Sport
08.04.2023. 09:04
Sport
09.04.2023. 14:00
Zoran Šećerov
Filip Kljajić
Golman na meti huligana
I danas, skoro mesec dana posle svega, a bila je to afera sa naslovnih strana medija, Filip Kljajić o svemu priča razborito i sa osmehom, bez ljutnje ili ogorčenja. Prisećajući se onog što je bilo, govori kako je u Novi Pazar stigao sasvim slučajno, kao i da se nikad zbog te fudbalske avanture nije pokajao.
"Pre toga sam bio dve godine u Japanu. Onda se dogodila povreda, operacija posle koje je sledio višemesečni oporavak. Bez kluba sam bio praktično šest meseci kad je usledio poziv da se preselim u Novi Pazar.“
Da ne bude zabune, i drugi klubovi su se nekako u isto vreme raspitivali za njega i njegove usluge.
"Bilo je baš zanimljivih ponuda, ali i pregršt kalkulacija, skepse. Priča u stilu bio si povređen i dugo nisi branio uglavnom se završavala rečenicom da su to razlozi zašto ne mogu da me angažuju. Ništa novo, isti scenario preživljavaju svi igrači koji se vraćaju iz povrede“, priseća se dokazani golman, koji je Novi Pazar napustio zbog torture huligana.
U Novom Pazaru nisu sumnjali u njegovo golmansko znanje, kao ni u tvrdnju da potpuno oporavljen može ponovo među stative. I sve to se Novopazarcima na najbolji mogući način vratilo. Vrlo brzo Kljajić je postao personifikacija uspeha, kapiten i okosnica tima koji je nedeljama bio u vrhu superligaške tabele.
"Početak je bio malo čudan. Uprkos dobroj igri, izgubili smo tri utakmice na samom startu, ali posle smo uhvatili ritam i pobede su se nizale jedna za drugom.“
Pobeđivali su Novopazarci i u gostima i kod kuće, bili najprijatnije iznenađenje superligaškog karavana, miljenici navijača, klub iz vrha tabele. Sasvim neočekivano i ekipa u igri za jedno od mesta koja nude izlazak na evropsku scenu.
"Imali smo prelepu atmosferu u klubu i oko kluba, na terenu, u svlačionici, gradu. To su zapravo lepe uspomene koje ni vreme neće lako izbrisati.“
A onda se dogodilo ono što se dogodilo, čudesno pomračenje uma bahatih i nevaspitanih pojedinaca iz redova takozvanih navijača ubeđenih da im je sve dopušteno.
"Izgubili smo kod kuće neočekivano od Kolubare, događa se to u fudbalu, zvižduci sa tribina garnirani kojekakvim uvredama krenuli su već posle 60 minuta igre. Nastavilo se to i posle utakmice. Nekoliko igrača je otišlo do navijača, zvali su ih, kad sam to čuo stao sam ispred njih, pitao u čemu je problem, šta je toliko strašno što smo izgubili jednu utakmicu i zašto nas zbog jedne utakmice toliko vređaju. Govorio sam takođe kako do kraja ima još puno mečeva, kako smo i dalje u trci za peto mesto, i da zbog jednog poraza sve te ružne scene ne zaslužujemo. Tog trenutka se cela tribina obrušila na mene kao da sam ne znam šta rekao ili uradio ružno. Krenuli su da me vređaju.“
Sve te uvrede stizale su sa iste one tribine koja je koliko juče aplauzima pozdravljala tim i pojedince u njemu, golmana Kljajića kao kapitena.
"Nisam mogao da ćutim, odgovorio sam na uvrede i mislim da je tu nastao problem. Šta sam im rekao? Isto ono što su oni rekli meni s tim što nikog nisam vređao na nacionalnoj ili verskoj osnovi.“
Sport
08.04.2023. 02:05
OVI sportski događaji nas očekuju u narednom periodu
Posle svega seo je u auto i otišao za Beograd. Naravno, s namerom da se vrati na prvi trening.
