Sport
12.08.2023. 18:20
Sport
01.10.2023. 17:05
Zoran Šećerov
Intervju
Miroslav Tanjga: "Klop nije imao nameru da bude trener"
Nenametljiv, strpljiv i sa karakterom čvrstim kao stena, samouveren, ali i iskren do bola, bez mrlje u karijeri ili životu. Gde god da je bio i šta god da je radio ostavljao je pozitivan utisak.
Na početku u vinkovačkom Dinamu, kasnije u novosadskoj Vojvodini i Crvenoj zvezdi, turskom Fenerbahčeu, odnosno nemačkim klubovima Herti i Majncu 05 u kojem je završio fudbalsku karijeru. Kao stručnjak, u ulozi pomoćnog trenera, pratio je uspone i padove Siniše Mihajlovića u Bolonji, Milanu, Torinu, srpskoj reprezentaciji. U jednom trenutku obavljao je i funkciju sportskog direktora Vojvodine, potpredsednika novosadskog kluba.
I danas u svetu fudbala jednako kao i u okruženju u kojem živi s porodicom u mnogo čemu za primer, uz njegovo ime lepe se pridevi namenjeni časnim ljudima.
Moguće je da su i ovo neki od razloga zašto je poslednjeg dana juna 2023. izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije doneo odluku da na mesto direktora sportskog sektora saveza postavi Miroslava Tanjgu.
Niko nije bio protiv.
"Moj zadatak je da kao rukovodilac sektora koordiniram aktivnosti reprezentativnih selekcija, predlažem mere za unapređenje stručnog rada u vezi sa reprezentativnim selekcijama u saradnji sa nadležnim komisijama i telima FSS-a, da predlažem donošenje odgovarajućih odluka s ciljem daljeg razvoja fudbala. Takođe, i da se staram o obezbeđenju uslova za nesmetan rad selekcija i učestvujem u radu stručnih organa i organizacija FSS-a, odnosno koordinaciji njihovih aktivnosti. Kao što vidite, dijapazon zadataka je širok, a opis poslova i te kako izazovan. Učiniću naravno sve da opravdam ukazano poverenje i u okviru svojih mogućnosti ponudim maksimalan doprinos“, kaže Miroslav Tanjga.
O svemu govorite otvoreno, bez zadrške, oslanjajući se na snagu argumenata. Za mnoge jedan od gorućih problema srpskog fudbala su treneri.
"Oni koji to misle nisu daleko od istine. Živim u ubeđenju da srpski treneri jako malo rade na sebi. Mnogi su se učaurili u neke naše sisteme bez želje da šire vidike uprkos činjenici da je u ovim i ovakvim fudbalskim vremenima svakodnevna edukacija nešto što se nameće kao imperativ. Bilo bi sjajno kada bi se odlučili da znanje kupuju ili uslovno rečeno kradu u Italiji, Nemačkoj, Engleskoj, da se u klubovima iz zemalja petice nadgrađuju, usavršavaju i na licu mesta, u maksimalno profesionalnoj atmosferi, i sami uvere kuda i u kom pravcu ide savremeni fudbal.“
Priču na ovu temu ilustrujete i jednim zanimljivim zapažanjem.
"Za osam godina koliko sam proveo u Italiji niko od naših trenera nije nazvao i izrazio želju da dođe u Bolonju, Milano ili Torino. Niko nije nazvao da pita da mu napravim kontakt i omogućim da gleda trening Jirgena Klopa, Nika Kovača ili Pepa Gvardiolu.“
Mnogi upiru prstom u lošu selekciju zasnovanu na zastarelom principu štapa i kanapa.
"Selekcija jeste veliki problem. Nije nikakva tajna da danas deca ulaze u fudbal na bazi prijateljskih i kumovskih veza ili po osnovu finansijskih mogućnosti roditelja. Talenat, onaj izvorni, u drugom je planu. Nakaradan odabir, definitivno, ubija srpski fudbal. Takođe, mislim i da mnogi naši treneri koji rade s najmlađim uzrastom nemaju potreban nivo znanja, a samim tim i sposobnost da na pravi način oblikuju talenat dece koja su im na raspolaganju. Takođe, i da treneri nisu u dovoljnoj meri posvećeni deci i da je to onaj segment u kojem se mora raditi mnogo, mnogo bolje.“
Sport
23.05.2023. 15:15
Goran Čumić - njegovi su đaci golmani sedam reprezentacija
Uprkos svemu, postoji i ona priča da je danas u srpskom fudbalu zapravo najteže biti trener mlađih kategorija.
