Sport
19.01.2022. 07:05
Zoran Šećerov

Intervju

Dejan Savić: Mi jesmo sportska nacija, ali...

Dejan Savić
Izvor: Peđa Milosavljević/STARSPORT

"Gubimo decu, ne samo u vaterpolu, već generalno u kompletnom sportskom miljeu. Strašno je to, pogotovo što mi jesmo sportska nacija."

Vaterpolo je u Srbiji trofejni sport. Zapravo najtrofejniji. Zašto je to tako čini se da niko ne zna, pa čak ni Srbi koji inače sve znaju. Mnogi od njih, misli se opet na Srbe, ne znaju ni čime se bave antropolozi, ali uprkos svemu jednog rado citiraju. Zašto? Prvo zato jer im kazuje ono što vole da čuju, a zatim i zato jer je taj isti, tražeći objašnjenje zašto su Srbi ovaj sport doveli na stepenik savršenstva, napisao kako su se Srbi kao narod najstariji srodili sa vodom kao sredinom u kojoj je začet život, a to je, kazuje uvaženi antropolog, ambijent koji pogoduje razvoju ploda u majčinoj utrobi.

I, očigledno, vrhunskih rezultata u vaterpolu. Dokaza je bezbroj. Srpski vaterpolisti osvojili su zapravo sve što se na planeti Zemlji moglo u vaterpolu osvojiti. Jedan od odgovora kako su to uspeli mogao bi se svesti na rečenicu da decenijama unazad imaju najbolje igrače na svetu. I ne samo igrače.

Srpski vaterpolo danas ima i Dejana Savića, najuspešnijeg na planeti, ali u konkurenciji trenera. Aktuelni selektor srpske reprezentacije je u istoriji ovog sporta upisan kao rekorder po broju utakmica za nacionalni tim (444), odnosno kao vaterpolista koji je za reprezentaciju svoje zemlji postigao 405 golova…

Pamte ga i kao igrača koji je u karijeri osvojio 129 medalja, a pamtiće ga i kao trenera kome je pošlo za rukom da Srbiji daruje dugo čekanu zlatnu olimpijsku medalju. Rio 2016. je zapravo bio blistavi trenutak u istoriji ili čas za sva vremena u kome je srpska vaterpolo reprezentacija srušila mit o, kako su ga zvali, ukletom olimpijskom zlatu.

Na briljantan način, dostojan velikih umetnika ovog sporta, osvojena je jedina zlatna medalja koja je srpskom vaterpolu nedostajala. Tog časa sve što je imalo bilo kakvu vrednost u vaterpolu, misli se na takmičenja, bilo je u vlasništvu Srba – i Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo i Evropsko prvenstvo, Svetski kup, Svetska liga...

Podvig iz Rija Dejan Savić je sa svojim izabranicima ponovio i pre par meseci u Tokiju. Srpski vaterpolo sada ima dva olimpijska zlata, a on, Dejan Savić, nezvanično zvanje "doktora za vaterpolo“.

Pre mesec dana u Abu Dabiju još jednom ste proglašeni zvanično najboljim vaterpolo trenerom sveta. Kako preživljavate taj veličanstveni trenutak slave?

"Velika je to naravno čast. Svestan sam takođe i da je sve to oko proglašenja najboljih posledica naših sjajnih rezultata. Upravo zato mnogo više me čini srećnim to što je na kraju 2021. vaterpolo reprezentacija Srbije proglašena za najbolji tim sveta, mnogo više nego što sam ja u istoj godini najbolji trener. Mi zapravo potiremo, a onda i podržavamo jedni druge i u toj i takvoj priči rezultat izbacuje najboljeg trenera, odnosno najboljeg pojedinca ili najbolji tim.“

Vratimo se na trenutak na 28. decembar 2012...

