Srbija ima selektora, ali ne i reprezentaciju koju želi

Liga nacija zapravo je osmišljena s namerom da zameni odigravanje (ne)interesantnih i finansijski neisplativih prijateljskih utakmica. Svi se, bar za sada, slažu da je ideja UEFA bila pun pogodak.

Izuzetno je zanimljiv i sam koncept takmičenja. Sve evropske reprezentacije podeljene su u četiri grupe ili divizije po osnovu kvaliteta. Najjači timovi su u Ligi A, a najslabiji u Ligi D. Svaka liga ima nekoliko grupa u kojima ekipe igraju po principu „svako sa svakim, kod kuće i u gostima.

Pobednici grupa u ligama B, C i D prelaze u viši rang takmičenja u sledećoj sezoni. Poslednjeplasirani timovi iz A i B lige, kao i poraženi u plej-autu C lige ispadaju u niži rang. Takođe, pobednici četiri grupe najjače Lige A igraju završni turnir (polufinale i finale) u junu naredne godine da bi se dobio šampion Lige nacija.

Poslednji pobednik UEFA Lige nacija je fudbalska reprezentacija Portugala, koja je osvojila titulu u junu 2025. godine.

Ovo takmičenje je takođe i rezervni put kroz baraž za plasman na Evropska i Svetska prvenstva za one reprezentacije koje to ne uspeju da izbore kroz standardne kvalifikacije. Dakle još jedan motivišući razlog za sve da najmlađem takmičenju pod okriljem UEFA priđu s maksimalnom ozbiljnošću.

U veku globalne komercijalizacije svega i svačega nije naodmet naglasiti i da su svi učesnici Lige nacija novčano stimulisani. Svaka reprezentacija koja se takmiči u najjačoj diviziji, odnosno Ligi A, u kojoj je trenutno i Srbija, automatski dobija 2,25 miliona evra. Ako reprezentacija završi na prvom mestu u svojoj grupi i plasira se na završni turnir, sleduje joj još 2,25 miliona evra. Pobeda na fajnal-foru i osvajanje trofeja donose novih šest miliona. Kada se saberu učešće (2,25 miliona), osvajanje grupe (2,25 miliona) i trijumf u finalu (6 miliona), krajnja maksimalna zarada šampiona iznosi 10,5 miliona evra. Nije mnogo, ali nije ni za bacanje.

Paunović odabrao igrače za četiri meča Lige nacija

Fudbal

Fudbal

Sport 18.09.2026. 12:37

Paunović odabrao igrače za četiri meča Lige nacija

Reprezentacije koje se takmiče u Ligi D, najnižem rangu UEFA Lige nacija za sezonu 2026/27, ostvariće garantovanih 750.000 evra. Kroz sistem nagrada ova suma može biti i veća. Bonus za pobednike dve grupe je 750.000 evra, što znači maksimalnu zaradu od 1,5 miliona evra.

UEFA Liga nacija igra se od 2018. godine. Srbija je u prvoj sezoni debitovala u najslabijoj grupi. U konkurenciji Rumunije, Crne Gore i Litvanije izborila je plasman u Ligu B.

U narednom ciklusu (2020/21) srpski nacionalni tim takmičenje je završio kao treći, čime je bio obezbeđen opstanak u ovoj diviziji. Rivali Srbije bile su selekcije Mađarske, Turske i Rusije.

Sezona 2022/23. donela je radost. Srbija je osvojila prvo mesto u grupi sa Norveškom, Slovenijom i Švedskom, i tako obezbedila plasman u elitnu Ligu A. Na debiju u najjačoj diviziji (sezona 2024/25) Srbija je izborila opstanak i tokom ove jeseni, u novoj sezoni, biće pred novim izazovom: odmeriće snage sa Nemačkom, Holandijom i Grčkom.

U novom ciklusu elitne divizije UEFA Lige nacija reprezentacija Srbije odigraće ukupno šest utakmica. Izabranici Veljka Paunovića otvaraju i zatvaraju grupnu fazu protiv reprezentacije Grčke (24. 9. i 16. 11). Čekaju ih još i izuzetno teški dvomečevi protiv fudbalskih velesila Nemačke (1. 10. i 13. 11), odnosno Holandije (27. 9. i 4. 10). Svaki od rivala je izazov za podmlađeni sastav aktuelnog srpskog selektora.

