Svet
23.09.2021. 09:05
Svet
03.10.2021. 13:05
Milan Mišić
Tržište nekretnina u Kini
Kineski problem koji ostatak sveta ne može da ignoriše
Zašto svet ne može da ignoriše ono što se događa na tržištu nekretnina najmnogoljudnije nacije, gde najveći privatni igrač na tržištu nekretnina duguje 305 milijardi dolara, naspram svog kapitala koji se procenjuje na 355 milijardi.
Kao i gotovo sve u Kini, brojke su impozantne. „Evergrande“, privatna kompanija koja je na listi 500 najvećih u svetu, ima 200.000 stalno zaposlenih, dok svake godine za realizaciju svojih projekata angažuje još nešto manje od četiri miliona radnika…
„Evergrande“ je drugi po veličini igrač na kineskom tržištu nekretnina (prvi je jedno državno preduzeće), dakle u biznisu izgradnje i prodaje stanova. Kao grupacija, ima i jednog proizvođača automobila na električni pogon, nekoliko zabavnih parkova, a dosta ulaže u svoj fudbalski klub Guangdžou, sve poznatiji i izvan granica Kine, za koga upravo gradi velelepni stadion koji će moći da primi 100.000 gledalaca. I koštaće 1,7 milijardi dolara.
Od početka ove jeseni je u središtu globalne pažnje i kao najzaduženija kompanija sveta, odnosno kao kineski problem koji ostatak sveta ne može da ignoriše. „Evergrande“, naime, bankama i drugim finansijskim institucijama, domaćim i stranim, državnim i privatnim, kao i pojedinačnim investitorima duguje 305 milijardi dolara, naspram svog kapitala koji se procenjuje na 355 milijardi.
Finansijska drama koja je očekivana prošle nedelje i koju su neki eksperti već videli kao reprizu kolapsa američke investicione banke Liman braders 2008, što je bio okidač za svetsku ekonomsku krizu, nekako je stišana, dogovorom sa kreditorima oko isplate kamata, uz najavu reorganizacije grupacije i njene podele na više autonomnih entiteta, uz zasad diskretne intervencije kineske države. Ono što je, međutim, i dalje razlog za brige i izvan Kine jeste utisak da je isposlovani rasplet samo početak novog zapleta. Sa posledicama koje su ne samo ozbiljne, nego i dugoročne – i sistemske, i da u krajnjem ishodu nisu samo kineske.
Razlog za ovakve procene je činjenica da je „Evergrande“ ekstremno važan igrač u sektoru koji je dosad bio lokomotiva kineske ekonomije i najzaslužniji za njen fascinantan rast, ali i za društvene promene koje je omogućila veoma dinamična urbanizacija Kine tokom minule tri decenije, kada na stotine miliona ljudi napuštaju svoja sela i doseljavaju se u novoizgrađene gradove, što se smatra najvećom migracijom u istoriji civilizacije.
Sve u vezi sa nekretninama: promet zemljišta, projektovanje, proizvodnja i promet građevinskih materijala, kupoprodaja stanova, proizvodnja nameštaja – u BDP-u Kine učestvuje sa 29 odsto. Pomenuta rapidna urbanizacija pritom je omogućena kreditima, što je kineski model razvoja svelo na tri reči: „gradi, gradi, gradi“.
Svet
29.09.2021. 21:05
Pogledajte šta sve ima vojska u Kini, čak i leteći automobil (FOTO)
Foto
U tu šemu se odlično uklopio i „Evergrande“, osnovan 1996, dakle u prvoj deceniji vrtoglavog uspona Kine. Osnivač Su Džijajin i danas je čelnik grupacije i sa oko 70 odsto akcija („Evergrande“ se kotira na regionalnoj berzi u Hongkongu) najveći akcionar, što podrazumeva da je donosilac svih odluka. Magazin „Forbs“, pedantni analitičar svetskih tajkuna, njegovo bogatstvo procenjuje na 11,5 milijardi.