"Dan kasnije pozvao me sekretar kluba uz priču kako je dobio informaciju da će navijači doći na prvi trening i kako bi bilo dobro da to sprečimo. Rekao je takođe da se dogovorio sa njima da se negde vidimo, obećali su mu da neće biti nikakvih problema, žele samo razgovor i moje izvinjenje. Rekao sam ok.“
Međutim...
"Kad sam stigao u Novi Pazar, otišli smo u taj kafić. Onog trenutka kad sam video da se ispred parkiraju automobili i da iz njih izlazi šest ili sedam momaka, znao sam da od priče nema ništa jer zašto bi dolazila sedmorica ukoliko hoće samo da razgovaraju. Okružili su sto i počeli fizički i verbalno da me maltretiraju i vređaju. Koliko god da sam bio besan i uzrujan, ćutao sam i trpeo da ti momci ne bi napravili nešto gore. Razmišljao sam tog trenutka da moram nastaviti karijeru, da imam porodicu, da se moram vratiti kući.“
I vratio se. Fizički bol je brzo prošao, trenutno je s porodicom u Beogradu. Istina, još uvek je zvanično igrač Novog Pazara s ugovorom koji važi do kraja sezone.
"Dobio sam papir od kluba da prema klubu nemam nikakve obaveze i da će sve obaveze koje iz ugovora oni imaju prema meni biti ispunjene. Imam, takođe na papiru, i dokaz da sam podneo krivičnu prijavu protiv lica koja su me napala“, govori Filip Kljajić koji i na ovaj način stavlja tačku na zasigurno najneprijatniji događaj u karijeri.
Sport
07.04.2023. 14:30
FSS dobio još jednu "finansijsku injekciju" iz budžeta
Sada se s verom u sebe okreće onom što dolazi sutra. O onome iz prošlosti priča s osmehom. Na pitanje kako to da je sin britkog levog beka postao hladnokrvni golman, Filip uz širok osmeh i puno poštovanje prema ocu Dušanu, nekada fudbalskom internacionalcu a danas treneru, prepričava doživljaje iz ranog detinjstva uz malo šale na svoj račun.
"To je zato što me otac dok je trenirao ostavljao iz gola da se družim sa golmanima.“
Filip kaže da je golman zapravo postao još u Turskoj. Njegov otac Dušan Kljajić, koji je takođe fudbalsku azbuku savladao u Crvenoj zvezdi, igrao je za Samsunspor.
"To je period kojeg se ne sećam, ali mi je tata pričao da me je vodio na svaki trening i da sam tada od legendarnog Vladana Radače, srpskog internacionalca i sjajnog čoveka koji je takođe bio tamo, dobio na poklon prve golmanske rukavice“, priseća se Filip.
Deo njegovog sportskog odrastanja je i dečačka želja da bude košarkaš. Sve se završilo na pokušaju jer se posle samo godinu dana treniranja u KK Zvezdara preselio na fudbalski teren. Nije bio netalentovan za košarku, već je naprosto bio nezainteresovan za sport između dva obruča.
"Moj prvi trener bio je Zdravko Bukarica, tada trener golmana Rada. Nisam bio registrovan za ’građevinare’, samo sam dolazio na golmanske treninge. Zvanično, bio sam golman petlića Obilića da bih posle toga prešao u Crvenu zvezdu u kojoj sam branio kao pionir, kadet, omladinac. Na kraju sam morao da se selim sa ’Marakane’. Rekli su mi da sam višak, odnosno nizak (1,78) za golmana. Šta sam mogao. Pokupim svoje stvari, odem u Sinđelić. Za šest meseci narastem 12 santimetara.“
Vraćen je po hitnom postupku, ugovor sa "crveno-belima“ nikada nije potpisao, ali je ipak kao njihov igrač prosleđen na pozajmicu u Hajduk sa Liona koji je tada igrao u prvoligaškom rangu. Bile su to njegove prve seniorske utakmice. U Zvezdi i posle svega opet nije bilo mesta za njega. Tada je načinio korak koji je mnoge zbunio. On, rođeni Beograđanin, preselio se u Šumadiju iz Jagnjila, dva ranga niže i u mesto za koje su mnogi čuli, ali teško da su znali gde se nalazi.
