Svet
30.04.2021. 16:35
Milan Mišić

Cena optimizma

Indijska kovid katastrofa

Indija kovid
Izvor: EPA

Drugi talas pandemije u drugoj najmnogoljudnijoj naciji sveta dramatično je pustošniji od prvog iz mnogo razloga, od logističkih do verskih i političkih.

Kada je pre nešto više od godinu kovid-19 započeo svoj pohod da bi brzo iznedrio globalnu zdravstvenu krizu, Indija je bila zemlja u kojoj je iz mnogo razloga očekivana katastrofa. Najpre zbog velike koncentracije ljudi u njenim urbanim centrima, zatim zbog neadekvatnog, mahom privatnog zdravstvenog sistema – neku vrstu zdravstvenog osiguranja ima samo petina stanovnika – kao i zbog decentralizovanog upravljanja zemljom (politički i administrativno Indija je unija 28 država i devet teritorija)…

Centralna vlada na čelu sa (od 2014) premijerom Narendrom Modijem reagovala je međutim brzo: u martu prošle godine proglasila je brutalno „zaključavanje“ koje je izazvalo velike ekonomske i društvene potrese. Iz tog vremena u pamćenju su ostali veliki zbegovi unutrašnjih migranata, nadničara u gradovima – zvanična procena je da ih je bilo oko sedam miliona, a nezvanična je deset puta toliko – koji su, ostavši bez posla, bili prinuđeni da se vraćaju u svoja sela, pešačeći u mnogim slučajevima i po nekoliko stotina kilometara…

Taj, kako je tada opisan, „najveći karantin na svetu“ trajao je 68 dana i pokazao se svrsishodnim: prvi talas pandemije samo je okrznuo drugu najmnogoljudniju naciju (1,36 milijardi stanovnika), koja je sa zaista umerenim brojem slučajeva mnogo bolje prošla od najbogatije zemlje sveta, Amerike. To je u Indiji donelo mnogo samozadovoljstva, političkog samohvalisanja i opuštanja, da bi početkom ove godine (u februaru je broj inficiranih opao na samo 10.000) bilo proglašeno da je pandemija savladana. „Mi smo ne samo rešili naše kovid-19 probleme, nego smo pomogli i da se svet bori sa pandemijom“, pohvalio sa indijski premijer.

Sticajem okolnosti, u isto vreme Modijeva Baratija džanata partija (BJP) – u prevodu Indijska narodna partija – odnela je veliku pobedu u važnoj federalnoj državi Bihar (99 miliona stanovnika), što je Modiju, inače jednom od najmoćnijih indijskih premijera posle Nehrua i Indire Gandi, bio povod za komentar da je taj rezultat „odobrio način na koji se centralna vlada nosila sa zdravstvenom krizom“. Taj način je inače podrazumevao i promovisanje tradicionalne medicine (i ogoljenog sujeverja) od praktikovanja joge do popularisanja ekstrema kao što je upotreba kravlje balege i kravlje mokraće (krava je sveta životinja hinduizma) kao sredstava za jačanje imuniteta. Ovo poslednje inače zagovara i aktuelni savezni ministar zdravlja.

Modiju se zamera i što je svoje oratorsko umeće malo koristio za promovisanje vakcine među skeptičnim sunarodnicima, pogotovo onih 65 odsto koji žive u ruralnim područjima, sa ukorenjenim predrasudama i pratećim verskim mitovima.

Kazna za aroganciju vlasti, za politički populizam i birokratsku nekompetentnost stigla je u aprilu, kada je prispeo drugi talas pandemije, koji se tamo pretvorio u pustošni cunami. U drugoj polovini aprila broj novozaraženih počinje dramatično da raste i u poslednjoj nedelji meseca, sa oko 350.000 novih slučajeva dnevno, Indija postavlja žalosni svetski rekord.

Početkom ove nedelje, ukupni broj zaraženih narastao je na više od 17 miliona, sa blizu 200.000 preminulih.

Cena optimizma

Sudeći po medijskim izveštajima, situacija je zaista dramatična: sve bolnice su prepune, sa više zaraženih pacijenata nego kreveta, sa obolelima koji umiru u čekaonicama, dok oni koji su dobili krevet umiru zbog nestašice boca sa kiseonikom, ali i nestašice lekova za ublažavanje simptoma zaraze kovidom 19, kao što je zapaljenje pluća i otežano disanje. „Ako bi postojala slika apokalipse, to bi bila slika indijskih bolnica danas“, konstatuje u svojoj reportaži iz Delhija poznati američki nedeljnik „Tajm“.

Indija kovid
Izvor: EPA

„Plaćamo cenu optimizma“, konstatuje jedan indijski lekar komentarišući naglo popuštanje mera, kojem je doprinelo nekoliko faktora – politički, verski i logistički.

Što se politike tiče, u Indiji su u toku kampanje za izbore u pet saveznih država, koji se sprovode pre svega na velikim mitinzima – najviše su posećeni oni na kojima govore premijer Modi i njegovi ministri iz centralne vlade. Ova okupljanja lokalni epidemiolozi ocenjuju kao rizična, pre svega zato što Indijci ne nose maske i što nema uslova za, s obzirom na pandemiju, neophodno fizičko distanciranje. Najvažnije je izborno odmeravanje snaga u stomilionskom Zapadnom Bengalu, u kojem je tri decenije na vlasti bila Komunistička partija Indije, koju je 2011. smenila jedna frakcija najpoznatije političke partije u indijskoj istoriji, Indijskog nacionalnog kongresa.

Kumb mela

Ovog proleća glavni događaj u Indiji nije međutim politički, nego religijski. To je „Kumb mela“, veliki verski vašar koji je najveći religiozni skup na svetu. Ove godine slavi se od sredine januara do kraja aprila, a inače se održava svakih 12 godina u gradu Haridvar, na desnoj obali svete reke Hindusa, Ganga. Procena je da se tamo sredinom aprila, tokom dva glavna dana, u Gangu ritualno okupalo oko 2,6 miliona hodočasnika i da je upravo ovaj događaj bio „infekcijska bomba“. Haridvar i još tri mesta gde se slavi bog Višnu, ukupno je ove godine, prema proceni indijskog nedeljnika „Indija tudej“, pohodilo „na desetine miliona“ Hindusa.

Vidite još

Bilo je doduše izvesne kontrole hodočasnika merenjem temperature i sličnog, ali je vladajuća partija oglasima na po celoj strani nacionalnih dnevnih novina vernike ubeđivala da je njihovo hodočašće „bezbedno“. Premijer Modi je doduše 17. aprila svojim sledbenicima tvitovao da Kumb meli prisustvuju samo „simbolično“ – da dakle ostanu kod kuće – ali taj poziv došao je tek kad su svi koji su želeli svoje hodočašće već obavili.

Pokazalo se da je Kumb mela stvorila uslove da se kovid-19 nesmetano širi i da višestruko mutira, što je opasnost ne samo za Indiju, nego i za svet. Kako iznosi londonski „Ekonomist“, u Indiji cirkuliše i „dvostruko mutirani“ soj virusa čije je širenje teško obuzdavati, soj čije prisustvo je već detektovano u još nekoliko zemalja, uključujući tu SAD i Britaniju.

Jedna od posledica indijske krize po ostatak sveta je u naglom smanjenju količine vakcina koje se iz njenih instituta izvoze u inostranstvo – Indija je inače najveći svetski proizvođač – zato što su one potrebne kod kuće, gde masovna imunizacija građana ne ide tempom koji je očekivan i neophodan. Dosad je prvu dozu primilo manje deset odsto stanovnika. I Delhi je inače praktikovao „vakcina diplomatiju“: prema dnevniku „Indijan ekspres“, Indija je dosad u 76 zemalja izvezla više doza nego što je upotrebila za zaštitu domaćeg stanovništva.

Indija kovid
Izvor: EPA

Ovih dana se u Indiji dnevno vakciniše samo po 0,2 odsto stanovnika što jedva nadmašuje broj dnevno inficiranih.

Vapaji za kiseonikom

Indijsku kovid-19 krizu prati i zaista dramatična nestašica boca sa kiseonikom, zbog čega su ovih dana iz mnogih bolnica stizali očajnički vapaji da od njihove hitne isporuke zavise životi mnogih pacijenata. „Kiseonika imamo još samo za pola sata, 200 života je u pitanju“, glasio je vapaj jedne od glavnih delhijskih bolnica, dok se druga požalila da su njene dnevne potrebe 8.000 litara, a da dobija samo 500.

