Svet
13.02.2025. 17:20
Svet
20.03.2025. 19:40
Boško Vukčević
Tramp preti intervencijom
IRANSKI NUKLEARNI RULET: "Imamo mirnodopski program"
Predsednik SAD Donald Tramp predložio je Iranu da otpočnu pregovore o spornom nuklearnom programu ove zemlje uz pretnju da će se u suprotnom suočiti sa vojnom akcijom.
Tramp je rekao da je uputio pismo u kome upozorava Teheran da bi se mogao suočiti sa vojnom akcijom, ako ne pristane na pregovore o nuklearnom sporazumu.
Istakao je i da želi da postigne novi sporazum sa Iranom kako bi ga sprečio da dalje razvija svoj nuklearni program.
Tramp je rekao i da je Iranu ponudio šansu da pregovara, a da u suprotnom rizikuje da njegov nuklearni program bude meta.
"Napisao sam im pismo u kome sam rekao da se nadam da će pregovarati, jer ako budemo morali da uđemo vojno, to će za njih biti užasna stvar“, rekao je Tramp za "Foks biznis“.
Dodao je i da postoje dva načina na koja se Iran može nositi sa ovim pitanjem.
"Ili ćete se dogovoriti ili ćete biti suočeni sa vojnom intervencijom“, rekao je Tramp i dodao: "Više bih voleo da napravim dogovor jer ne želim da povredim Iran.“
Međutim, čini se da se ovakav ton i pristup Donalda Trampa Iranu i iranskom nuklearnom programu nije naročito svideo vrhovnom verskom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju koji je nakon ramazanskog sastanka sa najvišim iranskim zvaničnicima odbio Trampov predlog uz objašnjenje da "Iran neće pregovarati pod pritiscima i zastrašivanjima“.
Hamnei nije imenovao SAD, ali je rekao da "neke vlade nasilnika insistiraju na pregovorima“.
"Njihovi pregovori nemaju za cilj rešavanje problema, oni imaju za cilj dominaciju“, rekao je Ali Hamnei, a preneo iranski državni TV kanal.
Hamnei je dodao i da se ovde ne radi samo o nuklearnom pitanju.
"Oni postavljaju nova očekivanja. A ta nova očekivanja definitivno neće biti ispunjena od strane Irana“, istakao je Hamnei.
Nakon istupanja iranskog vrhovnog verskog vođe oglasio se i ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči koji je bio još direktniji i koji je za pritiske i zastrašivanja direktno optužio SAD.
On je saopštio da Iran neće ulaziti u pregovore sa ovom zemljom o svom spornom nuklearnom programu pod, kako je naveo, "pritiskom i zastrašivanjem“ Vašingtona.
"Nećemo pregovarati pod pritiskom i zastrašivanjem. Nećemo to čak ni razmatrati“, naveo je Aragči na mreži Iks.
Svet
13.03.2025. 18:11
SAD uvele sankcije iranskom ministru nafte
Inače, samo dan pre nego što se predlogu SAD i Donalda Trampa usprotivio ajatolah Ali Hamnei, a potom i ministar spoljnih poslova Abas Aragči, iranska misija pri Ujedinjenim nacijama izrazila je pomirljiviji ton, navodeći da bi Teheran mogao da bude otvoren za razgovore usmerene na rešavanje problema i zabrinutosti oko potencijalne militarizacije iranskog nuklearnog programa.
"Ako je cilj pregovora rešavanje zabrinutosti u vezi s potencijalnom militarizacijom iranskog nuklearnog programa, takvi razgovori bi mogli biti predmet razmatranja“, navela je iranska misija pri Ujedinjenim nacijama.
Aragči je, međutim, izgleda zatvorio vrata za takve razgovore.
On je insistirao na tome da Teheran ima mirnodopski nuklearni program i da "ne postoji takva stvar kao što je njegova ’potencijalna militarizacija’“.
Inače, Tramp je u svom prvom mandatu povukao SAD iz nuklearnog sporazuma Irana i svetskih sila iz 2015. godine i ponovo uveo sankcije koje su ukinute po uslovima tog dogovora.
Tramp je rekao da uslovi tog sporazuma nisu dovoljno jaki da spreče Iran da nabavi nuklearno oružje.
Od povratka na funkciju u januaru, Tramp je obnovio kampanju "maksimalnog pritiska“ koja je bila u osnovi njegove politike prema Teheranu tokom prvog mandata, s ciljem da se izvoz nafte iz Irana svede na "nulu“.
Stručnjaci kažu da je tako nešto malo verovatno i da SAD neće moći u potpunosti da zaustave prodaju nafte Iraku, ali da će moći da je značajno smanje.
U sklopu kampanje "maksimalnog pritiska na Iran“, Trampova administracija povukla je izuzeće koje je omogućavalo Iraku da od Irana kupuje energente, saopštili su iz Stejt departmenta.
Odluka da se izuzeće Iraku ne produži po isteku roka "osigurava da se Iranu ne dozvole bilo kakve ekonomske ili finansijske pogodnosti“, rekla je portparolka Stejt departmenta Tami Brusi.
Dodala je da je Trampova kampanja protiv Irana usmerena "na okončanje nuklearne pretnje, ograničavanje njegovog programa balističkih raketa i sprečavanje podrške terorističkim grupama“, preneo je Rojters.
Inače, odluka da se obnovi politika "maksimalnog pritiska“ na Iran bila je jedna od prvih Trampovih odluka nakon povratka u Belu kuću u januaru.
Irak je na dnevnoj bazi uvozio 50 miliona kubnih metara gasa iz Irana za napajanje elektrana, preneo je ranije list "Ašarak al Avsat“.
Navedeno je i da iranske isporuke pokrivaju trećinu iračkog gasa i električne energije, što Teheranu obezbeđuje značajan prihod.
"Pozivamo iračku vladu da što pre eliminiše svoju zavisnost od iranskih izvora energije i pozdravljamo posvećenost iračkog premijera naporima da ta zemlja postigne energetsku nezavisnost“, saopšteno je iz Stejt departmenta.
Dva neimenovana izvora upoznata sa ovim pitanjem potvrdila su ranije za Rojters da SAD koriste reviziju izuzeća kako bi povećale pritisak na Bagdad da dozvoli kurdski izvoz sirove nafte preko Turske.
Američka vlada saopštila je da želi da ekonomski izoluje Iran i eliminiše prihode Teherana od izvoza nafte kako bi usporila iranski razvoj nuklearnog oružja.
Svet
12.11.2024. 22:09
Iran gradi "odbrambeni" tunel u Teheranu
Komentarišući odluku Donalda Trampa o kampanji "maksimalnog pritiska“ na Iran, analitičar Gregori Brou iz "Eurasia Group“-a kaže da je Tramp, čim je stupio na dužnost, upozorio Iran.
"U prvoj nedelji februara Tramp je potpisao predsednički dekret kojim je obnovio politiku maksimalnog pritiska na Iran, rekavši da, iako nije bio zadovoljan odlukom, nije imao izbora osim da zauzme čvrst stav“, objašnjava Brou.
Kaže i da je Iran, koji je veoma "preplašen“, nekoliko dana kasnije izrazio spremnost na dogovor sa SAD u vezi s nuklearnim programom zemlje sa šiitskom većinom.
"Ključna tačka njegove tvrdnje bila je da bi radije postigao dogovor nego da Izrael ispuni svoju pretnju napada na iranske nuklearne objekte“, ističe Brou navodeći da je Tramp rekao kako bi "radije postigao dogovor koji neće naštetiti Iranu“.
Spremnost na pregovore izrazio je i iranski predsednik Masud Pezeškijan koji je ovu poziciju potvrdio u intervjuu za NBC, čak naglašavajući otvorenost Irana za razgovore.
Međutim, sve se promenilo i bilo kakav potencijal za dijalog zatvoren je onog trenutka kada se 7. februara oglasio iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei.
"Obraćajući se članovima iranske vojske, Hamnei je izjavio da vođenje pregovora sa SAD ne bi bilo ni mudro ni časno, kategorički odbacivši mogućnost razgovora između dve zemlje“, podseća Brou.
"Al Džazira“ piše da su neki analitičari tumačili Trampovo odobrenje u januaru za prodaju 4700 dodatnih MK-84 bombi za razbijanje bunkera Izraelu kao deo šire strategije prema Iranu.
Ujedno, neki analitičari postavili su pitanje i koliko je pretnja koju predstavljaju iranske potencijalne nuklearne sposobnosti značajna i realna.
"Trampova ponovna izborna pobeda predstavlja ključnu tačku preokreta za Iran“, smatra Brou.
Podseća da je i tokom Trampovog prvog mandata njegova politika maksimalnog pritiska predstavljala značajne ekonomske, političke i vojne izazove za Teheran.
"Tokom prve Trampove administracije desili su se neki seizmički događaji – poput povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma, ponovnog nametanja ekonomskih sankcija i ubistva komandanta elitne Kuds jedinice Kasima Sulejmanija – koji su pojačali pritisak na Iran“, objašnjava Brou.
Svet
13.08.2024. 11:41
"Iran neće tražiti odobrenje da uzvrati neprijatelju"
Smatra i da je ponovni izbor Trampa uneo nemir među iranski politički vrh koji je zabrinut zbog moguće eskalacije njegovog neprijateljskog odnosa prema ovoj zemlji.
Prema Brouovim rečima, takav stav pojačan je činjenicom da su neki nedavni događaji u ovom regionu pokazali da su iranske sposobnosti odvraćanja dostigle kritički nizak nivo.
"Analiza iranske nacionalne sigurnosti i odbrambene doktrine pokazuje da se ona oslanja na tri glavna strateška stuba: uspostavljanje linije prednje odbrane putem nedržavnih aktera pod Kuds jedinice, opsežan raketni program i nastojanje da se postigne status nuklearnog praga“, ističe Brou.
Dodaje da su, međutim, napadi Izraela u 2023. i 2024. godini značajno oslabili ove stubove.
"Naime, eliminacija lidera Hezbolaha, uništavanje njegovih komandnih struktura i uspešni izraelski vazdušni udari na iransku teritoriju zakomplikovali su sposobnost Irana da iskoristi ove elemente kao efikasan faktor odvraćanja“, naglašava Brou.
Kaže i da je, iako je iranski raketni program i dalje impozantan u pogledu raznolikosti i količine, njegova efikasnost bila ograničena tokom napada na Izrael u aprilu i oktobru 2024. godine.
"Većina iranskih raketa ili je promašila ciljeve ili se pokazala neefikasnim. Sa druge strane, izraelski udari 26. oktobra ozbiljno su oštetili proizvodne kapacitete za raketne motore i proizvodnju čvrstih goriva“, objašnjava Brou.
Kaže da su posebno udari na raketni kompleks Šahroud značajno ograničili iransku sposobnost razvoja raketa dugog dometa.
"Kao rezultat ovih udara, najnapredniji iranski sistemi protivvazdušne odbrane (S-300 PMU2) postali su neupotrebljivi“, podvlači Brou.
Dodaje da su preostali sistemi ograničeni kako u dometu tako i u sposobnostima, što povećava iransku ranjivost na spoljne napade.
"Ove ranjivosti naterale su Teheran da preispita opciju razvoja nuklearnog oružja. Dok Iran ima sposobnost da proizvede uranijum visoke čistoće za nuklearno oružje za otprilike nedelju dana, integracija nuklearne bojeve glave u raketni sistem smatra se vremenski zahtevnijim procesom“, objašnjava Brou.
Kaže i da bi umesto da pokrene proizvodnju nuklearnog oružja, Teheran mogao da preduzme oprezniji, ali efikasan korak najavljujući svoju nameru da se povuče iz Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (NPT).
"Ovakav potez podvukao bi ozbiljnost Irana i omogućio mu da za pregovaračkim stolom izvuče veće ustupke“, smatra Brou.
Svet
13.04.2024. 02:00
Ratni reporter: "Sukob Irana i Izraela bio bi rat sudnjeg dana"
Dodaje da je dobar primer vođenja ovakve politike Severna Koreja, koja je 1993. godine primenila sličnu strategiju najavivši nameru da se povuče iz ugovora, da bi potom suspendovala svoju odluku pre nego što ju je konačno sprovela.
Ističe i da Severna Koreja, kad god joj je neophodan neki ustupak, izvrši probno lansiranje neke rakete ili najavi pojačani rad na svom nuklearnom programu i razvoju novih raketa.
"Sa druge strane, iranska pretnja povlačenjem iz NPT-a mogla bi biti shvaćena u međunarodnoj zajednici kao pomak prema proizvodnji nuklearnog oružja. To bi, zauzvrat, moglo da dovede do pojačanja napetosti u regionu i da potencijalno podstakne Izrael da upotrebi američke bombe za uništavanje bunkera protiv iranskih nuklearnih objekata“, kaže Brou.
Podseća i da je iranski tajni nuklearni program, poznat kao Amad plan, imao za cilj da proizvede pet nuklearnih bombi između 1999. i 2003. godine.
"Prema ovom planu, razvijene su četiri ratne strele za balističke rakete ’šahab-3’ i jedna bomba za podzemno testiranje. Prema iranskoj nuklearnoj arhivi koju je Izrael zaplenio 2018. godine, Iran je napravio značajan napredak u ključnim tehnologijama, uključujući dizajn nuklearnih bojevih glava, inicijatore neutrona i sisteme za usmeravanje detonacije“, kaže Brou.
Dodaje da ove informacije upućuju na to da su iranske sposobnosti za proizvodnju nuklearnog oružja dosta uznapredovale.
"Postoje značajne sličnosti između prve nuklearne bombe Kine (kodno ime 596) i iranskih ranih dizajna. Nalazi pokazuju da Iran prilazi statusu države nuklearnog praga“, kaže Brou.
Dodaje da stoga Trampova nuklearna politika prema Iranu predstavlja ključnu temu, kako u pogledu različitih stavova unutar njegove administracije tako i u širem međunarodnom kontekstu.
"Iranski nuklearni program ostaje briga broj jedan i za Evropu i za SAD. Sa istekom sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u oktobru 2025. godine, Zapad predvođen Sjedinjenim Američkim Državama rizikuje da izgubi jedan od svojih najmoćnijih alata diplomatskog uticaja. U tom kontekstu, Evropa planira da iskoristi iranske ranjivosti i vremenske ograničenosti kako bi pokrenula efikasan proces nuklearne diplomatije“, kaže Brou.
Naglašava da izjava Francuske, Nemačke i Velike Britanije da su spremne da iskoriste sve diplomatske alate protiv Irana ukazuje na to da njihovo strpljenje brzo opada.
"Istovremeno, iranske izjave su veoma povećale nivo zabrinutosti unutar međunarodne zajednice“, kaže Brou.
Dodaje da uticanjem na Irak da ograniči uvoz energenata iz Irana SAD pokušavaju da pojačaju pritisak na Iran strožim sprovođenjem sekundarnih sankcija.
Naglašava i da je, uprkos retorici i stavovima iranskog verskog vođe Alija Hamneija, veliki deo političkog vrha Irana ipak za pregovore sa SAD.
"Ostaje da se vidi kakve će odluke Teheran doneti o načinu kretanja kroz nemirne vode i nesigurna vremena u regionu Bliskog istoka. U velikoj meri će na to uticati budući odnosi između Irana i SAD. A veoma veliku ulogu imaće i sama nestabilnost Bliskog istoka i pravac u kojem će se kretati rešenja pojedinih pitanja ovog regiona“, zaključio je Brou.
Komentari