"Goran Čumić, danas trener golmana A reprezentacije Srbije, imao je prijatelje u Jagnjilu. Preko njega je sve i dogovoreno. Poslušao sam. Tek kasnije sam saznao da je u vreme kada je kao trener golmana radio u Crvenoj zvezdi u svom izveštaju napisao da sam golman koga treba strpljivo (sa)čekati i da ću sigurno napraviti nešto u karijeri s obzirom na to da imam određene kvalitete. Na kraju je ispalo da je bio u pravu.“
U međuvremenu Filip je izrastao u golmana sa idealnim fizičkim predispozicijama. Jedna od njih je i visina – 1,96 metara.
"Mali je danas procenat niskih golmana u svetu fudbala koji su postali ozbiljni čuvari mreže. Naravno, uvek postoje i izuzeci koji krše pravilo. To su momci sa nekim drugim vanserijskim osobinama. Uglavnom poseduju čudesnu brzinu i eksplozivnost čime nadoknađuju nedostatak visine.“
Sport
07.04.2023. 13:55
UEFA okuplja legende i osniva fudbalski savet
Zanimljiva je i Filipova priča na temu šta su vrline, a šta njegove fudbalske mane.
"Sve to može da stane u jednu rečenicu koja glasi da sam nedopustivo samokritičan. Ni danas ne znam da li je to mana ili vrlina. Znam, međutim, da je bilo zaista bezbroj situacija u kojima sam krivio sebe, a nije trebalo to da radim. Sad znam da je to uticalo i na moje samopouzdanje kao golmana.“
Radača mu je poklonio prve golmanske rukavice, a dva zaista fantastična čuvara mreže su mu uzori na poziciji između stativa, koje su, kako neko reče, zatvor za golmana. Uživao je da gleda Bufona i Van der Sara. Prvog zato jer "Bufon je Bufon“, a Van der Sara...
"Mnogi su mi govorili da podsećam na njega. I golmanskim stasom i u igri nogama. Podjednako dobro je koristio i levu i desnu nogu, što baš nije karakteristika mnogih koji stoje između stativa.“
U Jagnjilo je putovao kao srednjoškolac (završio je Srednju građevinsku) svaki dan. Bilo je naporno, ali se na kraju isplatilo. Branio je u kontinuitetu, što je u tom trenutku bilo najbitnije. Takođe je i dobro čuvao mrežu. Posle godinu i po dana preselio se u superligaški rang, u Gornji Milanovac.
"Na golu je bio neprikosnoven Bogunović. Sjajan čovek koji mi je kao mladom golmanu nesebičnim savetima mnogo pomogao. Prvu superligašku utakmicu branio sam na Banjici. Bogunović se razboleo i ja sam morao među stative. Šansu mi je ukazao čuveni Jovica Škoro. Izgubili smo 1:0“, priseća se Filip Kljajić.
U drugoj polusezoni u Milanovcu bio je nezamenljiv među stativama, a onda je i zvanično stigao na Banjicu.
"Branio sam perfektno prvenstvenu utakmicu protiv Rada, vlasnik kluba Ranko Stojić insistirao je da me posle toga prate i na kraju prvenstva su odlučili da me dovedu u Rad. Znači puno toga kad jedan veliki golman (Stojić) u vama prepozna budućeg golmana (Kljajić).“
U Sloveniji na pripremama Rad je imao pet golmana. Bili su tu, pored Kljajića, još Danilović, Janošević, Borjan koji se spremao da napusti Banjicu.
Sport
06.04.2023. 20:53
Zašto je Mbape ljut na Pari Sen Žermen
"Imao sam 20 godina, bile su to moje prve ozbiljne pripreme. Marko Nikolić mi je ukazao šansu, počeo sam sezonu kao prvi golman Rada. U 'Žurnalu', nešto kasnije, pojavio se tekst da sam posle prvih šest kola jedan od petorice najbolje ocenjenih fudbalera cele lige.“
Uprkos sjajnoj formi i dobrim odbranama, morao je na klupu. Zašto, objasnio mu je trener Marko Nikolić.
"Rekao mi je da je prezadovoljan mojim odbranama, da za seobu na klupu ne snosim bilo kakvu krivicu, ali i da je politika kluba da Danilović mora da se proda i da će on braniti od sledeće utakmice.“
Nije dugo trajalo. Vrlo brzo, na Kup utakmici u Novom Pazaru, stao je među stative, Rad je prošao dalje, a Kljajić je ostao prvi golman "građevinara“ sve do kraja sezone.
U isto vreme izgradio je i sebi most do Stadiona Partizana. Raskinuo je ugovor sa Radom na štetu kluba zbog nekih dugovanja i krenuo u novu avanturu. Tamo ga je sačekao trener Marko Nikolić koji je među "crno-bele“ stigao nešto ranije. U Partizanu je proveo period od 2014. do 2019. Nigde i nikad duže. Za jednog zvezdaša i predugo.
"Na prvom treningu u Partizanu, 15 minuta pre početka u svlačionicu ulazi i kapiten Saša Ilić, pozdravlja se i upoznaje sa svim igračima, a onda seda i počinje priču kako bi bilo dobro da vidimo ko za koga navija. Naravno, sasvim namerno krene od mene. Ja kažem za Zvezdu i svi počnu da se smeju. Očekivali su valjda da slažem. Na tom smehu sve se i završilo. Međutim, kada godine provedete u nekom klubu onda steknete i puno novih prijatelja i sačuvate bezbroj lepih uspomena.“
Uvek je s velikom radošću branio u derbiju večitih rivala. Seća se najviše onog koji je završen 1:1 na "Marakani“ i gola koji je primio iz auta. Lopta je naime bila van terena, ali ju je napadač Zvezde Ugo Vijera vratio u teren i zatresao mrežu. Svi su to videli, sutra se i u novinama pojavila i fotografija s loptom u autu, ali šta vredi kad sudije to nisu primetile. Zvezdaše je naljutio i kao golman Rada kada je u prvenstvenoj utakmici protiv "crveno-belih“ odbranio jedanaesterac koji je izveo sa bele tačke uglavnom nepogrešivi Dragan Mrđa.
Sport
06.04.2023. 19:45
Zašto je Juventusu delimično zatvoren stadion
Moguće je da bi njegova karijera imala i sasvim drugi tok da ga nisu pratili maleri i atipične situacije. U životnoj formi branio je u dresu Partizana u sezoni 2016/17. Pred sam kraj, na jednom treningu, u više nego bezazlenoj i apsolutno glupoj situaciji pao je i polomio šaku desne ruke.
"Par kola pre kraja završio sam sezonu i nisam priveo kraju ono što je bilo dobro. Bio sam, priznajem, očajan što mi se to desilo.“
U sferi neverovatnog je i ono što mu se dogodilo u Japanu i to u trenutku kada mu se smešio novi ugovor, finansijski neuporedivo bolji od onog kad je stigao.
"U Japanu sam bio standardni prvotimac, branio sam zaista odlično, i onda se na isteku te druge godine dogodilo da pokidam prednje ukrštene ligamente. Oko mene bukvalno nije bilo nikoga, ali se dogodilo to što se dogodilo. Maler. Od novog ugovora nije bilo ništa. Vratio sam se u Beograd, zalečio povredu i onda mi se dogodilo ovo u Novom Pazaru.“
Kiks karijere napravio je u evropskom duelu Partizana sa Olimpijakosom. U Atini je primio gol "kroz ruke“, od svega se napravila i neukusna priča.
"Bio je neki slobodan udarac, dogodilo se da lopta 'uđe u reflektor', jednostavno je na trenutak nisam video i na kraju umesto da je izboksujem ja sam pokušao da je hvatam. Nisam uspeo, naivno sam posle svega novinarima ispričao priču, moja greška bila je za njih dobar naslov, preneli su reči koje nikad nisam izgovorio, ali su lepo zvučale. Dobro su me namestili, priznajem.“
U Grčkoj je proveo šest meseci gde je kao pozajmljen igrač dobro čuvao mrežu Platanijasa i onda se opet vratio u Partizan. Stajao je između stativa na još 20 utakmica i onda se preselio u Japan.