I u ovoj krizi aktivirano je ono što se u Indiji često događa u vanrednim prilikama: da se nešto čega nema zvanično, može nabaviti na druge načine, na crnoj berzi, po mnogo većoj ceni. Očajne porodice čiji su članovi u bolnicama plaćale su za cilindar kiseonika koji uobičajeno košta oko 6.000 rupija (oko 66 evra) i desetostruko više. Zbog ovakvih malverzacija, Viši sud Delhija, glavnog grada koji ima status posebnog administrativnog distrikta, zapretio je „vešalima za svakog ko opstruira isporuke kiseonika“.

Zbog novostvorenih prilika kamioni koji prevoze kanistere sa kiseonikom dobili su oružanu pratnju, organizovane su posebne „kiseonik ekspres“ kompozicije vozova samo za ovaj transport, nekoliko saveznih država zabranilo je industrijsku upotrebu kiseonika, ali su se uprkos svim ovim i sličnim merama na internetu pojavili video-snimci kako se kradu boce sa kiseonikom. Pojedini šefovi vlada saveznih država su od Modija tražili da im se boce sa kiseonikom dopremaju vojnim avionima.

Upečatljiva slika indijskog pandemijskog horora su i mesta sa kojih se duše preminulih Hindusa oslobađaju iz njihovih tela – krematorijumi pod otvorenim nebom koji poslednjih nedelja rade bez prestanka. Broj kremacija inače je znatno veći od zvaničnih podataka o broju preminulih. Ovaj nesklad je rezultat i procene da je zvanično evidentirana samo jedna petina podleglih od kovida 19, jer se mnoga tela spaljuju bez kompletne dokumentacije o uzroku smrti. Ovakvom stanju stvari svakako doprinosi i činjenica da je važeći indijski zakon o epidemijskim bolestima donet, verovali ili ne, još 1879, dakle u vreme kad je Indija bila britanska kolonija.

Posledice indijske kovid katastrofe snosi, naravno, i njena ekonomija: prema dosijeu „Indija tudej“, zemlja je ušla u svoju prvu recesiju u poslednje četiri decenije: pad BDP-a u prvom kvartalu fiskalne 2001. bio je minus 23,9, a u drugom 7,5 odsto, što je donelo i gubitak miliona radnih mesta. Pomenuti nedeljnik navodi i kalkulaciju renomiranog Pju istraživačkog centra iz SAD od 18. marta ove godine, po kojoj je status pripadnika indijske srednje klase – to su oni koji zarađuju između 10 i 20 dolara dnevno – u 2020. izgubilo 33 miliona ljudi (što znači da ih je sada umesto 99 miliona samo 66).

Istovremeno, broj Indijaca koji žive ispod „granice siromaštva“ – onih koji zarađuju najviše dva dolara dnevno – sa 59 miliona narastao je na 75. Centar za monitoring indijske ekonomije iz Mumbaja izračunao je pak da je između aprila i septembra prošle godine bez posla ostalo 19 miliona onih koji su dotle imali neku vrstu stalnog radnog statusa.

Zbog ovako delikatne ekonomske situacije (sa mogućim, ako ne i izvesnim posledicama na premijerov politički rejting), malo ko pominje mogućnost bilo kakvog centralnog povratka na karantinske mere, a pogotovo ne na totalno „zaključavanje“ na nacionalnom nivou kakvo je sprovedeno pre godinu dana. Umesto toga, Modi apeluje da se u najteže pogođenim delovima zemlje sprovode strategije „mikroobuzdavanja“ kovida 19.

Ono od čega se u uvom momentu na pandemijskoj slici Indije najviše strahuje to je da su prilike mnogo teže nego što pokazuju zvanične brojke: prema računici jednog serološkog istraživanja sprovedenog između avgusta i septembra 2020, koju citira američki „Tajm“, na svaki dosad zvanično evidentiran slučaj infekcije dolazi između 26 i 32 neregistrovanih. Ako je ova matematika tačna, to bi značilo da je realna brojka zaraženih u Indiji danas oko 400 miliona ljudi – više nego što Amerika ima stanovnika.

Utešna vest u ovoj igri brojeva je – da je oko milijardu Indijaca nezaraženo.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Koga se plaši Amerika
Džo Bajden

Obaveštajne procene

28.04.2021. 16:23

Koga se plaši Amerika

Spisak neprijatelja, rivala i konkurenata najveće svetske sile je poduži, ali je na najnovijem u glavnom fokusu pretnja o kojoj Ef-Bi-Aj novu istragu pokreće – svakih deset minuta.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
17°C
12.05.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve