Ezana, što znači poziv na molitvu.“
U osnovnoj školi učitelj mu je bio otac. Imao je sve petice, ali je često, kaže, poput junaka iz Ćopićevih "orlova koji rano lete“, kažnjavan onim čuvenim udarcima šipkom po dlanu.
"Roditelji su bili stalno zaposleni u državnoj ustanovi, ali smo imali i imanje, stoku. Nije to bilo ništa veliko, onako za nas i pristojan život. I svi smo radili. Ipak, uživao sam gore, volim prirodu iznad svega. Pešter je predivan, nije dovoljno da se vidi, mora i da se doživi.“
Posle završne osnovne škole preselio se u Novi Pazar. On i sestra upisali su medicinsku školu, roditelji su, on baš i nije, želeli da jednog dana bude lekar.
"Jedan od predavača u školi bio je Rifat Zilkić, nekadašnji atletičar, a kasnije moj prvi atletski trener. Za mene je tada atletika bila Jusein Bolt. Čuo sam i za Amelu Terzić, našu Novopazarku, ali sebe kao takmičara nisam video u tom sportu.“
Da je slučajnost režiser života, uverio se vrlo brzo i Elzan Bibić.
"Jesen je sezona kroseva. Profesor Zilkić obećao je peticu svakom đaku koji istrči kros i ja kažem hoću da trčim. Bio sam mršav, pogledao me i pitao da li ja to i zaista mogu, a ja sam rekao hoću da probam.“
Otišao je na taj kros i bio peti u svojoj kategoriji.
"Sutradan sam došao u školu, kažem profesoru ja sam trčao, rekli ste da će svi koji dobro istrče dobiti i dobru ocenu. Pogledao me je, pitao kako se zovem uz opasku da me nije video u trci. A onda je usledilo i pitanje da li želim da treniram atletiku. Rekao sam ne znam, posle čega me pitao da li sam čuo za Amelu Terzić i na kraju da li hoću da treniram ili neću. Kažem hoću i tada sam dobio onu obećanu peticu.“
Sport
14.06.2024. 14:10
Srpska atletska "prinčipesa"
Prvi trening bio je zakazan sa sutra u sedam sati. Priznaje da se baš nije obradovao jer je od kako zna za sebe voleo da spava. Ipak, sutra je bio na dogovorenom mestu i to nekoliko minuta pre zakazanog termina. Kiša je lila kao iz kabla, Zilkićeva ekipa uveliko je trenirala.
"Gledam da li će da me primeti, ali uzalud. Onda odlučim da mu priđem, kažem profesore, rekli ste da dođem, on me već vidim zaboravio, kaže hajde istrči 200 metara. Ja istrčim, ali se baš nisam pokazao, imao je, posle mi je pričao, i brže trkače od mene na toj deonici. Ali kad je čuo da sam sa Peštera, rekao je dođi i sutra.“
Tako je počelo. Trenera je zadivio izdržljivošću. Da se ne umori prvo je trčao 20, zatim i 30 minuta, kasnije i čitav sat.
"Već tad mu je bilo jasno da imam motor u plućima. Mesec dana kasnije trčao sam na krosu RTS-a u Požarevcu i bio peti. Sedam dana posle Požarevca u Kruševcu, opet na krosu RTS-a, stavio sam oko vrata i prvu moju medalju kao treći u trci.“
Dovoljno da uđe u šemu ozbiljnog treninga. Priseća se da je na početku priče bio sparing partner šampionke Amele Terzić.
"Posle godinu dana treninga otišao sam na Evropski olimpijski festival mladih, čuveni EYOF, u Tbilisiju i osvojio dve medalje. Zlato na 3000 i srebro na 1500 metara. Ipak, najsrećniji sam bio što mi je pripala čast da na zatvaranju istog takmičenja, koje okuplja sportiste iz 50 zemalja Evrope, u svečanom defileu nosim zastavu Srbije.“
Ponovo u Tbilisiju, samo godinu danas kasnije (2016), ovog puta na Evropskom prvenstvu za mlađe juniore, osvojio je zlato u trci na 3000 metara.
"Bila je to moja prva veća medalja. Tada sam sebi prvi put rekao ‒ ja sam sada atletičar.“
U međuvremenu upoznao je i Antonija Serana, čuvenog španskog atletskog trenera.
"Prvi put smo se videli kad sam trčao za selekciju Evrope. Pričao sam tada sa nekim momcima, dogovarali smo se oko nekih zajedničkih priprema, pitao sam i Serana da li ima nešto protiv da se pridružim španskim atletičarima, rekao je kako rado hoće da pomogne. Sad znam da u meni tad nije video kvalitet, sigurno je da me ne bi prihvatio. Ozbiljan je trener, prošle godine u Parizu na OI imao je čak šestoro takmičara iz nekoliko zemalja. Među njima bio sam i ja.“
Prvi put su sarađivali, uz odobrenja Rifata Zilkića, uoči krosa Evrope koji se 2020. održavao u Lisabonu.
"Prijao mi je trening, imao je taj rad neki kontinuitet, napredovalo se iz dana u dan sve više i više. Bilo je to za mene nešto potpuno novo, veliko i dragoceno iskustvo. Zilkić je kopirao čuvenog profesora Aleksandra Acu Petrovića, ali se sve to, kasnije sam shvatio usavršavajući se, nije uklapalo u ono što se zove moderan trening.“
Odlučio se Bibić da menja trenera, da ubuduće sarađuje sa Špancem. Razgovarao je o svemu vrlo otvoreno i sa Zilkićem, ponudio mu je da zajedno nastave, da se i on uz Španca edukuje i usavršava tim pre jer Serano, uverio se Bibić, ne radi sam.
"Ima poveću grupu trenera saradnika iz celog sveta. Na toj listi su treneri iz Maroka, Kenije, Ugande, Britanije, Amerike.“
Nije naišao ni na podršku u ASS-u, ali je ostao dosledan sebi i svojim namerama.
"U početku nisam imao razumevanje za ono što sam naumio, ali sam uprkos svemu znao da sam na ispravnom putu. Svi su mislili da je moj stav pogrešan, ali ja sam odlučio da probam jer je to bio jedini način da se uverim da li sam i zaista u pravu. Bilo je i ucena, najava da će mi ukinuti stipendiju i šta sve ne, čak i momenata kad sam bio sasvim sam. Na kraju su shvatili da neću odustati. Uzeo sam u međuvremenu i seniorsku medalju na prvenstvu Evrope i tad sam svima rekao da je moj trener Španac. Ako neko hoće da me podrži, ok, ako neće ‒ idem sam. Od tog trenutka i SAS (Srpski atletski savez) je bio uz mene.“
Izborio je i plasman na Olimpijske igre. Za mnoge bi to značilo ispunjenje još jednog sna.
"Meni nije bio san da odem na OI, moj san je bio i ostao da trčim finale na OI. Čak sam bio i spreman za tako nešto, sve je uoči odlaska govorilo da to mogu, ali onda se dogodilo ono što je nemoguće planirati. Nije bilo strašno što zbog lošeg smeštaja i buke nisam spavao tri noći kako treba, što opet nije nebitno kad sam ja u pitanju. Ono što je bilo najgore jeste da sam na dan trke, koja je počinjala u 11.00, imao obavezu da u 6.00 idem na doping kontrolu. Trčao sam 5000 metra, ustao u pet sati, imao doping kontrolu sat kasnije ili tri sata pre starta trke. Zamislite kakvo je to bilo cimanje. O svemu mogu da pričam samo ja koji sam to doživeo, oni koji ovo slušaju teško i da mogu da shvate. Ali, i to je atletika, ljudi te vide samo od starta do cilja. Sve drugo je za njih nepoznanica.“
Olimpijske igre 2024
29.07.2024. 19:35
Atletika je kraljica sportova, ali i DOPINGA
Sada je sve na svom mestu. Elzan Bibić ne krije zadovoljstvo što je tako, što ima opštu podršku, stipendiju, pripreme, opremu...
"Sa ’Najkijem’ sam davno potpisao ugovor oko opreme i to dobro funkcioniše. Moram da se pohvalim i da sam pripadnik sportske jedinice Vojske Srbije koja okuplja sportiste mog ranga. Interes je obostran, Vojska Srbije na ovaj način pomaže vrhunski sport, a mi kroz rezultate koje ostvarujemo na apsolutno poseban način popularizujemo i afirmišemo vrednosti Vojne akademije i Vojske Srbije generalno. Primamo redovno platu i imamo obavezu da kao takmičari ostvarujemo vredne rezultate.“
Jesen će potrošiti na pripreme za učešće na tradicionalnoj trci ulicama Beograda u dužini od 10 kilometara, a onda će se posvetiti maksimalno pripremama za Prvenstvo sveta u dvorani u Poljskoj naredne godine i najvažnijem takmičenju, šampionatu Evrope u Birmingemu u leto 2026.
"Na evropskom ću trčati deonicu od 5000 metra s namerom da trčim u finalu.“
Poznat je i kao kolekcionar srpskih rekorda. U seniorskoj konkurenciji nadmašio je najbolje rezultate Dragana Zdravkovića u tri discipline, kao i rekord Daneta Korice na 5000 metara.
"Nedostaje mi Draganov (Zdravković) rekord na jednu milju na otvorenom i Danetov (Korica) na 10.000 metara.“
S osmehom priča o Draganu Zdravkoviću, nekadašnjem reprezentativcu i rekorderu Jugoslavije, danas treneru u Ćupriji.
"Kad god osvojim medalju ili oborim rekord, prvi koji se javio je baš on. Prvi čestita uz želje da nastavim istim tempom. Svake godine odlazim da trčim uličnu trku u Ćupriji, ali i da se družimo. Bio je trkač izuzetnog nivoa, prvak Evrope, njegovi saveti su dragoceni.“
Od svih medalja koje je osvojio i rekorda koje je oborio s najviše radosti seća se Istanbula i bronze u trci na 3000 metara na prvenstvu Evrope u dvorani za seniore.
"Još kada sam trenirao sa Zilkićem mislio sam da je medalja u seniorskoj konkurenciji nešto nedostižno, da je konkurencija isuviše jaka. A onda se dogodilo i da nemoguće postane moguće. Nisam znao koliko benefita donosi jedna takva medalja. Ne, nisam dobio nacionalnu penziju jer to nije olimpijska disciplina. Dragan Zdravković je za trijumf u istoj disciplini dobio penziju, ali se u međuvremenu odluka promenila i ja sada moram da čekam Birmingem, da osvojim evropsku medalju i tako postanem sportski penzioner.“
Šta još planira u karijeri? Uz osmeh priča kako želi da obori sve državne rekorde na 1000, 1500, 3000, 3000 stipl, 5000, 10.000, u polumaratonu i maratonu.
"Već sada je skoro 70 odsto ovih rekorda u mom vlasništvu, nadam se da ću uspeti u dobrim namerama. Samo da se sklope kockice.“
Kaže i da je u svom Novom Pazaru uvek i u svakoj prilici imao maksimalno uvažavanje.
"Novi Pazar je mala sredina, ali u grad u kome se za sport gine. Nedavno je i Evropa bila u prilici da na društvenim mrežama vidi kako to izgleda kad fudbaleri Novog Pazara izbore plasman u evropsko kup takmičenje. To je grad koji daje srce za sport. Nije bitno da li je u pitanju fudbal, odbojka, atletika ili neki drugi sport. Na ponos grada, četvoro Novopazaraca učestvovalo je na OI u Parizu. Od otvaranja do zatvaranja Igara na centralnom gradskom trgu bio je postavljan veliki bilbord na kome su bili likovi atletskog selektora Edina Zukovića, košarkašice Najde Selimbegović, odbojkašice Hene Kurtagić i moje malenkosti. Gradonačelnik Pazara došao je u Pariz da bodri svoje Novopazarce, a bio je i u Budimpešti kada sam ispao u polufinalu.“
Sport
09.09.2025. 14:41
Više od 95 odsto atletičarki obavilo testiranje utvrđivanja pola
Vraćamo se aktuelnim temama. U žiži su događanja sa Dijamantske lige u Cirihu.
"Tamo se teško stiže, postoje stroga pravila. Jakob Ingebrigtsen, ovogodišnji dvostruki evropski i svetski šampion, uprkos želji nije mogao da trči jer prethodno nije nastupio ni na jednoj trci u okviru Dijamantske lige. Sve čestitke našoj Adriani Vilagoš, nije lako uzeti medalju u tako moćnoj konkurenciji.“
Govori otvoreno i o dopingu, licemerju u IAAF i dugim sportskim organizacijama.
"Crni takmičari sve češće padaju na doping kontroli. Ali šta to vredi kad ih tek posle godinu dana proglase krivim. I šta to tebi koji si zbog njih eliminisan znači. Ništa. Ne, ne verujem da će se doping ikada iskoreniti.“
U savremenoj atletici ima puno toga što ide u korist atletičara.
"Nama je jako važno da imamo kvalitetne sprinterice i patike. Svaki dan se pojavljuju novi modeli koji vam omogućavaju da trčite brže. Sad su tu i laseri za obaranje rekorda koji te prate tokom cele trke. Plava boja te obaveštava da ideš brže od rekorda, zelena da si u ritmu najboljeg rezultata, a crvena da kasniš. Priznajem, to je velika olakšica.“
Priča i o tome da je trka na 1500 metara kraljevska disciplina među atletskim disciplinama, ali i da se on najlepše oseća kada trči na duplo dužoj deonici. Žao mu je što nije imao priliku da se nađe na startnoj crti zajedno sa ser Moom Farom, somalijsko-britanskim takmičarom koga smatra jednim od najvećih svih vremena.
"Napustio je stazu u godini kada sam ja postajao zvezda u usponu.“
Ima, kaže, i svoj ritual pre svakog takmičenja. Na dan trke obavezno spava bar 15 minuta, nekad i više, uz napomenu da mu zapravo najviše odgovara da provede pun sat u krevetu pre nego izađu na stazu.
"Ako ne spavam, nisam to ja. Isto važi i trening.“
Posebno tužan bio je posle prvenstva Balkana u Beogradu, a uoči dvoranskog prvenstva Evrope.
"Pobedio sam na prvenstvu u Balkana u vremenu 8:05,00, a norma je iznosila 8:00,00. Bilo je i situacija kada zbog pet stotinki nisam otišao na OI u Tokio. Norma je bila 3:35,00, a ja sam trčao 3:35,05. Tih pet stotinki je u trci na 1500 metara treptaj oka.“
Dva puta je učestvovao na OI, veruje da će opet, bar još jednom, biti deo najveće sportske smotre.
"Posle staze trčaću maraton i polumaraton, odnosno ulične trke. Voleo bih takođe da se povučem iz atletike kad sam najbolji, a ne da odugovlačim odlazak i osenčim sve ono dobro iz prethodnih godina.“
A kad na sve stavi tačku na karijeru...
"Voleo bih da radim kao profesor na fakultetu i kao trener. Ne bih voleo srednju ili osnovnu školu, ali narod kaže da te snađe upravo ono što najmanje priželjkuješ.“
U Novom Pazaru je sagradio kuću, vozi BMW, živi s osmehom na licu.
"Da li sam od atletike dobro zaradio ili pravilno trošio zaista ne znam. Kontrola u svemu je najbolja stvar. U sportu dođe trenutak kada dobiješ puno para, ali takvih prilika nema puno. Ukoliko pravilno zaradu iskoristiš, možeš da kažeš kako si uspeo kada je reč o tim materijalnim stvarima.“
S puno lepih reči opisuje aktuelni trenutak srpske atletike, pojavu mladih i izuzetno talentovanih takmičara.
"Puno bolje je nego što je bilo pre. U mnogim segmentima srpska atletika beleži vidan napredak, ali zlo je što još ima i onih delova gde ozbiljno zaostajemo. Brže napred idemo u tehničkim disciplinama, dok su trčanja pod velikim znakom pitanja. Dobro je, takođe, što se ovde dosta brine o talentima, ali nije dobro što se na neki način zapostavljaju seniori, što to nikud ne vodi.
Nema samo jednu, već puno želja u vremenu koje dolazi. Jedna od njih je evropska medalja, posle toga i visok plasman na nekim budućim Olimpijskim igrama.
"Da mislim kako je to nemoguće, ne bih se toliko posvetio sportu i trčanju. Poštujem svoj trud i vidim sebe sutra u borbi za najviši plasman. Meni zapravo nije cilj da učestvujem na velikim takmičenjima, moj cilj je da se na najvećim takmičenjima borim za visok plasman i medalju.“
Sport
04.08.2025. 15:25
Fudbalska sećanja PREDRAGA TOMIĆA: "Dočekali su nas kao Tita"
Sport
31.08.2025. 15:10
SAŠA OBRADOVIĆ: "Bila bi mi čast da budem selektor Srbije"
Sport
28.08.2025. 21:05
JOVANA STEVANOVIĆ: "Kada u igri nema mašte i kreativnosti, onda to nije to"
Komentari