Prema proceni stručnjaka, Nemačka će biti najteži rival u grupi. Uprkos smeni generacija, „panceri“ i dalje imaju neverovatan individualni kvalitet i poslovičnu timsku disciplinu. Na klupi će u ulozi selektora debitovati legendarni Jirgen Klop, koji ne voli da gubi. Njihova timska snaga je spoj vanserijske kreativnosti i čvrstine. Zvezda tima je Džamal Musijala, trenutno jedan od najboljih kreativaca sveta. U tandemu sa Musijalom biće Florijan Virc koji trenutno brani boje Liverpula. Iz redova Arsenala stiže Kaj Haverc, izuzetno inteligentan napadač koji se po proceni stručnjaka sjajno snalazi u ulozi „lažne devetke“. Fudbaler koji drži balans ekipe je kapiten Džozua Kimih, zvezda minhenskog Bajerna.

I Holanđani novi ciklus Lige nacija dočekuju s novim selektorom. Kormilo je preuzeo španski stručnjak Ćavi Ernandez. Španac forsira igru preko brzih krila što našem timu, u nedostatku dobrih bekova, baš i ne odgovara. Uprkos svemu, nisu nepobedivi. Srbija bi to trebalo da dokaže i pokaže na utakmici u Beogradu.

I sa Ćavijem Ernandezom, tvrdi se u najavi, „lale“ će ostati verne tradiciji i igrati napadački. Na tom putu predvodiće ih izuzetno prodorni krilni napadač Kodi Gakpo (Liverpul) koji često postiže ključne golove u dresu reprezentacije. I Mofis Dapaj je neko ko je uvek gladan golova i nepredvidiv u šesnaestercu protivnika. Frenki de Jong, igra za Barselonu, mozak je tima i igrač koji kontroliše tempo utakmice, ali i preciznim pasovima razbija presing protivnika. Čovek bez koga holandski nacionalni tim još ne može jeste kapiten Virdžil van Dajk (Liverpul), stub odbrane i apsolutni autoritet na terenu.

Borba za treću poziciju i opstanak u elitnoj grupi vodiće se prema predviđanju stručnjaka između Grčke i Srbije. „Helene“ sa klupe predvodi iskusni srpski stručnjak Ivan Jovanović, znan po čvrstoj defanzivnoj igri i brzim kontranapadima. Nekoliko igrača sa premijerligaškim iskustvom su zapravo uzdanice tima. Kristos Colis, nosi dres Arsenala, brzonogo je krilo čija eksplozivnost donosi paniku u protivničkim redovima. Osim brzine, krasi ga i precizan centaršut. Napadač Benfike Vangelis Pavlidis je udarna igla tima i najveća opasnost za protivničku mrežu. Kostas Cimikas (Liverpul) igra na poziciji levog beka. Izuzetno je prodoran sa izgrađenim centaršutem sa boka. U odbrani prvi čovek Jovanovićevog tima je Konstantinos Mavropulos, koji komanduje odbranom Vest Hema, ali i reprezentacije. Reč je o beskompromisnom štoperu koga nije lako nadigrati.

Šta može Srbija u novom ciklusu UEFA Lige nacija (grupa A2) predvođena novim selektorom Veljkom Paunovićem?

Prvi utisak je da „orlove“ čeka težak zadatak. Ono što nudi nadu jeste format takmičenja koji uprkos svemu daje realnu šansu za opstanak u evropskoj eliti.

Favoriti grupe su Nemci i Holanđani. Eventualni plasman na jedno od prva dva mesta bio bi podvig „orlova“. Čak i više od podviga. Osvajanjem trećeg, što je neuporedivo realnija pozicija, Srbija obezbeđuje baraž za opstanak u eliti, što bi se u ovakvoj konkurenciji i definitivno smatralo uspehom. Da li će se ova želja ostvariti najviše zavisi od Grka koji su u elitu stigli iz Lige B. Da bi se izbegla seoba u niži rang, Srbija mora, tvrde upućeni, da osvoji maksimalan broj bodova u međusobnom dvomeču sa izabranicima Ivana Jovanovića.

Srbija i Grčka prvi međusobni meč odigraće 24. septembra u Beogradu.