"Da, na dan kada sam postao selektor Srbije. Ne, ne bih ništa menjao, metaforički čak ni točkove uprkos pozamašnoj kilometraži. Sve je išlo svojim putem. Startovali smo, to je skoro zaboravljeno, zlatnom medaljom u Svetskoj ligi u dalekom Čeljabinsku, a onda je došao trenutak o kojem se i danas priča, taj peh i neuspeh na Svetskom prvenstvu 2013. u Barseloni koji nije obeležio igrače, ali jeste mene i moj karakter. Tada sam odlučio da promenim prvo sebe pa onda i način, motivaciju i metodologiju rada.“

Dejan Savić
Izvor: Peđa Milosavljević / STARSPORT

Koliko Vam je zapravo trebalo vremena da upoznate sebe?

"Mislim da se i dalje upoznajem. I danas samog sebe iznenađujem gomilom gluposti koje sam spreman da izgovorim ili da uradim. Nebitno je šta u toj priči drugi misle, sasvim je dovoljno da to meni izgleda kao glupost.“

Čeljabinsk, Dubai, Budimpešta, Almati, Bergamo, Kazanj, Peking, Rio de Žaneiro, Barselona, Tokio...

"Sve su to gradovi u kojima su mi se na velikim takmičenjima dogodili veliki uspesi, a to je nešto što se naravno pamti. Malo tu priču kvari daleki Peking, tamo smo na Olimpijskim igrama bili treći, osvojili smo bronzu.“

Zar za vaterpoliste Srbije bronza na Olimpijskim igrama nije uspeh?

"Za igrače jeste, bez obzira što smo priželjkivali i mogli mnogo više. Međutim, za organizaciju, za Vaterpolo savez Srbije i sve ostale bio je to neuspeh.“

Za Vas je bronzana medalja iz Pekinga imala i jednu posebnu dimenziju?

"Floskula je da se na pobedničkom postolju po pravilu prvi i treći raduju, dok drugoplasirani tuguju. Iako treći, mi se baš i nismo preterano radovali. Bar ne ja. Da li je to bilo baš toliko veliko razočaranje, sa ove distance je teško suditi. Znam samo da je to bila moćna generacija, velika generacija. Lično, opraštao sam se tada od igračke karijere i, priznajem, nisam želeo da taj oproštaj bude sa bronzanom medaljom.“

Kao igrač obišli ste ceo svet, igrali na svim kontinentima, odakle nosite najlepše uspomene?

"Nisam igrao samo u Africi. Zapravo jesam kao prvotimac Barselone na nekoj utakmici u Egiptu, tako da sam na neki način overio i Afriku. Uvek sam govorio da se ne vezujem samo za ljude, već i za gradove u koje odem. Zato u toj priči o gradovima, iz mnogo razloga, Barselona i Firenca imaju posebno mesto.“

Koja je kafana najbolja u Barseloni?

"’El Vaso de Oro’. U ponudi je sve domaće, imaju i domaću proizvodnju piva. Njima je bukvalno ispod zemlje pivnica što kafani daje notu specifičnosti.“

Između piva i vina, šta birate?

"Uvek pivo. Kad sam najviše piva popio? Juče.“

Da li ste kao igrač pre utakmice znali da ispraznite i malo više krigli?

"Jesam, bilo je i tih slabosti, ali šta da radim.“

Kad ste bili najviše ljuti na sebe?

"Kada silom prilika, verbalno ili nekim glupim gestom, povredim nekog koga volim. Posle toga se uvek kajem.“

Dejan Savić
Izvor: Peđa Milosavljević / STARSPORT

Da li ste zadovoljni onim što se ostvarili u sportu koji najviše volite?

"Vaterpolisti su malo specifični. Mi uvek govorimo da smo zadovoljni, ali da nismo srećni. Čak i kada je na našoj strani i statistika, kojom se danas sve meri.“

Mnogo radite. Utisak je – s osmehom i bez napora. Kako izgleda Vaš savršen dan?

