Sport
01.05.2022. 15:09
Sport
06.05.2022. 08:10
Zoran Šećerov
Ivica Osim
Znao je da čovek ne sme sve što može
Prvog dana maja 2022. iz austrijskog grada Graca stigla je tragična vest upakovana u večnu tugu. Fudbalsku zemlju i ovaj svet, u 81. godini, napustio je Ivica Osim, najveći i jedini Jugosloven jugoslovenskog fudbala, vizionar najvažnije sporedne stvari na svetu, vrhunski stručnjak i apsolutni vlasnik originalne fudbalske i životne filozofije.
Rođen je u Sarajevu 6. maja 1941. godine. Ostaće upisano da je u jednom majskom danu 2022. godine, kada je i behar zastao u svom cvatu, a Sarajevo se nije zastidelo suza, sahranjen u gradu čije je ime ovenčao slavom.
Sasvim je moguće da će stadion Grbavica, na kome je započeo blistavu fudbalsku karijeru, uskoro poneti njegovo ime. Sarajlije su, istina, htele tu čast da mu ukažu još za života, ali on, nedopustivo skroman, tako nešto nije dozvolio.
"Zbogom, Šefe! Putuj mirno, najveći gospodine moga grada“, poručio je na rastanku legendarnom asu Želje sarajevski muzičar i glumac Branko Đurić Đuro.
Bogdan Tanjević, košarkaški stručnjak s kojim je sarajevska Bosna stigla na vrh Evrope, vest iz Graca primio je sa nevericom uz pet reči koje se ne zaboravljaju: "Otišao nam je najveći i najbolji Sarajlija…“
Kažu, za sarajevski fudbal bio je isto što su za sarajevsku i jugoslovensku muzičku scenu bili Davorin Popović i Kemal Monteno. Njegova raja, još kad je prohodao i prvi put potrčao za krpenjačom, zbog plave kose i autoriteta kojim je još kao dečak plenio na svakom koraku i u svakoj situaciji, dala mu je nadimak Švabo. Bio je i ostao, za sva vremena, opet po pričanju sarajevske raje, najbolji matematičar u svetu fudbala. Istinski intelektualac u kopačkama.
Sport
01.05.2022. 21:04
"Dok Osimu ne oduzmu loptu proverićemo rezultate na ostalim stadionima"
Njegov Željo, za razliku od drugih, nije bio ni muslimanski, ni pravoslavni, baš kao ni katolički klub, vojni ili policijski. Bio je klub svih vera i konfesija, radnički klub. Kemo Monteno nije ispevao, ali važi ona njegova "zajedno smo rasli, grade, ja i ti“. U prevodu – Željo i Osim. Iz Druge lige, zajedno, stigli su na veliku scenu i najelitniji rang jugoslovenskog fudbala. Učinili su to udarnički, nalik na zahuktalu parnu lokomotivu koja je prugom iznad Grbavice, koja je izgrađena radnim akcijama, grabila ka svom cilju i po nepisanom pravilu se piskom oglašavala pozdravljajući i na taj način svoje fudbalere dole na terenu.
Na golu je bio legendarni Čika Vasilije Radović, ispred njega moćni Kulović i Štaka, na sredini on, fudbalski neimar čudesne tehnike, maestralnog baratanja loptom i za mnoge nedokučivog driblinga s preciznim pasom na daljinu – Ivica Osim. Ali sada sa nadimkom Štraus iliti umetnik fudbala. Malo ispred Osima igrao je Mišo Smajlović. U tandemu bili su sinonim vrednosti i moćne fudbalske raskoši tadašnjeg tima sa Grbavice. I rado viđeni akteri na stadionima od Triglava do Đevđelije.
Iz tog vremena je i jedna od retkih ili možda i jedina mrlja u istoriji Želje. Golman tima sa Grbavice Ranko Planinić pohvalio se u novinama da je njegov klub prodao mečeve protiv Hajduka i Trešnjevke. Epilog "afere Planinić“, koja je ozbiljno uzdrmala tadašnji jugoslovenski fudbal, bila je seoba Želje u niži rang i jednogodišnja suspenzija za Mišu Smajlovića i Ivicu Osima.
Igrao je Osim i u onoj čuvenoj navali tima sa Grbavice koji je cela Jugoslavija izgovarala u svako doba dana i noći: Branimir Jelušić, Ivica Osim, Josip Bukal, Duško Bajić i Fikret Pike Mujkić. Bacali su laso na njih ne bi li ih stigli i sustigli.
Punih devet godina nosio je dres Želje. Posle se otisnuo u inostranstvo. U decembru 1968. obukao je dres holandskog kluba Cvolea. U Francuskoj je igrao za Strazbur, Sedan i Valensijan. Tačku na i, ali i igranje fudbala, stavio je u Strazburu...
Nosio je i dres mlade reprezentacije Jugoslavije, ali i nacionalnog A tima. Bio je i deo onog slavnog sastava koji je u prvoj utakmici finalnog turnira Kupa nacija u Firenci 5. juna 1968. savladao Englesku, tada zvaničnog svetskog šampiona. Stariji ljubitelji fudbala se i te kako sećaju te plave jedanaestorice: Pantelić, Fazlagić, Damjanović, Pavlović, Paunović, Holcer, Petković, Trivić, Musemić, Osim i Džajić.
Za Osima se našlo mesta i u idealnom timu Kupa nacija, u formaciji 4-3-3: Zof (Italija), Fazlagić (Jugoslavija), Faketi (Italija), Mur (Engleska), Šesternjev (SSSR), Domengini (Italija), Osim (Jugoslavija), Macola (Italija), Harst (Engleska), Riva (Italija), Džajić (Jugoslavija). I sve ovo uprkos tome što je doživeo povredu u utakmici sa Englezima pa je selektor Rajko Mitić naknadno u reprezentaciju pozvao Jovana Aćimovića koji je odigrao obe utakmice sa Italijanima.
Trenersku karijeru započeo je u svom Želji 1978. godine. Na klupi tima sa Grbavice proveo je osam godina. Radio je strpljivo i matematički precizno. Malo je nedostajalo da se 1985. domogne finala Kupa UEFA i dvomeča sa madridskim Realom. To malo vremenski se svodilo na dva minuta. U 88. minutu revanša sa mađarskim Videotonom igranom na Grbavici gosti, iako fudbalski neuporedivo manje vredni, uz dosta sreće postigli su gol i otišli u finale.
Sport
20.09.2021. 16:01
Žurka za pamćenje: FK Železničar iz Sarajeva proslavio 100. rođendan (VIDEO)
Osimov Željezničar igrao je u sastavu: Škrba, Berjan, Baljić, Šabanadžović, Čapljić, Komšić, Bahtić, Škoro, Ćurić (Čilić), Baždarević i Samardžija.
Uprkos porazu, navijači Želje tu utakmicu ni danas ne zaboravljaju. Jedna Osimova tipično fudbalska opservacija iz tog vremena takođe se pamti:
"Ti igraš da se o tome priča, da netko doživi tako da se ne zaboravi. Kad se ti ne sjećaš utakmice, kad je zaboraviš, onda se pitaš što si igrao tu, što si uopšte bio. Ovako, kad tim stvarno odigra da ljudi ili slave ili žale za nečim, onda je to vredelo pažnje, onda si nešto napravio.“
"Šefe, bio si veliki trener i još će mnogo vode proći Miljackom da se rodi neko sličan“, poručio je Osimov Mirsad Baljić kada je saznao tužnu vest pristiglu iz Graca.
U Šturmu iz Graca, gde je Osim dobio ulicu sa svojim imenom, stekao je epitet "trenera veka“, u grčkom velikanu Panatinaikosu ne zaboravljaju da su sa Osimom na klupi osvojili grčki Kup i Superkup.
Kao trener radio je i u Džef junajtedu iz dalekog Japana, predvodio je i reprezentaciju Zemlje izlazećeg sunca, imao je dva puta i poziv velikog Reala iz Madrida da zasedne na njegovu trenersku klupu, ali se ljubazno zahvalio. Odlično je znao da čovek baš i ne sme sve što može.
Posebno mesto u njegovom trenerskom opusu ima vreme provedeno na klupi beogradskog Partizana. Kada je Zvezda postala prvak Evrope, Nenad Bjeković i Žarko Zečević pozvali su Osima s namerom da napravi tim koji bi bio pandan "crveno-belima“. Bio je to izazov za sarajevskog Štrausa. Početak je bio sjajan, a onda je prokleti rat sve pokvario. Danas su zbog Osimove smrti i beogradski "crno-beli“ zavijeni u crno.