"U Zemlji izlazećeg sunca proveo sam dve godine u drugoligašu Omija Ardija. Tamo me je sačekao Nišlija Haskić, napadač.“
Sport
06.04.2023. 15:25
Murinjo dobio ponudu koja se ne odbija
Zbog korone godinu dana nije video porodicu. U danima pandemije stranim državljanima naprosto nije bio dozvoljen ulaz u zemlju.
"Sve drugo je bilo sjajno. Istina, prva tri meseca stalno sam proveravao račun zbog navike iz ovih krajeva da novac uvek kasni. Tamo nije ni jedan jedini dan. Kad sam potpisivao ugovor, tražili su samo da se izjasnim da li želim uplate u jenima, evrima ili dolarima. Izabrao sam evre i svi su bili na računu.“
Prešao je tridesetu, ali to ga ne sprečava da sa velikim ambicijama od leta ponovo stane među stative.
"Treniram s Partizanom i čekam ponude. U 32. osećam da sam drugačiji golman nego što sam bio. Imam utisak da više ne lutam na golu. Iskustvo je čudo. Sad unapred osećam gde bi trebalo da budem i kad bi trebalo baš tu da stanem. Kad sve to imaš u sebi, onda se osećaš među stativama daleko sigurnije.“
Rado zbija šale na sopstveni račun. Imao je devet godina kada je sve počelo.
"Kad sam bio klinac, niko nije hteo mladog golmana, a sada kada sam ostario – niko neće matorog, svi hoće talentovane klince.“
Takođe, i golmana koji zna da igra nogom, pogotovo ako koristi obe noge.
"Golman je sada kao neki libero koji čisti sve ono što propusti odbrana. Meni to lično odgovara. Znam da čitam igru, razumem fudbal i neke situacije mogu da predvidim.“
Da li je besan kada mu odbrambeni igrači na kvarno vraćaju loptu u šesnaest metara?
"Događa se to, često čekaju do poslednjeg momenta i onda kada nemaju kome da dodaju loptu šalju je golmanu da on rešava problem. Na svakoj utakmici se to događa bar dva do tri puta.“
Sport
06.04.2023. 11:03
Na stadionima u Kataru sledi novi fudbalski spektakl
Golmani, sve češće, čak i oni najbolji, znaju i sami sebi da naprave frku. Filip Kljajić je to uradio na jednoj prijateljskoj utakmici u dresu Rada u Sloveniji i nikad više.
"Zalomio sam jednog protivničkog igrača u našem šesnaestercu, ali mi je lopta malo pobegla, gol je bio prazan i ja sam na kraju jedva vrhom kopačke uspeo da je doturim našem beku. Posle utakmice mi je prišao Ranko Stojić i rekao ’Sine, nemoj više to da radiš, zapamti, naš doktor nije kardiolog’.“
Ima spreman i odgovor na pitanje kako je moguće i da najveći golmani sveta sve češće prave početničke greške.
"Ne postoji golman na planeti koji nije napravio ozbiljnu grešku, da nije direktno kriv za gol. Naš posao je takav da je svaka naša greška kardinalna po tim, rezultat, utakmicu. Posle svega je samo pitanje da li će klub stati iza tebe ili ne. Rezonujem da ako golman ima kvalitet i ako mu se desi greška ne vidim razlog zašto bi bilo ko to potencirao i pravio rez. To je normalna stvar, greške se jednostavno događaju u svakom poslu pa i našem. Bitno je da se ne ponavljaju i da posle toga nastaviš da i dalje ozbiljno radiš.“
Seća se i utakmice kada je pretrpeo kritiku saigrača.
"Bio sam na golu Rada protiv Partizana na JNA. Nisam bio direktno kriv za gol, ali jesam indirektno. Hteo sam da zaustavim loptu koja je išla u gol-aut da bih još više zadržao vreme. Pobegla mi je i otišla u korner iz kojeg su fudbaleri Partizana postigli gol. U poluvremenu me je Slavko Perović ukorio govoreći da pazim šta radim.“
Odgovara i na pitanje koliko je golman bitan za igru odbrane tima, pogotovo one koja baš nije pouzdana.
Sport
06.04.2023. 09:55
Policija "češlja" papire u italijanskim klubovima
"I te kako je bitan. Golman može puno toga da nadomesti uz uslov da ga oni ispred njega slušaju. Tad čak i ukoliko su kvalitetom slabiji puno toga može da funkcioniše dobro.“
Nikad nije išao u duel s namerom da povredi protivnika. Njega često na utakmicama "gađaju“. Pamti duel Novog Pazara i Rada, kada ga je kao golmana Beograđana žestoko povredio Tintor, takođe i dane kada je četiri meseca neuspešno pokušavao da se oporavi pošto mu je na utakmicu protiv Atletika Bilbao Aduriz kolenom "pocepao“ mišić između rebara.
Priznaje i da nikada nije voleo da igra utakmice u kojima je njegov tim izraziti favorit, da u tim situacijama nema istu motivaciju kao kad se igraju egal mečevi.
Koliko je osoben i svoj na svome može da posluži i priča na temu da li je razmišljao da se sutra bavi trenerskim poslom.
"Do pre par godina odgovor bi bio negativan jer nisam tip čoveka koji je spreman da se kreće u društvu gde ima dosta kalkulacija i ispraznih priča. Neko sam koga zanima samo ono što je njegov posao i nisam siguran da li bi me neko kao takvog hteo da prihvati. Sada razmišljam na drugi način i to jedino i samo zato jer mislim da bih bio dobar trener golmana. Iz priča sa ljudima vidim neke stvari koje bih kao ozbiljan trener golmana trebalo da vidim pre drugih.“
U celoj karijeri jedan menadžer i 100 trenera. Najviše ih je bilo u Partizanu, klubu u kojem je najduže ostao.
"U ljudskom smislu razočarao me samo Ivan Tomić, a prijatno su me iznenadili Bata Mirković i Savo Milošević. Ispravni su ljudi, nikad nisu izgovorili nešto što nije, pored njih moguće je i da neko drugi ima drugo mišljenje, a da zbog toga ne trpi posledice. To je moj utisak, sasvim je moguće i da neko ima drugačije mišljenje.“
Sport
05.04.2023. 16:10
Ko je zaradio najviše od UEFA nagrada
Na pitanje koga bi neizostavno pozvao na večeru kada se bude opraštao od karijere, malo zbunjen pitanjem odgovara:
"Jedan od sigurnih bio bi Goran Čumić, ne samo zato što je sjajan trener, već i zbog toga što je izuzetan čovek. Marko Nikolić bi takođe bio među prvim zvanicama. Dosta sam naučio od njega, i dan-danas te njegove neke stari koristim kad branim. To je čovek koji je na mene u seniorskom fudbalu ostavio najveći pečat.“
Ne libi se i da prokomentariše šta je to što nije uradio, a trebalo je, i da li se danas zbog toga kaje?
"Generalno, nisam se nikada kajao. S vremena na vreme možda mi je malo krivo što prema ljudima iz fudbala nisam bio drčniji i grublji, umesto što sam sve prihvatao i gledao da uradim samo ono što se od mene traži.“
Sport
05.04.2023. 13:25
Premijer liga osudila skandiranje navijača
Računa da među stativama ostane do napunjene 36 godine. Posle će sve biti, kako kaže, čist ćar.
"Svi se trude da imaju u svom timu dobrog golmana. On je taj koji uliva sigurnost i znači dosta ekipi. Zato većina stručnjaka i gleda na golmana kao okosnicu tima. Pamtim jednu priču iz Košica gde sam kao mlad golman bio na probi. Sportski direktor tog kluba pričao je kako oni ne računaju na golmana ispod 1,90 metara, odnosno da kad prave tim prvo traže čuvara mreže jer je on stub ekipe. Posle sve ono što dolazi je samo nadgradnja tima i ekipe za velika dela.“
Komentari