"Moj savršen dan je nedelja. Tada spavam najduže, skoro do 12 sati, i ne izlazim iz kuće.“

Zna se da ima trenutaka kada pustite suzu, a da li kad se radujete možda volite i da zapevate?

"Ne pevam, ja pevušim, i to u sebi i samo kad sam sam. Drugima ne pevam. Ovaj hrapavi glas baš i ne bi zvučao reprezentativno kad bih zapevao, a da to drugi moraju da slušaju.“

U svakoj karijeri postoje, pored lepih, i ružna sećanja. Šta je Vaše najgore sećanje?

"Bez dileme, to su neuspesi. Od svih, i danas najviše boli poraz u finalu na Olimpijskim igrama u Atini 2004. Verujte, to je za svakog sportistu strašan udarac, to kada izgubite finale na Olimpijskim igrama.“

Šta se zapravo dogodilo u Atini?

"To je danas pluskvamperfekat ili davno prošlo vreme, ali je i dokaz da ne postoje savršene utakmice. Mi smo s Mađarima igrali jednu šahovsku partiju, tri četvrtine imali prednost, a onda je u četvrtoj došlo do pada koncentracije i izgubili smo za dlaku finale, ostali bez zlata. Sve je to moglo i na jedan drugačiji način da se privede kraju.“

Koju i kakvu ulogu ljubav ima u Vašem životu?

"Apsolutno veliku. Ne govorim samo o roditeljskoj ili sestrinskoj ljubavi, ljubavi devojke, odnosno supruge ili dece. Ljubav jednostavno mora da bude prisutna, ljubav je ono što spasava svet.“

Da li je ljubav kao emocija bitna i kada se igra vaterpolo?

"Da, to je ljubav prema onome što radite. Još u dečačkom uzrastu odlučio sam čime ću da se bavim i ja i danas, a posle toliko godina, radim ono što najviše volim. Smatram zato sebe privilegovanim. Volim ono što radim i radim ceo život ono što volim.“

Detinjstvo, kažu, ostavlja neizbrisive tragove. Da li je Vaše bilo možda lepše od detinjstva drugih?

"Ne bih se upoređivao sa drugima. Ono što znam jeste da je moje detinjstvo bilo divno. Imao sam, ako mogu tako da kažem, raznoliko odrastanje. Moje bogatstvo u Beogradu bilo je pre svega prostranstvo Miljakovca i Miljakovačke šume, ali isto tako i sva ona čarolija sela gde sam na neki način odrastao provodeći leta jer mi je kompletna familija iz okoline Ljiga. Izuzetna vrednost mog detinjstva bila je i struktura ponašanja odnosno vaspitanja koje smo kao generacija sticali ne samo kroz roditeljsku ljubav, već i ljubav familije, ali i predivan odnos komšija, vaspitača, učitelja, nastavnika, trenera.“

Pretpostavka je da imate i najboljeg druga iz detinjstva s kojim i danas prijateljujete?

"Moj najbolji drug iz tih vremena, a i danas, jeste Vladimir Bajić. On nema bilo kakvu vezu s vaterpolom, on je bankar.“

Dakle, povoljni krediti mogu da se dobiju i preko veze?

"Nikad nisam podizao kredit, nikad nisam živeo na kredit, plašim se tih nekih stvari. Kad dođe 15. u mesecu uvek plaćam račune jer stalno živim u strahu da nekom nešto ne dugujem. Ne volim da dugujem bilo kome, pogotovo ne državi.“

Dejan Savić
Izvor: Srđan Stevanović / STARSPORT

Srbija ima zagađene reke i jezera, nema more, ali ima najbolje vaterpoliste na svetu. Manje upućeni to tumače kao svojevrstan fenomen?