Pogled unazad podseća da je Srbija u Ligi nacija menjala ne samo divizije, već i selektore. U premijernoj sezoni, u Ligi C, reprezentaciju je vodio Mladen Krstajić. Srbija je osvojila prvo mesto u grupi ispred Rumunije, Crne Gore i Litvanije i izborila plasman u Ligu B.

Ljubiša Tumbaković je „orlove“ sačuvao u B diviziji (2020/21) da bi onda na scenu stupio Dragan Stojković Piksi. U njegovom prvom ciklusu, sezona 2022/23, Srbija je osvojila prvo mesto u Ligi B ispred Norveške, Švedske i Slovenije. Takođe sa Piksijem u ulozi selektora Srbija je u sezoni 2024/25. uspela da sačuva mesto u elitnoj grupi. Sada je na potezu Veljko Paunović. Dobio je vruć krompir jer u konkurenciji Grčke, Nemačke i Holandije neće biti lako ostati među najboljima.

Dragan Stojković je i najuspešniji u Ligi nacija od dosadašnjih selektora. Osvojio je Ligu B i odveo tim u elitu da bi potom izborio opstanak u Ligi A. Na 12 utakmica ostvario je pet pobeda, četiri remija i tri poraza. Sa Krstajićem „orlovi“ su odigrali duplo manje utakmica. Istina, bio je to ciklus bez ijednog poraza (4 pobede i 2 remija) u mečevima protiv Rumunije, Crne Gore i Litvanije. Zahvaljujući svemu, Srbija je prešla u B diviziju.

Veljko Paunović kao i njegove kolege iz Nemačke i Holandije debituje sa svojom selekcijom u Ligi nacija. Funkciju selektora A reprezentacije preuzeo je krajem oktobra 2025. godine nasledivši Dragana Stojkovića Piksija. Njegov mandat započeo je u izuzetno teškom trenutku uz pokušaj da iskoristi preostale, više teoretske nego realne šanse za plasman na Svetsko prvenstvo 2026. godine. Nije uspeo.

Do danas, Paunović je na klupi „orlova” beležio promenljive rezultate. Prvo u završnici kvalifikacija za SP 2026, a zatim i kroz i ciklus prijateljskih utakmica.

Vodio je srpski tim na poslednja dva meča kvalifikacione grupe za SP. Na svom debiju na Vembliju pretrpeo je poraz (2:0) od Engleske, čime se Srbija i zvanično oprostila od Mundijala. Nekoliko dana kasnije u Leskovcu odigran je meč sa Letonijom. Posle preokreta u drugom poluvremenu Srbija je zabeležila pobedu (2:1), prvu pod vođstvom novog selektora. Igrom, u obe utakmice, nije oduševila.

U martu i junu Paunović je iskoristio reprezentativne termine za proveru mogućnosti mlađih igrača. I u ovoj priči izostao je pozitivan utisak. I rezultati i igra, takođe i atmosfera u reprezentaciji, iz domena su daleko od očekivanog. Počelo je ubedljivim porazom 3:0 u duelu sa Špancima, aktuelnim evropskim šampionima. Zrno nade moglo se naslutiti u pobedi nad Saudijskom Arabijom (2:1), da bi onda usledio šok u Lisabonu. Poslednjeg dana maja Zelenortska ostrva nanela su ubedljiv poraz „orlovima“ (3:0). Kao bosi po kaktusu izabranici Veljka Paunovića prošli su u odmeravanju snaga sa Meksikom. Poraz od 5:1 bio je više od slike nemoći srpskih fudbalera. Javnost je čak počela da sumnja i u selektora Paunovića. U šest utakmica ostvario je dva trijumfa i četiri ubedljiva neuspeha. FSS je na sve reagovao odlukom da započetu saradnju sa Paunovićem nastavi. Veruje se i dalje da selektor koji je sa U20 selekcijom trijumfovao 2015. na Svetskom prvenstvu ima sposobnost da vrati poljuljani ugled srpskog A tima na međunarodnoj sceni.

Najveći izazov za Paunovića biće kako da uigra ekipu u kratkom periodu. Prva četiri kola Lige nacije igraju se u razmaku od samo deset dana. Što je još gore, na prvoj utakmici moraće da izvede tim koji nikad pre nije igrao zajedno.

Ono što je video u šest mečeva ni za njega nije ohrabrujuće, mada on to glasno nikada nije izgovorio. Ne krije da je pratio oko 100 igrača kroz sistem „četiri spiska“, kako ceo projekat naslovljava. Takođe, nije tajna da se na svakoj poziciji nalazi po dva ili tri igrača, počev od standardnih reprezentativaca koji su bili pozivani ili povređeni pa sve do grupe u kojoj su fudbaleri iz nacionalne lige čije utakmice Paunović nenametljivo prati sa tribina. Od prvog dana takođe ne krije za kojim profilima igrača traga. Prednost će imati oni koji, kako kaže, poseduju taktičku disciplinu, kontinuitet u igranju i spremnost da se u potpunosti podrede kolektivu.

Svestan da dobar tim u velike utakmice ne može bez iskustva i lidera sa autoritetom uložio je ogromne napore da posle dve godine odsustva pod zastavu vrati bivšeg kapitena Dušana Tadića. Njegova misija upakovana u upornost na kraju je dala rezultat. Dušan Tadić je prihvatio da ponovo obuče dres „orlova“.

Iskusni ofanzivni vezista se ovog leta vratio u holandsku Erediviziju nakon epizode u Emiratima (Al Vahda), potpisavši dvogodišnji ugovor. Na početku sezone 2026/27. u dresu NEC Najmegena zabeležio je šest nastupa i jednu asistenciju u zvaničnim mečevima. Uprkos tome što još čeka na svoj prvi gol, Tadić je od samog dolaska postao ključni igrač na terenu i lider u timu. Ovo poslednje trebalo bi da bude i u sastavu Veljka Paunovića.

Zašto je povratak Tadića toliko bitan? Pre svega zato što je reč o fudbaleru izuzetnih vrednosti, „desetki“ koja donosi kreaciju i mirnoću u završnici. I mali osvrt unazad opravdava sve napore Veljka Paunovića da ga vrati u nacionalni tim. Statistika potvrđuje da je Dušan Tadić i dalje najbolji asistent u istoriji reprezentacije Srbije u UEFA Ligi nacija. Zanimljivo je i to što je većinu svojih asistencija uputio ka rekorderu po broju nastupa i golova Aleksandru Mitroviću.

Takođe, tokom istorijske sezone 2022/23, Dušan Tadić je sa četiri asistencije bio zvanično najbolji asistent čitave UEFA Lige nacija uz napomenu da je prvo mesto delio sa rumunskim fudbalerom Bankuom. Istovremeno je bio i ubedljivo prvi sa više od sedam asistencija kroz sve cikluse u kojima je igrao. Isti ciklus obeležio je i kao strelac sa dva postignuta gola.

Stručna javnost je, međutim, podeljena. Oni koji podržavaju Paunovića u nameri da izgradi novi tim naglašavaju da se u tom procesu ne treba odreći najiskusnijih. Podsećaju i da je Tadić sa 111 utakmica u dresu reprezentaciji darovao preko potreban autoritet, profesionalizam i stabilnost unutar svlačionice koji je u nekim prošlim a ne tako davnim vremenima bio kamen spoticanja u nacionalnom timu.

Ulogom primerenom njegovim godinama Dušan Tadić bi trebalo, a on to prihvata, da bude i neka vrsta mentora nadolazećim plejmejkerima. I dalje je neko ko poseduje viziju igre i sposobnost da jednim potezom, tvrde stručnjaci, reši meč. Posle svega, ističu neki analitičari, Tadić će posle drame i sukoba koji su obeležili EP 2024. biti u prilici da se na dostojanstven način oprosti od nacionalnog tima.

Da cela priča ima i drugu stranu medalje moglo se pročitati na nekim platformama koje upozoravaju i na moguće probleme. Glasno i jasno postavljeno je pitanje „da li vraćanje igrača koji puni 38 godina usporava prirodan tranzicioni proces i formiranje novih lidera za naredna velika takmičenja“ . Postavlja se i pitanje za koju će se opciju Paunović kao selektor odlučiti, odnosno „da li će Tadić biti starter koji diktira tempo ili džoker sa klupe, s obzirom na to da njegove godine donose i fizička ograničenja na najvišem reprezentativnom nivou. Bez obzira na to što različitost mišljenja čini bogatstvo, opšti stav je „da Srbija u ovom trenutku nema luksuz da se odriče igrača takve klase ako je on spreman da pomogne“.

Emotivna praznina - kamen spoticanja

Srpski fudbal

Srpski fudbal

Sport 27.11.2025. 18:25

Emotivna praznina - kamen spoticanja

Povratak Tadića nije jedina uspešna misija Veljka Paunovića. Snagom autoriteta nešto ranije vratio je među reprezentativce i braću Milinković-Savić. Jedna od njegovih ideja bila je da Sergej dobije jednu od glavnih uloga u timu koji se stvara, odnosno da se sa Vanjom pojača konkurencija za poziciju prvog golmana kojoj su u ovom trenutku bliži Predrag Rajković i Đorđe Petrović. Prvi je standardni golman Al Itihada iz Džede sa maksimalnom minutažom. Isto važi i za Đorđa Petrovića na golu engleskog premijerligaša Bornmuta. Milinković-Savić je u ovom času drugi golman Napolija.

Uprkos želji da u nacionalni tim uvrsti što više igrača iz Superlige, selektor Paunović će u predstojećim mečevima morati, ukoliko želi pobede, da se osloni na srpske snage iz inostranih klubova. U ovom času standardni prvotimci svojih timova sa bitnom ulogom su centralni bekovi. Strahinja Pavlović se nametnuo kao stub odbrane Milana, dok je Nikola Milenković neko ko je postao nezamenljiv u redovima engleskog Notingem Foresta.

Dušan Vlahović je nova zvezda turskog Bešiktaša. Karijeru u novom klubu započeo je golovima i jedan je od onih na koje Paunović u četiri predstojeća susreta ozbiljno računa. U istoj poziciji je i Andrija Živković, kapiten i lider grčkog PAOK-a. Od avgusta 2026. novi fudbaler engleskog Ipsviča je Saša Lukić. U novom klubu Lukić se izborio za status standardnog prvotimca, što je dobra vest za srpskog selektora. Protiv Mančester junajteda i Liverpula na terenu je proveo svih 90 minuta, takođe i protiv Sanderlanda kada je u novom dresu upisao i svoju prvu asistenciju. Novu sezonu odlično je počeo i Lazar Samardžić. Uprkos tome što svaku utakmicu ne počinje od prvog minuta, nametnuo se kao neko na koga se mora računati. Protiv Bolonje je u 96. minutu postigao spektakularan gol i doneo pobedu svom timu, a sebi poziciju startera na narednim mečevima. Jedan je od onih koga selektor projektuje kao naslednika Dušana Tadića.

Aleksandar Stanković, takođe vezni igrač, letos se vratio u redove milanskog Intera iako je imao dobru ponudu iz Premijer lige. Strpljivo čeka minutažu kod trenera Kivua koji u ovom trenutku više veruje u engleskog vezistu Kurtisa Džounsa.

Čini se da se u staru formu vraća i iskusni Filip Kostić. Novi je igrač holandskog PSV-a. U utakmici Lige šampiona protiv Šahtjora dokazao je da za njega ima mesta i u timu Veljka Paunovića.

Mesto pod suncem traži i Petar Stanić. Ostao je u Ludogorecu, gde je nosilac igre. Prošle sezone bio je najbolji strelac Lige Evrope. Iz ove priče je i Luka Jović. U dresu AEK-a potvrđuje visok nivo forme i golgeterski DNK kako na utakmicama grčkog šampionata tako i na mečevima u Ligi šampiona.

Tu je još i plejada mladih. Golman Lijeskić, defanzivac Đurđević, talentovani štoper Veljko Milosavljević. Čini se da ni Stefan Gudelj, štoper Zvezde, nije daleko od A tima, takođe i Vanja Dragojević. Paunović se nije odrekao ni Mimovića, odnosno Nedeljkovića i Ugrešića. Tu je naravno i Kostov, ali i još jedan igrač od koga se mnogo očekuje. Reč je o supertalentovanom Andriji Maksimoviću. On je neko, uveravaju stručnjaci, ko mora imati mesto u A selekciji. Tim pre što njegov povratak u formu i status u Lajpcigu stiže u idealnom trenutku.