Kola „Evergrandea“ koji u ovom momentu ima 800 gradilišta u 22 grada, nizbrdo su krenula najpre zbog pandemije, ali pošto zdravstvena kriza koja je krenula iz Kine tamo nije dugo trajala, pokazalo se da je problem mnogo dublji – i sistemski. Steklo se, naime, nekoliko faktora koji su najviše pogodili baš ovu kompaniju, a glavni generator krize bio je to što je došlo do „pregrevanja“ na tržištu nekretnina: ponuda stambenog i poslovnog prostora postala je mnogo veća od potražnje.
Potražnja je smanjena zbog problema koji je u ovom momentu praktično nerešiv: kineske demografije. Prosečna kineska porodica danas ima samo jedno dete, a broj novorođenih beba smanjuje se već četvrtu uzastopnu godinu. Lane je bilo samo 12 miliona novorođenih, čak za 18 odsto manje nego u 2019.
U pomenutoj 2020. godini, kada je obavljen najnoviji popis stanovnika, čiji su rezultati saopšteni prošlog proleća, statistički prosek broja dece po ženi bio je samo 1,3. S obzirom na to da bi za održavanje populacije stabilnom ta brojka morala da bude najmanje 2,1, očigledno je da je Kina, iako sa 1,4 milijardi stanovnika i dalje najmnogoljudnija zemlja sveta, već ušla u društvo zemalja koje su na demografskoj nizbrdici. Neki demografi inače već prognoziraju da će titulu najmnogoljudnije nacije Kina morati da prepusti Indiji – već do kraja ove decenije.
Svet
10.09.2021. 08:54
Bajden i Si i 90 minuta razgovora
Svet
27.09.2021. 13:50
Kina smanjuje broj abortusa
Stanje na tržištu nekretnina je ogledalo novostvorenih prilika: londonski ekonomski dnevnik „Fajnenšel tajms“ tako u svojoj analizi iznosi podatak da u Kini danas ima toliko praznog stambenog prostora da bi u njemu moglo da se smesti oko 90 miliona ljudi ili celokupno stanovništvo svake od pet zemalja koje su članice G-7: Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Italije ili Kanade. Drugačije mereno, u Kini je danas neprodato oko tri milijarde kvadratnih metara stanova.
Tome treba dodati stambeni prostor koji je u izgradnji: „Evergrande“ kupcima koji su svoje nekretnine rezervisali uplatom značajne akontacije duguje 1,6 miliona stanova za koje trenutno nema novca da budu završeni.
„Fajnenšel tajms“ navodi i da je promet nekretnina u 52 kineska grada u septembru opao za 16 procenata u odnosu na prošlogodišnji septembar. To je uticalo i na „kapitalizaciju“, berzansku vrednost „Evergrandea“, koja se sa prošlogodišnjih 41 milijardu dolara u međuvremenu srozala na samo 3,7 milijardi, što ostavlja posledice na materijalni status na desetine hiljada pojedinačnih investitora koji su akcije kupovali da bi sačuvali vrednost svoje ušteđevine.
Koliko je sektor nekretnina bitan za kinesku ekonomiju pokazuje i to što su od prodaje građevinskog zemljišta „Evergrandeu“ i drugim preduzimačima ne mali deo svojih prihoda obezbeđivale i lokalne samouprave. Promet takvog zemljišta je, opet u septembru, opao čak za 90 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Sve u svemu, Kina je „pred rizičnom tranzicijom“, zaključuje londonski dnevnik, citirajući nekoliko eksperata za kinesku ekonomiju. Njihov je zajednički stav da bi visoke stope kineskog rasta – 10,4 odsto u dekadi 2000–2009. i 7,6 odsto između 2010. i 2019 – mogle da budu prošlost koja se neće ponoviti. Čak i ako Kina izbegne neko dramatično usporavanje, njeni srednjoročni izgledi su „lošiji nego što se generalno priznaje“, zaključak je Jonesa Goltermena iz konsultantske kuće „Kapital ikonomiks“.