"Nije more recept za uspeh. Mađarska takođe nema more, ali uprkos tome ima najviše zlatnih medalja sa velikih takmičenja. I mi smo uspešni u vaterpolu kao nacija. Jedino gde možemo da kažemo da smo fenomeni jeste to da naše velike rezultate ne prati odgovarajuća infrastruktura. Zato trenutni uspeh vaterpolista može da bude i ozbiljan privid. Onaj prvi utisak kad se priča o vaterpolu u Srbiji je da sve i dalje funkcioniše, a ja mislim da zapravo ništa ne funkcioniše. Obično posledice, a to su rezultati, dolaze kasnije.“

Imate zanimljivo mišljenje i kada je u pitanju priča o tome da li postoji jugoslovenska škola vaterpola?

"Za mene, znam da se mnogi neće složiti, jugoslovenska škola, bar ovde u Srbiji, odavno ne postoji. Nestala je sa poslednjim Mohikancima ili vaterpolo dinosaurusima poput Vlaha Orlića, Nikole Stamenića i Nenada Manojlovića. Posle njih to nije imao ko da nastavi, pogotovo u strukturi sportskih vaterpolo radnika. Kroz trenersku prizmu sve je takođe prošlost jer se od tog doba vaterpolo promenio bar šest puta.“

Do juče Srbija je imala samo jedan pravi klub, a danas ima najjaču vaterpolo ligu sa nekoliko evropski moćnih klubova.

"Sve je to tačno, ali je istina i to da svega ne bi bilo da vaterpolo kao sport nema podršku države. Svi ti klubovi koji danas čine najjaču ligu na svetu dobili su od države ozbiljan podsticaj da nastave sa ozbiljnim radom. Vaterpolo organizacija takođe. Bilo bi dobro da to ne bude trenutna stvar, već dugoročno razmišljanje, da sve traje bar još tri godine, dakle koliko i novi olimpijski ciklus, i da se organizacija odnosno klubovi ne uljuljkaju u tim poklonima, nego da im sve to bude motiv da i oni proizvode, da pronađu način kako da se reši problem infrastrukture koji je u ovom času gorući.“

Ne strepite da bi koliko sutra sudbina Bečeja ili Niša mogla da zadesi Kragujevac, Valjevo, Novi Beograd ili Šabac koji su danas važna srpska vaterpolo utočišta?

"Sve nas u vaterpolu nervira kada se pomene Bečej kao instant projekat. Bečej je funkcionisao kao klub 30 godina dok i rezultatski nije opravdao svoje postojanje, dok nije postao šampion države, Evrope. Onog momenta kad je nestalo novca to se sve izgubilo, mada je Bečej uspeo da stvori svoju vaterpolo školu, da ima svoje igrače. Ista priča važi i za Niš. I tamo su problem bile finansije. Stalno i sigurno finansiranje je, ponavljam, godinama osnovni problem srpskog vaterpola.“

Vaterpolo centar u Vrnjačkoj Banji nije zaživeo. Zašto?

"Nemam odgovor na to pitanje. To je po meni čak i završena priča jer je pitanje u kakvom su stanju danas ti bazeni. Mi iz vaterpola ne možemo i ne smemo da tražimo krivce jer to nisu naše stvari.“

Dve olimpijske zlatne medalje trebalo bi da budu vetar u leđa za srpski vaterpolo?

"Na tom i takvom uraganu od rezultata neko bi živeo i radio sledećih 10 godina. Bojim se da srpski vaterpolo sve to neće iskoristiti na pravi način, da neće posle svega napraviti sistem koji bi u narednih 10 ili 20 godina bio garancija novih uspeha. Definitivno, svaki dobar rezultat nudi određeni privid, a da se zapravo i ne zna šta se krije iza brda, odnosno koliko kao sport živimo na ivici.“

Protagonista ste priče da dete danas ne može da se bavi sportom jer jednostavno nije pripremljeno za sport?

"Činjenica je da gubimo decu, ne samo u vaterpolu, već generalno u kompletnom sportskom miljeu. Strašno je to, pogotovo što mi jesmo sportska nacija. Ko je kriv? Pre svih roditelji, zatim sistem školovanja, odnosno nedovoljan fond časova nastave fiskulture. Stalno pričam da ja nisam selektor, već sam samo trener najboljih vaterpolista. Selektori su nastavnici u školama, oni su ti koju usmeravaju decu prema sportu i sportovima. Danas takvih nastavnika praktično kao i da nema. Uz sve to, zbog načina života, i sportski tereni, oni između zgrada, ali i svi drugi na ulici su prazni, a to je osnov svega.“

Sport danas i sport iz vremena kad ste Vi krčili put uspeha nije isti?

"Ne, nije. Danas se sve gleda kroz prizmu novca zbog čega nam u klubove uglavnom i jedino pristižu deca koja bi kroz sport da uzmu neku stipendiju i tako obezbede budućnost. To je alarmantno stanje, pogrešno razmišljanje, Srbija ovaj problem mora da reši jer je zemlja sporta. Dokaz za ovo su i medalje sa poslednjih Olimpijskih igara. Pre pet godina, takođe na OI, naši sportisti uspeli su da osvoje četiri medalje u kolektivnim sportovima. To drugima nije pošlo za rukom, čak ni jednoj Americi.“

Vlasnik ste više od 130 medalja sa raznih takmičenja, tu su i silni pehari, diplome. Da li možda imate svoj muzej sporta?

"Verujte, ja ne znam da li postoji i muzej sporta u Srbiji. A trebalo bi da postoji, eksponata je brdo jer Srbija je zemlja velikih sportista, slavnih stručnjaka. Neko drugi bi se pred svetom ponosio tim vrednostima, pravio muzeje, kuće slavnih.“

Filip Filipović je još jednom proglašen za najboljeg vaterpolistu sveta. Da li je on i najbolji vaterpolista svih vremena u Srbiji?

"Fića je apsolutno zasluženo najbolji na planeti u 2021. i tu dileme nema. Na ovo drugo pitanje obično odgovaram pitanjem: ko je bolji bokser, Muhamed Ali ili Majk Tajson? U pitanju su dakle finese, svako je obeležio svoju eru. Ono što je zanimljivo jeste da je čovek u svojoj eri bio najbolji i da je ostavio zalog za budućnost ne samo drugim generacijama, već je toliko bio dobar da je čitav stil igre građen na njemu. U toj priči su, pored Filipovića, još i Igor Milanović, donekle Aleksandar Šapić i Vlada Vujasinović. Uz ovu četvoricu, tu je i Duško Pjetlović koji je kroz karijeru napravio senzacionalnu igru na poziciji centra koja je prisutna u vaterpolu kao obrazac. U suštini velika je konkurencija između tih pet igrača. Ne računam naravno onu staru gardu, Jankovića i Sandića, ali to je bio jedan totalno drugi vaterpolo. Nemam odgovor dakle ko je najbolji svih vremena u Srbiji, ali sam pomenutu petoricu predstavio kao značajne ljude za srpski i svetski vaterpolo s kraja 20. i početka 21. veka.“

Karijeru ste obeležili i sa mnogo postignutih golova. Kome je bilo najteže zatresti mrežu?

"Golmani kao golmani. Aleksandar Šoštar i Denis Šefik su u toj priči neprikosnoveni na svetu celom. Srbija ima tradiciju dobrih golmana i nadam se da ćemo to i da održimo. U vaterpolu je izuzetno bitna uloga golmana. Možda je rukomet taj koji ima veću procentualnost odbrana, odnosno važnosti uloge golmana za tim, ali to je zato što je rukomet mnogo brži sport.“

Nikola Jokić je najbolji košarkaš sveta, Novak Đoković je najbolji teniser, Filip Filipović vaterpolista... Šta to znači za Srbiju?

"To je fenomenalna stvar koja je nerazjašnjena i koja je van konteksta svake priče. Opet se vraćamo na ono da je to totalno neiskorišćeno u promociji same Republike Srbije, zatim i sporta u Srbiji, svih nas. To troje ljudi, plus Milica Mandić ili Sonja Vasić koja je zvanično najbolja košarkašica Evrope u 2021, neverovatne su zvezde, megazvezde u svetskim okvirima, ljudi koji su ulepšali u svetu sliku o Srbiji, ali srpski sport i Srbija to definitivno ne znaju da iskoriste na pravi način.“

Tri bivše države Jugoslavije su vrh sveta u vaterpolu. Nedavno ste pomenuli i BiH kao četvrtu moguću.

"Jesam, to sam rekao, a evo i zašto. Posle Olimpijskih igara u Riju pravio sam jednu malu studiju s osvrtom na osvajače zlatnih medalja kod nas od 1984. pa sve do danas. Čak 90 odsto tih uspešnih ekipa činili su sportisti poreklom iz Bosne i Hercegovine. Pošto već imaju određeni genetski kod, sigurno je da bi u dobroj organizaciji, uz odgovarajuću infrastrukturu i dobru motivaciju dece, mogli puno toga da naprave i u vaterpolu. Naravno, ne odmah. To i jeste najveći problem sadašnjice, to što svi hoće rezultat sad i odmah ne sagledavajući činjenicu da za svaki posao treba vreme, strpljenje i entuzijazam. Bosna i Hercegovina bi dakle mogla da bude ta četvrta reprezentacija iz svetskog vrha. Naravno, ovo su samo predviđanja.“

U 2021. stavljena je tačka na jedan uspešan olimpijski ciklus. Šestoro vaterpolista oprostilo se u Tokiju od nacionalnog tima, pred Vama je zadatak da napravite novu reprezentaciju?

"Ona je napravljena odavno. Stvaranje tima za Pariz 2024. počelo je onog trenutka kad se završio olimpijski turnir u Riju. Sada počinje jedan novi proces, ali ne pravljenja tima za 2024, već onog za Olimpijske igre 2028. u Los Anđelesu. Dakle, neće se stvarati novi tim, mi taj tim imamo. Za novi uspeh je neophodno samo da se slože sve kockice. I složiće se. I još nešto. Odlazak pomenute šestorice je samo kraj jedne epohe, s tim što im poslednja utakmica u Tokiju nije bila oproštajna od reprezentacije. Ideja je da početkom aprila napravimo jedan turnir na kome bi se uz ovacije i sve drugo što su zaslužili oprostili od nacionalnog tima. Na njihovu žalost, biće to još jedna zvanična utakmica koju će odigrati za Srbiju.“

Godina iza nas bila je dakle više nego uspešna za srpski vaterpolo. Zašto?

"Prvi put u istoriji imali smo tri kluba u evropskoj Ligi šampiona. To je fenomenalan uspeh i nešto što će se sigurno pamtiti. Sada je samo pitanje koliko će sve to trajati. Veliko iznenađenje napravili su vaterpolisti Radničkog iz Kragujevca koji su trijumfovali u Regionalnoj ligi, što je takođe fantastičan uspeh. Na reprezentativnom nivou, osim trijumfa seniora na Olimpijskim igrama u Tokiju, dogodilo se i to da su juniori postali prvaci Evrope, a omladinci šampioni sveta.“

I šta posle svega?

"Ne smemo se uljuljkati. Sve ovo nas obavezuje da ubuduće radimo tako da niko ne može reći kako je sve ono što se dogodilo srpskom vaterpolu u 2021. bilo slučajnost.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Srbija je ipak zemlja sporta
Novak Đoković 31.12.2021.

Heroji nacije

01.01.2022. 09:05

Srbija je ipak zemlja sporta

Prvo su maštali da postanu zvezde, a onda i da dotaknu zvezdane visine. U stvarnom svetu bili su fanatično uporni i vredni. Znali su da je to jedini put koji vodi do vrha. U 2021. osvojili su brojne medalje na najvećim sportskim takmičenjima. Danas su sportski heroji nacije.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
32°C
27.06.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve