Pravila koja ipak vrede

EU, da se podsetimo - vodič o organizaciji bez koje se (ne) može

Doslovce nema dana da se u domaćoj javnosti, medijima ili političkim obraćanjima ne pomene Evropska unija.

U pozitivnom ili negativnom kontekstu zajednica 28 evropskih država, iz koje je pre nekoliko godina svojevoljno istupila Velika Britanija, tema je o kojoj se u Srbiji decenijama vodi polemika. Mada proklamovana kao cilj, jedina razumna i moguća opcija za budućnost naše zemlje, EU je danas u podjednakoj meri daleka realnost koliko i činjenica da smo geografski gotovo “opkoljeni“ njenim članicama.

U međuvremenu smo zbog predrasuda, iskrivljenih tumačenja i valjda prečestog pominjanja Unije gotovo zaboravili šta ovo udruženje, odnosno veoma ozbiljna organizacija većine evropskih država ma šta pojedinci mislili o njoj, suštinski predstavlja. Poimanje znatnog broja ovdašnjih građana skrajnuto je na karikaturna uveravanja poput onih da će eventualni ulazak u EU značiti prestanak proizvodnje rakije i čvaraka, davanje privilegije strancima u odnosu na domaćine, gubljenje kulturnog identiteta, kolonijalni status, obavezu drugačije seksualne orijentacije… O prednostima učlanjenja se povremeno i ovlaš govori.

Osnove postojanja

Mada su ideja zajednice i prvi koraci u tom smeru kroz razne ugovore i sporazume pokrenuti još u drugoj polovini ’50-ih prošlog veka, EU kakvu danas znamo je, uz proširenja i izmene koje su vremenom sledile, formalno uspostavljena kada je Mastriški ugovor stupio na snagu 1. novembra 1993. godine. Nakon zemalja koje su je osnovale Unija je kasnije obuhvatila bivše komunističke države srednje i istočne Evrope, kao i Kipar i Maltu. Tokom 1995. EU su pristupile Austrija, Finska i Švedska. U 2004. godini Unija je doživela najveće proširenje kada su joj pristupile Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka. Bugarska i Rumunija su 2007. postale članice EU, a Hrvatska 2018. godine.

Godine 2002, novčanice evra zamenile su nacionalne valute u 12 država članica. Od tada se evrozona povećala i evro je postao druga najveća rezervna valuta na svetu.

Šta građani Srbije misle o ulasku u EU

Treba biti optimista

Vesti 03.07.2021. 13:00

Šta građani Srbije misle o ulasku u EU

Evropska unija je osnovana, kako je navedeno u Osnivačkom ugovoru, “rešena da obeleži novu etapu u procesu evropskih integracija koja je započeta stvaranjem Evropske zajednice, podsećajući na istorijski značaj okončanja podele evropskog kontinenta… privrženosti načelima slobode, demokratije i poštovanja ljudskih prava… potvrđujući privrženost osnovnim socijalnim pravima kako su ona navedena u Evropskoj socijalnoj povelji potpisanoj u Torinu 18. oktobra 1961. godine i u Povelji Evropske zajednice iz 1989. o osnovnim socijalnim pravima radnika… u želji da produbi solidarnost svojih naroda, uz poštovanje njihove istorije, kulture i tradicija… jačanje i usklađivanje privreda, rešeni da uspostave zajedničko pravo građanstva za državljane svojih zemalja, da uspostavi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku što podrazumeva i postepeno utvrđivanje zajedničke odbrambene politike, identitet Evrope i njenu nezavisnost…“

Između ostalih elementarnih načela, u obavezujuće odredbe EU spada podsticanje trajnog privrednog i društvenog razvoja stvaranjem prostora bez unutrašnjih granica, uspostavljanjem ekonomske i monetarne unije, jačanjem prava i interesa državljana svojih država članica, održavanja i jačanja Unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde uz paralelno usvajanje mera iz oblasti kontrole spoljnih granica i borbi protiv kriminala… U posebnoj tački je navedeno: “Unija poštuje nacionalni identitet svake države članice.“

S krajnje formalne strane ustanovljene su institucije: Evropski parlament, Savet, Komisija, Sud pravde i Finansijski sud, uz veoma precizne odrednice šta je čija nadležnost, tačan broj članova svake od institucija te zastupljenost svake od članica s obzirom na brojnost stanovnika.

U odredbama o policijskoj i pravosudnoj saradnji u krivičnim pitanjima navedena su saradnja, sprečavanje rasizma i ksenofobije, borba protiv organizovanog i drugih oblika kriminala, terorizma, trgovine belim robljem, krivičnih dela protiv dece, krijumčarenja droga i oružja, korupcije i krivotvorenja: bližom saradnjom policijskih snaga i drugih institucija država članica posredstvom Evropske policijske službe Evropola, bližom saradnjom pravosudnih i drugih nadležnih organa, usklađivanjem propisa zakonodavstva država članica. Što se tiče donošenja i uvažavanja odluka, propisano je da sve članice EU prilikom aktivnosti u međunarodnim organizacijama zastupaju zajedničke stavove, a sve države članice su dužne da poštuju zajednički stav Unije.