Javnost postavlja i pitanje u kojoj meri bi emocija prema generaciji sa Novog Zelanda i eventualni kompromisi mogli da spreče Veljka Paunovića u dobrim namerama. Ovim pitanjem ozbiljno su se bavili i fudbalski analitičari. Njihov zaključak svodi se na to da bi „jedan od najvećih izazova na selektorovom novom poslu mogla da bude baš ta povezanost u smislu kočnice u dobrim namerama da se napravi neophodan rez i smena generacija“. Utisak je da Paunović i dalje vidi te momke kroz prizmu njihovog najvećeg uspeha zanemarujući možda činjenicu da su oni danas veterani sa više od 30 godina čije su karijere imale uspone i padove. Stav je stručnjaka da ukoliko Paunović u njima bude tražio one iste momke sa Novog Zelanda i zbog toga im bude davao kredit veći nego što zaslužuju trenutnom formom upašće u zamku „igranja na ime, a ne na trenutni učinak“.

Zagonetka je i kako će Paunović naći kompromis sa teškim karakterima. Njegov stil, tvrde upućeni, zasniva se na gvozdenoj disciplini, kultu reprezentacije i maksimalnom davanju.

Povratak Dušana Tadića u 38. godini već je prvi veliki kompromis koji je napravio.

Ako nastavi da pravi kompromise u smislu bilo da bi ugodio starijim liderima ili da bi vratio u život svoje „novozelanđane“ koji su u padu forme, rizikuje da naruši hemiju u timu i lični autoritet. Kritičari, takođe, upozoravaju i na to da reprezentacija ne sme da postane mesto za oživljavanje nostalgije. U napomeni je i opaska da „svaki kompromis koji donosi mir u svlačionici na kraći rok, dugoročno može da uspori napredak mlađih igrača koji bi trebalo da budu nosioci igre“.

Paunović ima plemenite namere u koje fudbalska javnost još ne sumnja. Svima je naime jasno kako želi da vrati kult reprezentacije. Da li će uspeti zavisi od toga koliko brzo uspe da razdvoji prošlost od sadašnjosti. Ukoliko zaboravi lepu prošlost, misli se na Novi Zeland, a tim bude birao isključivo po formi i taktičkoj disciplini, uspeće.

Trenutno Paunović uživa kredit kod medija. Uživaće i dalje ili sve dotle dok ne postane imun na opravdane kritike. Uostalom, i njemu je jasno „da A reprezentacija zahteva surovu pragmatičnost u kojoj nema mesta za bilo kakvu sentimentalnost i pozivanje na stare zasluge“.

Ali ne zavisi sve od selektora. I reprezentativci u celoj priči imaju obaveze. Jednako patriotske koliko i taktičke. Svi oni koji nose dres A tima u obavezi su da pre svega zaborave na svoj ego, da među njima nema nezadovoljstva ili htenja da biraju utakmice. Ono što se zapravo očekuje od njih jeste da pre svega igranje u nacionalnoj selekciji shvate kao čast i vrhunac karijere, a ne kao teret.

Moraće, naravno ukoliko žele, da budu deo Paunovićevog projekta, da zaborave i na neke stare navike, da na okupljanje dođu maksimalno fizički spremni i da taktičke zamisli selektora interpretiraju bez improvizacija i šetnjom po terenu. Od onih starijih ne samo selektor, već i fudbalska nacija očekuju da budu primer mlađima i na terenu i u svlačionici. Na mlađima je opet da opravdaju ukazano poverenje uz saznanje da im mesto među prvih jedanaest neće biti zagarantovano samo zato što su talentovani. Njihov selektor znan je kao stručnjak koji neguje otvoren i korektan odnos sa igračima. Od njih traži isto. Konkretno da na obaveze koje se pred njih postavljaju odgovore maksimalnim profesionalizmom kako na terenu tako i van njega.

U tom slučaju Srbija će imati reprezentaciju kakvu želi, a reprezentacija mogućnost da uz neophodnu pomoć navijača ostvari željene rezultate. Ugled je izgubljen, obaveza je svih čijim venama teče fudbalska krv da se on vrati. Liga nacija i tri atraktivna protivnika su više nego prilika za tako nešto.

Strast kao zaštitni znak selektora br. 13

VELJKO PAUNOVIĆ

VELJKO PAUNOVIĆ

Sport 10.11.2025. 19:35

Strast kao zaštitni znak selektora br. 13