Ting Lu, glavni ekonomista za Kinu u investicionoj banci Nomura, kaže da ne očekuje da problemi „Evergrandea“ pokrenu neki opšti ekonomski kolaps, ali ne odbacuje mogućnost da tranzicija Kine ka nekom novom ekonomskom modelu u godinama koje dolaze značajno umanji njene stope rasta: da ih između 2025. i 2030. svede na četiri odsto pa čak i niže.
Šta to znači za ostatak sveta, može se naslutiti ako se ima u vidu da je Kina dugo bila „najveći motor globalnog prosperiteta“, doprinoseći, prema podacima MMF-a, rastu globalnog BDP-a između 2013. i 2018. sa 28 odsto, što je više nego dvostruko više od doprinosa SAD u istom periodu.
Pol Krugman, američki ekonomista koji je 2008. dobio Nobelovu nagradu, u svojoj kolumni u „Njujork tajmsu“ zbivanja na kineskom tržištu nekretnina poredi sa sličnom situacijom koja je na početku završne decenije prošlog veka postojala u Japanu, gde je vrednost nekretnina, posebno građevinskog zemljišta, bila toliko naduvana da je park dvorskog kompleksa u centru Tokija procenjivan da vredi koliko i teritorija Kalifornije.
Koristeći pregrejane cene zemljišta kao garanciju, japanske kompanije su se preko mere zaduživale, što je stvorilo fenomen „mehur ekonomije“ koji je izobličavao realnu sliku japanske privrede. Kad je taj mehur početkom devedesetih godina pukao, Japan je ušao u period stagnacije iz kojeg još nije sasvim izašao.
Svet
08.09.2021. 12:53
Kina rešila: Nema više držanja privatnih časova preko interneta
Svet
17.09.2021. 10:55
"Strano mešanje u unutrašnja pitanja je nedopustivo"
Sličnost ondašnjih (i sadašnjih) prilika u Japanu i Kini tu se ne završava. I Japan je, naime, društvo koje se demografski drastično smanjuje: opadanje broja stanovnika i tamo podrazumeva i deficit potražnje za novim stambenim ili poslovnim prostorom – što se upravo događa u Kini.
I Krugman se slaže da Kina treba da sprovede tranziciju ka ekonomskom modelu koji je bitno drugačiji od postojećeg. „ʼEvergrandeʼ možda nije momenat suočavanja sa istinom, ali jeste znak da se taj momenat približava“, zaključuje Krugman, predočavajući pritom ličnu dilemu: da li u Kini postoji društvena kohezija koja je Japanu omogućila da svoju ekonomiju uspori bez društvene i političke krize.
I na kraju: kako je na mogućnost bankrota, sa svim pratećim posledicama na ekonomiju reagovalo političko vođstvo Kine?
Kao prvo, nije bilo nekih dramatičnih proklamacija: način na koji se donose političke odluke u Pekingu nije tako transparentan kao u zapadnim ekonomijama.
Za ovu priliku iz medijskih arhiva izvađena je izjava predsednika (države i partije) Si Đinpinga sa partijskog kongresa održanog 2017 – da „stanovi služe da ljudi u njima žive, a ne za špekulisanje“. Uz to je skrenuta pažnja na „tri crvene linije“ koje je za sektor nekretnina takođe postavio predsednik Si, a koje kompanije u ovom biznisu obavezuju da svoje zaduživanje primere mogućnostima svog kapitala.
Kriza „Evergrandea“ došla je i u okolnostima kada KP Kine sa predsednikom Sijem na čelu generalno pretresa privatni sektor (počela je sa velikim tehnološkim kompanijama u privatnim rukama) u nameri da donese novu regulativu koja bi privatni interes u većoj meri uskladila sa nacionalnim prioritetima.
Kad je reč o sudbini „Evergrandea“, ne treba očekivati neki spektakularni kolaps: kineska država u svojim rukama ima dovoljno mehanizama da zaustavi bilo kakvu lokalnu, a pogotovo globalnu lančanu reakciju. Generalno, neophodno je kupiti dodatno vreme da se postave prioriteti i omogući „meko prizemljenje“.
Komentari