"Slažem se da je taj posao na neki način potcenjen i znam da se traži isključivo rezultat. Baš zbog toga bi i trebalo da menjamo svest. U prvom planu mora da bude stvaranje igrača, a ne rezultati koji će opravdati skromnu platu nekog fudbalskog učitelja. Naš moto mora da bude prvo igrač, a onda rezultat. Ukoliko želimo iskorak, rad sa mlađim kategorijama mora da se podigne mnogo viši nivo.“
Da li postoji putokaz kako i na koji način to uraditi?
"Jedan od preduslova jeste da pratimo trendove savremenog fudbala. Nije to lako priznati, ali je istina da kad gledamo naš i onaj tamo fudbal imamo osećaj da su to dva različita sporta. U svetu se igra brže, agresivnije, sa mnogo manje dodira. A da to mogu i naši fudbaleri dokaz je to što oni koji odu u inostranstvo vrlo brzo prihvataju zahteve tog i takvog fudbala. Iskreno, za mene je tajna zašto taj isti nivo ti isti igrači ne mogu da dostignu i kod nas.“
Prodaja mladih igrača opšti je trend u srpskom fudbalu.
"To je ono što smeta uprkos istini da naši klubovi budžet popunjavaju uglavnom od prodaje. Na prvi pogled sve to jeste na neki način razumljivo, ali je za razvojnu ligu kakva je naša prosto nedopustivo. U većini naših timova brojniji igrači su oni stariji. U procentima odnos je 80 prema 20 u korist onih koji se približavaju kraju karijere. U razvojnoj ligi trebalo bi da sve bude obrnuto, da dominiraju mlađi. Imamo superligaške ekipe u kojima su čak sedmorica igrači stari 30 i više godina. Pored njih mladi i talentovani jednostavno ne mogu da dobiju pravu priliku za dokazivanje.“
U inostranim razvojnim ligama to naravno nije slučaj?
"Nedavno sam gledao jedan holandski tim, nije bitno koji. U sastavu su imali osam igrača između 18 i 22 godine. Ok, mi živimo od prodaje i prodajemo, ali je apsolutno nelogično da sve to što se zaradi ulažemo u kupovinu starijih igrača. Na taj način gušimo naše talente. Zar nije nonsens podatak da momci koji igraju standardno u selekcijama U19 i U21 nemaju mesto u sastavima klubova iz kojih potiču. Onda se dogodi da neko prepozna kvalitet tog deteta i da klubu ponudi 500.000 ili 600.000 evra. To su sitne para, ali dečaci odlaze. I na kraju svi su kao zadovoljni uprkos tome što mnogi u toj avanturi nikad ne stignu do željenog cilja i to je ono što mene lično boli.“
Sport
05.03.2023. 13:33
Dušan Kerkez: "Fudbaleri priželjkuju YU ligu, ali ne i političari"
Nekada smo imali i škole fudbala za primer. Danas, čast nekim izuzecima, kao takve više ne postoje.
"Ukoliko i u najboljoj nameri tako nešto izgovorite ljudima kojima je priča namenjena, oni to shvataju kao uvredu i prozivku. Sujeta je čudo. Činjenica je, međutim, da je sve manje ozbiljnih fudbalskih škola, takođe i igrača koji u svojim klubovima dostižu reprezentativni nivo.“
Na srpskoj sceni je sve više klubova koji se finansiraju privatnim ili kapitalom kompanija čiji vlasnici ulažu u fudbal.
"U današnjim vremenima to je jedini ispravan put. Dobro je što Srbija ima TSC. Oni imaju sve što treba, od infrastrukture do ambijenta. Više nego pozitivan primer je i Čukarički, sve više je to i Voždovac. Pojavio se i IMT koji se takođe finansira privatnim novcem, nadam se da će u tom smislu živnuti i jug, odnosno zapad Srbije. Ono što znam jeste podatak da u nekim od tih klubova izuzetnu pažnju poklanjaju ne samo mladim igračima, već i edukaciji struke. Ukoliko želimo da uhvatimo korak sa Evropom, moramo da uložimo maksimum u trenere koji rade s mlađim kategorijama. Oni prvi moraju da se približe Evropi i modernim zahtevima fudbala. I da se na tom putu naoružaju strpljenjem.“
Zašto naglašavate reč strpljenje?
"Imao sam priliku da vidim neke stvari, da napravim poređenja. Ima puno toga u čemu zaostajemo, ali su tu i navike koje se moraju menjati. Naši mladi treneri moraju da shvate da se karijera uspešnog stručnjaka ne gradi preko noći, da je u pitanju proces. Oni već posle par sezona rada sa mladim selekcijama počinju da žive u ubeđenu da više znaju od trenera seniorskog tima. Usput živeći s bremenom pogrešnog uverenja gube volju, koncentraciju, i to je velika greška. Strpljenje je jedan od elemenata na kome moraju graditi trenersku karijeru.“
Da li se u srpskom fudbalu primećuje i nedostatak nekih drugih stvari?
"Pored vrhunskih trenera i igrača nedostaju nam i ozbiljni fudbalski radnici. U fudbalu je, na veliku žalost, previše onih koji posle pet odgledanih utakmica počinju da veruju kako sve o fudbalu znaju. Svojim ponašanjem dave srpski fudbal. Na drugoj strani oni koji znaju teško dolaze do izražaja pored onih u čijim je rukama novac.“
Uprkos činjenici da je ove godine Srbiju predstavljalo u Evropi pet klubova – tribine su prazne.
"U prošlosti su se dešavale loše stvari, bilo je bezbroj sumnjivih situacija, navodno i nameštenih utakmica, kazni UEFA. Poslednji slučaj je onaj s Kolubarom. Navijač ili ljubitelj fudbala koji plati ulaznicu 500 ili više dinara naprosto neće da gleda utakmicu u kojoj se rezultat zna unapred. Da se tako nešto dešava u Nemačkoj, mislim da bi pohapsili ne samo klupske rukovodioce, već i redare.“
Sport
09.04.2023. 14:00
Golman na meti huligana
Povika je i na sudije, klubovi se žale da ne poseduju potreban kvalitet, da su "navijači“...
"U Nemačkoj ili Italiji, gde sam igrao i radio, nikad nije bilo pitanje da li neko sudi za nekoga ili navija za neki tim. Kad sudija napravi grešku, obično je sledio komentar kao nema pojma. Mislim da je vreme da i mi sudije gledamo na taj način, da govorimo o tome da li zna ili ne zna, a ne da pričamo da li je navijač Zvezde, Vojvodine ili Partizana. Na taj način ih etiketiramo i oni nesvesno u utakmice ulaze sa tim pritiskom, a gledaoci koji ih prate dolaze na utakmicu s predrasudom da su oni nečije sudije. Za mene postoje kvalitetni i manje kvalitetni delioci pravde. Takođe, nisam siguran da greše na nečiju štetu.“
Lepotu fudbala i čaroliju ove moćne igre upoznali ste u Vinkovcima i dresu tamošnjeg Dinama. U Novom Sadu, u dresu Vojvodine, stigli ste do prvog velikog trijumfa.
"Već prve godine po dolasku osvojili smo titulu prvaka, drugu i istoriji Vojvodine. Tri iskusna igrača (Maras, Šapurić, Šestić) i osam klinaca uz napomenu da su za mene klinici i oni igrači koji imaju 22 godine. Bilo je zadovoljstvo igrati pored Jokanovića, Mihajlovića, Vujačića, Kartalije, Mijića, Vorkapića, Punišića.“
Bila je to, kažu, i Vaša najbolja sezona u karijeri?
"Moguće. Pamtiću je i po tome što sam protiv Olimpije kao centarhalf postigao het-trik. U svim novinama sam dobio desetku, te sezone sam bio proglašen i za najboljeg štopera u ligi. To me je, uostalom, i dovelo u Zvezdu.“
Život
16.12.2022. 10:32
Den Tana: Od fudbala do Holivuda
Prelazak u Zvezdu doneo je nove radosti i još veća iskustva.
"Došao sam u klub koji je tada u Evropi bio isto što je danas Real Madrid. Nas su u inostranstvu svi gledali kao vanzemaljce. Osećali smo se moćno i tako smo se i ponašali. Bilo nam je sasvim svejedno s kim igramo. Gledali su nas očima punim divljenja i s neskrivenim respektom. Sada nam, mislim na srpske klubove, ali i reprezentaciju, upravo taj respekt nedostaje.“
Iz Zvezde ste se preselili na Bosfor, u Fenerbahče. Šta je to što ne možete da zaboravite?
"U to vreme evropski klubovi mogli su u svojim redovima da imaju najviše trojicu stranca. Dogodilo se da u Fenerbahče stignu četvorica i Turci su vršili pritisak da neko od nas uzme njihov pasoš. Ponudu nisam prihvatio. Jednostavno tako nešto nisam želeo. Priznajem, nisam ni smeo. Stigla mi je decidna poruka da mi tako nešto ne sme pasti ni na pamet jer ukoliko to uradim više se nikad neću vratiti u Srbiju. Ko je poslao poruku danas je najmanje bitno. Posle šest meseci preselio sam se u Hertu, onda u Majnc. Na završetku karijere kratko sam radio kao sportski direktor Vojvodine, a onda sam priču nastavio kao pomoćnik Siniše Mihajlovića u Milanu, Torinu, Bolonji.“
Nije bilo lako biti pomoćnik Siniše Mihajlovića?
"Siniša je bio divan čovek, ali i težak karakter. Znali smo se još iz ranih igračkih dana. Ja sam bio u Vinkovcima, on u Borovu. Posle su nam se putevi ukrstili u Vojvodini i tada i počinje to naše druženje. Imali smo zaista poseban odnos. Doživljavao sam ga kao nekog sebi ravnog. Bio je mlađi od mene i mogao sam da mu kažem sve što hoću. Često smo se svađali, ali ne u nekom lošem kontekstu. Bila je to samo borba mišljenja, od koje nikada nisam odustajao.“
Da li mu je to koristilo?
"Jako puno. Sto puta je to rekao. U Juventusu, prilikom pregovora oko formiranja stručnog štaba, govorio je da je njegov prvi pomoćnik neko bez koga ne može. Pojasnio je to pričom da sam ja jedini čovek koji može da mu kaže čak i ono što ne želi da čuje. Sinišu sam dva puta venčavao, jednom u crkvi, drugi put u opštini. On je kum meni, ja njemu, njegov sin nosi moje ime, moj njegovo. U varijanti trener – pomoćnik ja sam bio taj koji koči, on koji tera.“
Sport
22.06.2023. 17:10
Dijana Petrović Đorđević: "Sve u životu ima veze sa matematikom i fudbalom"
I kako je to izgledalo u praksi?
"Nije bilo preporučljivo da mu se prilazi kad je ljut, kad ne želi bilo šta da čuje, kad neće s drugima da priča, kad je nalik razjarenom biku. U takvim situacijama samo sam ja mogao da mu priđem i da mu kažem svašta. Usput i da se posvađamo na mrtvo ime. Ali, odmah posle toga smo sedali u kola i išli na ručak. Ne pričamo, ali smo zajedno. Posle idemo i na večeru, ali i dalje ne pričamo. Onda, kad malo razmisli, kad vreme učini svoje, dođe i kaže – bio si u pravu. Događalo se i obrnuto, događalo se da ja kažem da je on u pravu jer ja to nisam mogao naravno da budem uvek.“
Iza Vas je jedno divno prijateljstvo i sećanje. Kad ste bili najponosniji na Sinišu, prvo kao saigrača, onda i kao trenera, i na kraju i kao čoveka.
"O njemu kao igraču ne treba trošiti reči. Imao je maksimalno poštovanje i velike role u svakom klubu gde je igrao. Kao trener nikada nikome nije dopuštao da mu nešto kaže, čak ni Berluskoniju koji je bio bog u Milanu.“
Taj odnos sa Berluskonijem bio je zaista više nego intrigantan.
"Sinišu je vređalo to što Berluskoni misli da može da mu kaže ko treba da igra, a ko ne. I baš zbog toga je terao po svome. Berluskoni ga je na kraju i oterao zbog toga, ali je vrlo brzo i priznao da je otkaz Siniši bio njegova najveća greška. Usput je još dodao i ono čuveno sad kad sam pojeo g.... nema nazad. Posle svega su se često viđali. Berluskoni je shvatio da je Siniša bio pravedan i da je kao čovek u mnogo čemu izuzetan. Ljudima je puno pomagao i nikad nije pričao o tome (suze na licu Miroslava Tanjge). Možda samo ja znam koliko je operacija platio, čak i onima koje nije poznavao, koliko je novca dao za Dečje selo u Sremskoj Kamenici i da ne nabrajam dalje.“
Kako danas ocenjujete rad Siniše kao selektora?
"Mislim da je došao u pogrešno vreme. Kad god smo pričali na tu temu, uvek smo se vraćali na utakmicu sa Belgijom i taj kobni poraz od 3:0. Bio je to meč u kom nam je i sreća okrenula leđa, imali smo i svoje šanse, ali i igrače u sastavu koji nisu ispunili očekivanja. Objektivno, u tom trenutku i Hrvatska i Belgija su imale bolje reprezentacije od nas. Sećam sa da nismo imali ozbiljnog špica, da smo tada pozvali i 18-godišnjeg Mitrovića, probali sa braćom Šćepović... Da je došao par godina kasnije, mislim da bi zatekao i kvalitetniji reprezentativni kadar. Ipak, ostavio je neki trag, uspostavio neki red, učinio dosta za atmosferu u reprezentaciji i oko reprezentacije.“
Sport
20.05.2023. 08:05
Darko Pančev: "Neke stvari se uče, a sa nekima moraš da se rodiš"
Igrajući za Majnc, upoznali ste Jirgena Klopa. Priča se da kao fudbaler nije imao pojma?
"Igrao je desnog beka, ali i špica po potrebi. I davao golove. Za takvog igrača se ne može reći da nije imao pojma. U međuvremenu je Klopa igrača nadmašio Klop trener. Ova njegova druga karijera je neuporedivo blistavija. I dok je igrao znalo se da će biti trener. I to dobar trener. Nije se, naravno, znalo do kojih visina će dogurati.“
Kako se znalo?
"Četiri godine imali smo mesto jedan pored drugog u svlačionici. Imali smo jednog ozbiljnog trenera, Volfganga Franka. U nemački fudbal uneo je mnogo novina, kopirao je Italijane u nekim elementima, što nije bilo čudo jer mu je mentor bio Arigo Saki. Sve utakmice smo do detalja analizirali i u svakoj analizi više je pričao Klop nego Frank posle čega sam ga u šali pitao ko je ovde trener, ti ili on, i usput govorio – molim te, nemoj više. Kad odigra loše, on je bio u stanju da ubedi i sebe i druge da je odigrao dobro. Prvi sam mu rekao da će biti trener, ali verovali ili ne, to tada njega nije zanimalo. On je vrhunski intelektualac, završio je ozbiljan fakultet i sebe je video u sasvim drugoj priči.“
I kako je onda postao trener?
"Bio je pri kraju karijere, imao je fakultetsku diplomu u džepu. Majnc je bio pri dnu tabele u Cvajti, menjali su trenere. Onda je Kristijan Hajdl, čovek koji je napravio Majnc 05, došao kod Klopa s pitanjem da li hoće da bude trener, da uprkos tome što je igrač vodi ekipu do kraja prvenstva. On je kao iz topa rekao hoću i oni su ostali u ligi. Već naredne godine bili su u vrhu, one treće izborili su plasman u Bundesligu. Klop nije imao licencu, pokrivao ga je Željko Buvač kao pomoćnik. Posle je na red došla Borusija. Uvek je imao velike ciljeve. Uzor mu je bio Volfgang Frank kao trener i još više Hajdl po čijim načelima je dugo radio dok nije osmislio svoju viziju.“
Danas je jedan od najvećih, priča se da na vrlo zanimljiv način angažuje nove igrače.
"Veliki je psiholog, zna da prepozna i igrača, da odabere prave pomoćnike. Kod angažovanja novih fudbalera insistira da dan ili dva provede u razgovoru sa budućim pojačanjem, da sazna kako igrač razmišlja, koliko je stabilan kao ličnost, šta može da izdrži. Kad sam mu doveo Srđana Bajčetića i tražio da preskoči taj ritual rekao je ne, ne može. Na kraju ga je angažovao i Bajčetić je igrajući za Majnc u prvoj godini postigao 14 golova. Klop u svemu ima svoj sistem, želeo je da dovede par srpskih igrača, prethodno je od mene tražio da ih pripremim za razgovor. Video je u svom timu Marka Pantelića i Gojka Kačara, ali se nisu dogovorili.“
Ostala je tajna što je prekinuo saradnju sa Željkom Buvačem. Nikada o tome nije pričao. Zašto?
"Kad se to desilo, i kad sam ga nazvao, on je samo rekao hajde da o toj temi pričamo za jedno tri ili četiri godine. Radili smo 11 godina zajedno i ne bi bilo u redu da danas pričam o tome. Osvojili su dve titule u Nemačkoj, sarađivali u Engleskoj. Oni znaju zašto su se razišli, neka to i dalje bude njihova tajna.“
Sport
30.10.2022. 08:05
Od fudbalskog disidenta do najboljeg golmana na svetu
Da li ste bili iznenađeni kada Vas je Klop pozvao na proslavu 50. rođendana?
"Ne, ja sam kod njega bio zvanica na više rođendana. Prošle godine slavio je na Majorki, kupio je tamo kuću. Bio sam na mnogim njegovim slavljima, poslednji put druženje smo upriličili pre mesec i po dana. Redovno se čujemo.“
Šta sve trener mora da poseduje da bi bio dobar ili vrhunski u svom poslu?
"Puno toga. Moraš da budeš u mnogo čemu vrhunski. Pod jedan, da poznaješ fudbal, odnosno da poseduješ autoritet znanja. Onda moraš da budeš gospodin, da znaš da se obučeš, da se na pravi način ponašaš u svakoj prilici, što stvara sliku o tvojoj ličnosti kod igrača koji bi trebalo da te respektuju, da ti veruju i da te slušaju.“
Igrači su kvarna roba, najkvarnija, kažu mnogi treneri?
"Istina je, uvek su bili i biće. Oni prvi prepoznaju gde si kao trener tanak. U mnogim situacijama moraš da glumiš. Ne mogu ja kao Negelsman da dođem na trening električnim trotinetom i da očekujem od ću na onog koji je na taj isti trening došao privatnim avionom ostaviti utisak. Moraš da imaš i svoju životnu priču. Nisi ti za mene kao igrača autoritet ako čujem da su te pijanog iznosili iz kola.“
Da bi neko igrao fudbal, mora da poseduje talenat, da li to isto važi i za trenere?
"Bilo je mnogo velikih igrača koji nisu uspeli kao treneri jer nisu bili talentovani za taj posao. Ima i dosta uspešnih trenera koji su postigli mnogo zahvaljujući pomoćnim trenerima. Ko su oni – zna se to odlično u svetu fudbala.“
Kažu da je veličina šefa merljiva i po tome koliko je sposoban da izabere svoj stručni štab.
"Istina je. Fudbal danas nije isto što je bio i juče. Puno toga ne možeš da uradiš, bez obzira koliko znaš, ukoliko pored sebe nemaš bar dva pomoćnika. Klop ne vodi trening, nije to radio ni Ferguson, oni su imali ili imaju trenera za svaku liniju. Gvardiola u stručnom štabu ima čak i čoveka sa kojim samo priča. Taj lik ne vodi treninge, on isključivo gleda utakmice Sitija i govori Pepu ono što vidi. I sam Pep kaže da je to bitnije nego da je uzeo sedmog pomoćnog trenera da nosi čunjeve.“
Sport
15.09.2023. 17:05
Dani kad su cvetali uspesi
Da li među dolazećim srpskim trenerima postoji neko ko bi mogao da napravi blistavu karijeru u evropskim okvirima?
"Dejan Stanković ima tu energiju. Za sve ostalo što trenutno nema pobrinuće se vreme.“
Da li verujete u ovo što radi i kako kao selektor radi Dragan Stojković Piksi?
"Naravno da verujem. Jedan loš rezultat ne bi smeo da bude prepreka do cilja. Ono što je za naš reprezentativni fudbal u ovom trenutku najvažnije jeste da se ostvari kontinuitet učešća na najvećim takmičenjima. Piksi je na dobrom putu da to i ostvari. Reprezentacija je igrala Svetsko prvenstvo, siguran sam da će izboriti učešće i na šampionatu Evrope. I to treba ponavljati. Imamo resurse za tako nešto.“
Komentari