Dobro započet posao, opet zbog rata, Osim nije završio ni sa reprezentacijom Jugoslavije. Na debiju, 29. oktobra 1968, u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope slavio je protiv Turske 4:0. Njegov izabrani tim nije stigao na prvenstvo kontinenta, ali jeste 1990. na prvenstvo sveta.
Na startu doživljen je poraz od Nemaca (4:1). Onda su usledile tri pobede: Kolumbija 1:0, UAE 4:1 i Španija 2:1. U četvrtfinalu Svetskog prvenstva Osimovu Jugoslaviju čekala je moćna Argentina predvođena Maradonom. Uz malu pomoć švajcarskog sudije Rotlišbergera, koji je isključio Šabanadžovića prestrogo mašući žutim kartonima, doživljen je posle penala – poraz.
"Tačno je, bio sam Osimov ljubimac, samo što on to nije pokazivao. Ja sam ga puno voleo, volim ga i danas. Imao je neki specifičan šarm i mislim da je mene posebno držao u srcu“, priseća se Dragan Stojković Piksi koji je bio deo tog tima, ali i strelac u onom čuvenom meču protiv Španca posle varke telom kojom je poslao na kafu španskog beka Vaskesa sa koje se još nije vratio.
Sport
20.11.2021. 21:08
Mural koji sigurno niko neće dirati (FOTO)
Godinama kasnije u intervjuu za londonski "Gardijan“ Osim je pričao i na ovu temu:
"Reprezentacija je bila daleko, daleko bolja od zemlje u kojoj smo živeli. Bilo bi utopijski žaliti za tom generacijom igrača, a ne pričati o tome šta se posle dogodilo. Mnogo ljudi je ubijeno. Zemlja je uništena. Ponekad postoje stvari koje su važnije od fudbala.“
Bila je to uistinu prava jugoslovenska reprezentacija sastavljena od igrača koji su se prvo dokazali u dresovima Dinama, Partizana, Hajduka, Sarajeva, Crvene zvezde, Željezničara... Bio je to i tim koji je zaslužio mnogo više od plasmana u četvrtfinale.
"Razmišljam o tome šta bi se moglo desiti da smo prošli Argentinu. Možda sam optimista, ali se u privatnoj iluziji pitam šta bi se desilo da je Jugoslavija igrala u polufinalu ili finalu, šta bi se desilo sa državom. Možda rata ne bi bilo da smo osvojili Svetsko prvenstvo. Ne mislim da bi se stvari na taj način promenile, ali ponekad sanjate o tome šta se moglo dogoditi“, rekao je legendarni as sa Grbavice novinaru "Gardijana“.
Posle pres konferencije u Beogradu ostavku na funkciju selektora Jugoslavije dao je 23. maja 1992. Istog dana vratio se u Sarajevo.
Posle je pričao: "Na početku rata, kada sam posljednji put dolazio u Sarajevo, na aerodromu u Beogradu me pitaju gde ćeš. Kažem da idem Sarajevo, a oni da sam jedini putnik koji ide u Sarajevo. Ipak, seo sam na avion i došao u Sarajevo. Stjuardese su mi govorile šta ćete, gde ćete, niko ne ide tamo, ne sme niko da izađe iz aviona. Bio sam jedini u avionu, viskija je bilo za sve, a ja jedini.“
Živeo je za fudbal, bio je čovek fudbala u svakoj pori svog tela, šarmer, ali i ličnost koju su krasile ljudskost i dostojanstvo. Prijatelji i fudbalski saborci iz celog sveta pamtiće ga ne samo kao profesora fudbala, već i kao profesora matematike, velikog psihologa i pedagoga, sjajnog šahistu. Takođe i kao krajnje iskrenog, čestitog i skromnog čoveka, velikog merakliju.
"Bio je ljudska i sportska veličina. U svakom pogledu Švabo je ostavio mnogo za sve generacije. Napustio nas je veliki intelektualac, humanista, čovek sa velikim brojem vrednosti“, izgovorio je na oproštaju Faruk Hadžibegić, fudbaler Sarajeva i kapiten Osimove reprezentacije sa Svetskog prvenstva u Italiji.
Komentari