Evropska unija garantuje poštovanje osnovnih prava koja su garantovana Evropskom konvencijom o očuvanju ljudskih prava i osnovnih sloboda potpisanim 4. novembra 1950. godine u Rimu.

Između ostalog, s obzirom na to da pravila EU nisu doneta jednom za sva vremena, već su podložna izmenama, navedeno je da vlada svake države članice ili Komisija EU mogu da podnesu Savetu predloge o izmenama ugovora na kojima je zasnovana Unija. Eventualno usvojene izmene, odnosno amandmani, stupaju na snagu posle njihove ratifikacije u svim državama članicama u skladu s njihovim ustavnim pravilima.

Različite mogućnosti

Oblast koja bi trebalo da nas najviše zanima jeste mogućnost priključenja EU:

“Svaka evropska država koja poštuje načela navedena u Ugovoru može da zatraži da postane članica Unije. Ona upućuje zahtev Savetu EU koji, posle konsultovanja Komisije i nakon dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, jednoglasno donosi odluku. Evropski parlament usvaja odluku apsolutnom većinom članova koji ga čine. Uslovi prijema i izmene koje ovaj prijem prouzrokuje u Ugovorima na kojima se zasniva Unija predmet su sporazuma između država članica i države koja podnosi zahtev. Taj sporazum se podnosi na ratifikaciju od strane svih država ugovornica u skladu sa njihovim ustavnim pravilima.“

Pretočeno iz suvoparne pravničke, birokratske i političke retorike, to bi, verovatno, trebalo da znači kako je neophodno da svaka država članica da svoju saglasnost za prijem nove države. Ili, u suprotnom, da svaka od njih može da je blokira. Na određeno ili neodređeno vreme, po nahođenju svake od njih. To je svakako veoma težak korak.

Među veoma važne pogodnosti članstva u EU, kada su građani zemalja članica u pitanju, spada ona da je građanin Evropske unije svako lice koje ima državljanstvo neke od članica EU, uz napomenu da građanstvo Unije ne zamenjuje nacionalno državljanstvo.

Ministri EU razmotrili mehanizme za delotvorniji prijem novih članica

Sastanak u Španiji

Svet 28.09.2023. 20:25

Ministri EU razmotrili mehanizme za delotvorniji prijem novih članica

Među prava, uz veoma malo ograničenja, spada sledeće:

“Svi građani imaju pravo da se slobodno kreću i borave na teritoriji država članica, uz poštovanje ograničenja i uslova predviđenih ovim Ugovorom i merama za njegovo sprovođenje; da se slobodno kreću na teritorijama država članica, da borave u njima radi zaposlenja u skladu sa administrativnim propisima koji regulišu zapošljavanje i da u njima ostanu po dobijanju zaposlenja… Svaki građanin Unije koji ima boravište u nekoj od država članica čiji nije državljanin ima pravo da bira i da bude biran na opštinskim izborima u državi članici u kojoj ima boravište pod istim uslovima kao i državljanin te države… Svaki građanin Unije uživa na teritoriji treće zemlje van Unije, gde država članica čiji je on državljanin nije predstavljena, zaštitu diplomatskih i konzularnih organa bilo koje države članice pod istim uslovima kao i državljanin te države.“

U krovnom dokumentu EU veoma jasno su precizirane odredbe o carinskoj uniji, zabrani ograničenja između država članica, poljoprivredi, ribarstvu, slobodi prometa usluga i kapitala, pravu nastanjivanja, saobraćaju, propisima o konkurenciji, državnoj pomoći, odredbama o porezima, usklađivanju pravnih propisa, ekonomskoj i monetarnoj politici, zdravstvu, zaposlenosti, zajedničkoj trgovinskoj politici, zaštiti potrošača, naučnoistraživačkom radu i tehnološkom razvoju, očuvanju životne sredine, zaštiti, dobrobiti životinja…

Ukoliko je primenljivost odredaba neophodno navesti u kategoriji savremenih dešavanja, primer “sukoba“ unutar EU su bez daljeg problemi nastali oko obavezujućeg uvoza žita članica EU iz Ukrajine zahvaćene ratom. S obzirom na to da obavezujuće kvote uvoza direktno pogađaju proizvođače i ekonomije pojedinih zemalja, pre svega Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, zbog čega je nastao nimalo jednostavan raskol unutar EU, važno je navesti sledeću odredbu:

“Kada u izuzetnim slučajevima kretanje kapitala prema trećim zemljama ili iz njih preti da prouzrokuje ozbiljne teškoće u funkcionisanju neke od država članica, mogu se preduzeti zaštitne mere prema trećim zemljama za period koji ne prelazi šest meseci ako su takve mere zaista neophodne.“

Obaveze i izuzeća

U sferi socijalne politike, obrazovanja i stručnog osposobljavanja posebno se navodi poboljšanje radne sredine radi zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih, zatim uslova rada, obaveštavanja i konsultovanja radnika, radnim pravom, stručnim usavršavanjem, sprečavanjem nesreća na radu i profesionalnih oboljenja, pravom udruživanja i kolektivnim pregovorima između poslodavaca i zaposlenih te jednakosti između žena i muškaraca u pogledu njihovih šansi na tržištu rada, kao i u pogledu tretmana na radu.

I u pređašnjem Ugovoru o osnivanju Evropske zajednice se, između ostalog, navodi jednakost muškaraca i žena. Nigde se ne pominje, jer očigledno u to vreme tema nije bila ni na vidiku, jednakost i zahtevi spram seksualne orijentacije, što u našoj zemlji i dalje predstavlja jedan od karikiranih “zahteva“ EU, poput onih da se u Srbiji učlanjenjem u EU više neće proizvoditi rakija i čvarci.

Podjednako “ugrožavajuća“ odredba za ovdašnje dušebrižnike je i odnos prema kulturnom i nacionalnom identitetu, s čim nijedna država članica EU za decenije postojanja nije imala problem:

“U pogledu kulture EU doprinosi razvoju kultura država članica uz poštovanje njihove nacionalne i regionalne raznolikosti, uz istovremeno isticanje zajedničkog kulturnog nasleđa; bolje poznavanje i širenje kulture i istorije evropskih naroda, očuvanje kulturne baštine od evropskog značaja, kulturnu razmenu nekomercijalnog karaktera, umetničko i književno stvaralaštvo, uključujući i audio-vizuelnu oblast.“

Manje znana, a svakako veoma interesantna oblast o kojoj se veoma malo zna jeste deo o “pridruživanju prekomorskih zemalja i teritorija s ciljem povećanja razmene i da bi se zajedničkim naporima unapredio privredni i društveni razvoj“.

Države članice EU saglasne su da se ovoj zajednici pridruže vanevropske zemlje i teritorije koje imaju posebne odnose sa Danskom, Francuskom, Holandijom i Ujedinjenim Kraljevstvom, bar do trenutka dok Belika Britanija nije napustila EU.

Kako je navedeno, osnovni “cilj pridruživanja je unapređenje ekonomskog i društvenog razvoja zemalja i teritorija, te uspostavljanje bliskih ekonomskih odnosa između njih i EU kao celine“.

U takozvane zemlje i teritorije, a za većinu prosečni građanin EU nikada nije čuo, spadaju:

Grenland, Nova Kaledonija i zavisne teritorije, Francuska Polinezija, Južne i antarktičke francuske teritorije, Valis i Futunska ostrva, Majote, Sen Pjer i Mikelon, Aruba, Holandski Antili, Bonare, Kuaračo, Saba, Sint Eustacijus, Sen Marten, Angija, Kajmanska ostrva, Foklandska ostrva, Južna Džordžija i Južnosendvička ostrva, Monserat, Pitker, Sveta Jelena i zavisne teritorije, Britanske antarktičke teritorije, Britanske teritorije Indijskog okeana, Ostrva Turks i Kejkos, Britanska Devičanska ostrva i Bermuda.

Shodno tome, među ostalim protokolima u Ugovoru o osnivanju EU navedeni su i protokoli koji se odnose na monetarne okolnosti država članica pod čijom su “ingerencijom“ navedene teritorije. Tako je, na primer, Francuskoj ostavljena privilegija da izdaje svoj novac u prekomorskim teritorijama i ona je jedino ovlašćena da određuje paritet franka prema drugim valutama. Portugaliji je odobreno da zadrži pravo dogovoreno sa autonomnim regijama Azori i Madeira za korišćenje beskamatnih kredita pri Banci Portugalije. Danskoj je, s obzirom na to da Ustav zemlje sadrži odredbu o organizovanju referenduma, ostavljeno pravo da pre nego što uđe u fazu prelaska na evro obavesti EU da u tome neće učestvovati pa će steći pravo na izuzeće ukoliko tako odluči. Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske nije obavezano da započne etapu ekonomske i monetarne unije bez donošenja posebne odluke od strane vlade i Parlamenta. Što se, naravno, i nije dogodilo, a UK je u međuvremenu napustila Evropsku uniju.

Kada se radi o ovoj državi u vreme dok je bila član EU, još tada su za nju važile posebne okolnosti. Recimo, izuzeti su iz glasanja za odluke Saveta koje se donose jednoglasno, od pojedinih odredaba međunarodnih ugovora i odluka Suda pravde, posebne kontrole svojih granica…

EU se oglasila o Danu žalosti u Srbiji i istrazi sukoba na Kosovu